Александар Радић: Извештај руске обавештајне службе је порука да Кремљ више неће толерисати да Србија наоружава Украјину

Извештај руске Спољне обавештајне службе (СВР) да српска војна индустрија наставља да снабдева Кијев муницијом, порука је руског политичког врха да се више не може толерисати политика у којој Вучић за потребе унутрашњег амбијента одлази у Москву како би стварао слику код својих присталица о томе да је однос са Русијом перфектан, а с друге стране задовољава интересе западних великих сила чињеницом да снабдева Украјину, каже војни аналитичар Александар Радић.

Радић за Н1 истиче да би било много неугодније да је чињеница коју Руси знају већ дуго - да је Србија врло важна у ланцу снабдевања наружањем војном опремом украјинске војске - дошла до стране политичара.

„Пре свега се ради о муницији и артиљеријским ракетама калибра 122 милиметра, нестандардним калибрима, гранатама за бацаче граната, дуг је списак артикала које прави српска војна индустрија који налазе пут до Украјине, наравно са политичком вољом. И то је мислим заправо поента текста који је потписала руска обавештајна служба. Руска политика жели да покаже прстом на српску политику, јер не можете извозити наоружање без врло јасне сагласности државног врха“, објашњава Радић.

Он је подсетио и на недавну посету председника Вучића Москви, истичући да је било упадљиво за све посматраче да је Вучић, како каже, намерно добио неадекватан третман у односу на свој положај.

„То је вероватно била једна смишљена порука која је требала да се прочита на прави начин од стране званичног Београда. И сад нови извештај, односно оштру критику позиције Србије можемо да читамо само као отворено стављање знања да се више не може толерисати политика у којој Вучић за потребе унутрашњег амбијента, за потребе слике за јавно мњење, одлази у Москву ствара слику код својих присталица о томе да је однос са Русијом перфектан, а с друге стране задовољава интересе западних великих сила чињеницом да снабдева Украјину средствима за која, заправо, нема на тржишту алтернативе. Србија је у многу чему једини испоручилац или бар важан испоручилац многих средстава које украјинска војска прибавља на страном тржишту“, каже саговорник Н1.

У тексту под називом српска војна индустрија пуца у леђа Русији, руска служба наводи да се испорука врши преко трећих држава: Чешке, Пољске и Бугарске, а да се у последње време користе и такозване егзотичне дестинације, односно афричке земље.

Радић међутим истиче да је ту реч о обмани за део јавног њења који ће вервовати властима када кажу да нису криви и да је неко други продао.

„У процедури издавања дозвола мора да се достави енд-усер сертификат, он гаранција земље која је купац да то средство остаје у њеним рукама и да неће доћи до реекспорта. У оквиру закона, ту су Министарство одбране, Министарство спољних послова, Министарство унутрашњих послова, Безбедносно информативна агенција, Министарство спољне трговине - сви су они у ланцу који анализирају да ли постоји ризик од реекспорта или не. Наравно, ако имате у континуитету испоруке великих количина нових средстава муниције на исте дестинације, да је потпуно јасно сваком посматрачу са стране да је реч о намери. Значи, мора се почети од процене да постоји јасна слика о томе где се та средства одлазе, односно, да се то свесно ради, другачије не може. Руси помињу Југоимпорт СДПР, које је јавно предузеће, или неке трговце које су јако блиски владајућој партији, и да очекујете да они сада то раде случајно и да је реч о неким догађајима који су небитни. Не, реч је о државној политици, о начину на који се од стране власти ствара референца пред страним фактором на западу, јер шта год да угледате у медијима што приказује српску политику као блиску Русији, на крају конкретни потези су нешто што од вас очекује, рецимо, Вашингтон да испоручујете артиљеријске ракете Украјини“, наводи војни аналитичар.

Говорећи о томе колико новца Србија зарађује испоруком војних средстава Украјини, Радић истиче да су овде политички мотиви на првом мјесту.

„Једини начин на који сада може српска политика да покаже добру вољу према западним силама је подршка Украјини. Шта друго можете да учините? То је нешто што се вреднује. А притом још зарађујете новац и то добре новце. Па то је добитна комбинација... Политика и новац су ту јако блиско повезани. Јер ту причамо о апарату власти који с једне стране жели да покаже да може да следи неке идеје западних сила, а с друге стране људи који се стално повезују с механизмом продаје као што је Слободан Тешић, су препознати као блиски власти и то је механизам финансирања власти који је нама невидљив. Афера Крушик је показала колико заправо ту постоји простора за манипулацију, колико може да се створи велика разлика у цени између оне с којом роба излази из фабрике и коначне цене. И ми имамо заправо једну политичку елиту која ствара за себе врло солидне и политичке, и наравно економске, позиције кроз продају и набавку војне опреме у земље које би потенцијално политички могли да буду спорне“, каже Радић.

Додаје и да је Русија до сада показала велику толеранцију према чињеници да знају да Србија учествује у набавци оружја за Украјину, али да то више није случај.

„Очигледно да су тамо негде у руској политици проценили да им је мостобран на Балкану превише важан да би га жртвовали због таквог нечега до сад. Мислим да је ово сада јасна порука да више нема толеранције и да је немогуће бити пријатељ Русије, а истовремено 'забити нож у леђа' Русима“, закључује Радић.

(Н1)