Анестезиолог и члан Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић: Све ово са здравством се ради да би се скренула пажња са КиМ и покушаја рударења јадарита. Кривица за листе чекања је на Лончару

Анестезиолог и члан Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић изјавио је, коментаришући изјаву саветника министра здравља Зорана Гојковића да никоме не прете, али да ће неки сносити последице због листи чекања, да се овде пребацује одговорност са виших на ниже инстанце управљања "са подмуклим наглашавањем како неки лекари не раде довољно".

Најважније је да људи схвате да се овим популизмом угрожавају животи и пацијената и лекара, рекао је Раде Панић за Данас.

Здравством у Србији управља политички муљ

Панић наглашава да су лекари извршиоци који морају да одраде оно што им је задато, а да је организација здравствене заштите одговорност министра и његових помоћника, као и директора који су углавном у стању вршиоца дужности годинама иако закон налаже да могу то бити једном и највише шест месеци.

„Када су в.д. онда министар може да их смени без одлуке УО установе. Директори су уцењени и више се баве сакупљањем сигурних гласова и нових чланова странке, него организацијом здравствене заштите. Могли су и раније да направе увид ко колико ради, то је обавеза министарства и да функционише интегрисани информациони систем у здравству имали би сваки дан могућност да то виде. Не функционише, јер министарство не жели или не зна да га имплементира. Ти који не раде довољно су они који су дошли преко странке и имају заштиту странке, иначе не би могли да избегавају радне обавезе“, указује Панић и поставља питање да ли је министарство проверило ко стоји иза многих приватних установа, да ли су то њихови директори државних установа или често партијска братија?

Сву кривицу стања у здравству, укључујући и листе чекања Панић приписује министру Лончару.

„Шта је Лончар радио у претходна три мандата, више од десет година министровања? Зашто су клинике УКЦ Србије и даље расељене по старим зградама, иако је пред изборе отворен нови УКЦ са великом помпом? Зашто смена проф. др Ашанина који је постао члан СНС-а опет пред изборе, а сада два месеца пред пензију није добар? Погача и нож су у рукама министра. Законом је одговоран за организацију здравствене заштите. Сва кривица за стање у здравственом систему укључујући и листе чекања је на њему. Све остало је покушај да се вода замути и да се пронађу кривци тамо где их нема“, истакао је саговорник Данаса.

Тврди да се све ово дешава да би се скренула пажња са тема Косова и Метохије и покушаја рударења јадарита.

„Када би било приступа националним фреквенцијама и дијалога о проблему, изашло би много тога што се дешава у здравственом систему, а не би требало, ни смело. Прича је политичка, а не суштинска. Не дај Боже да на овакво здравство и руководство у здравству добијемо и милионе тона токсичне јаловине од рударења у животној околини. Ова власт не зна да организује ни оно што је редован рад, а камо ли да је повећан обим рада због затроване животне средине. Нема кадра ни на заводима за запошљавање, на последња два конкурса у Краљеву није се јавио ни један лекар. Ако желе да нам помогну, оставка или смена министра Лончара би био први и неопходни потез“, каже Панић.

Он оцењује да “здравством у Србији управља политички муљ”, а како се постављају државни секретари најбоље се, каже он, види кроз примере др Иване Сташевић Карличић и бившег директора УКЦ Ниш.

„Министарка Грујичић није могла да је смени годину дана, у Специјалној болници Лаза Лазаревић радила је као да је њена приватна. Пуно корупције, непотизма и несавесног лечења, СБПОК у установи месецима. На крају “вук појео магарца”, а Карличићка државни секретар. Најављује делфинаријум… Толико о бризи за здравствени систем од стране министарства које води Лончар. Све је само политика. А можемо да се сетимо и проф. др Зорана Радовановића бившег директора УКЦ Ниш који је тужио установу којом је руководио, а потом дошао на место државног секретара“, подсећа Панић.

Годинама недостаје 15 одсто здравствених радника, операциони сто од пре Христа

Популизмом се угрожавају животи и пацијената и лекара

Да би здравствени систем функционисао, додаје Панић, поред зграда потребно је обезбедити апарате, инструментаријум, уградни материјал и кадар. Напомиње да је у здравству ради више од 100.000 радника, али и да годинама недостаје 15 одсто здравственог кадра.

„Треба напоменути да су постељини капацитети ограничени, посебно када је реч о великим операцијама какве су операције кукова. Ти пацијенти иду после операције у интензивну негу, а код нас је број кревета ограничен и нико не може да нас замени. Без адекватног постоперативног збрињавања, ти пацијенти се излажу непотребном ризику. Ради се о старијем животном добу, а описане су многе компликације, неке и животно угрожавајуће“, каже саговорник Данаса.

Кроз примере из Краљева илуструје стање на терену.

„Најбољи (највише је радио операција) офталмолог у Краљеву одлази да ради приватно, на то га терају услови рада у нашој установи, често нема сочива, а често се кваре и апарати. Фонд склапа уговор са установом где је отишао и поред онога што се одради у државној установи, скоро да нема листе чекања за катаракте. Зашто је у том периоду био ван функције апарат у државној установи више од десет месеци, па скоро да нисмо радили у болници катаракте, треба питати директора и министра“, каже Раде Панић.

Другу ситуацију коју помиње је био покушај да се растерети одељење ортопедије са трауматологијом, тако што су радили суботом.

„Укупно је било шест викенда, од чега сам као анестезиолог долазио четири пута. Нисмо били ефикасни када су у питању операције кукова, јер је само један сет инструмената па се између две операције чека стерилизација. Колеге се жале да су инструменти лошег квалитета што значајно отежава рад. Посебан проблем је уградни материјал. Питање је квалитета, а још већи проблем је недовољно материјала на располагању. Величина зависи од пацијента и не може се унапред одредити, већ је потребно да постоје разне величине на располагању. Не сме се све потрошити, јер мора остати за хитне случајеве. Да ли треба да вам кажем да сала није адекватно опремљена, да је операциони сто од пре Христа и сав изломљен, а то знатно утиче на квалитет рада. Како сам често говорио, радимо са штапом и канапом. Дакле, покушаја је било, али немогуће је успети када министарство и фонд не занима и уместо да организују посао, они нас спотичу на сваком кораку“, указује анестезиолог Панић.

Говорећи о допунском раду здравствених радника, каже да постојећи Закон о раду прописује највише 30 одсто.

„Сада се не може забранити рад у оба сектора, јер постоји пресуда која је донета на поднесак групе професора који су се позвали на право на рад. Директори одобравају допунски рад у приватним установама. Сви који имају дежурства у државним установама (само оно до 40 сати, а често је то више од 40) имају око 25 одсто прековременог рада и могли би додатно да раде још пет одсто. Све то под условом да су испунили норматив (мере извршења из Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности) у матичној установи. Ни један од ова два критеријума директори не узимају у обзир када својим потписом одобравају допунски рад колегама. Прича се да често очекују да им се колеге одуже за то одобрење да могу да робују, како се једино може описати број сати који су неке колеге радно ангажоване. Не могу да потврдим, јер не радим приватно. Све што се сада дешава морало би бити редован посао министарства и руководстава установа, а не да им за то издаје наређење председник државе коме то нису надлежности, а нема ни потребне компетенције“, закључује Панић.

(Н1)