Анкетна комисија о надстрешници у Новом Саду: Недостаје динамички план извођења радова и месечни извештаји извођача. Железничка станица у тренутку рушења била у статусу градилишта. Сумњамо у аутентичност великог дела документације

Комплетна документација о новосадској железничкој станици није јавно објављена, суштински део недостаје, док се код објављене види општи јавашлук у радовима, недоследност у примени прописа и неконзистентност у документацији која може да укаже на системска места за корупцију, речено је данас на представљању резултата неформалне Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице.

Професор Владимир Обрадовић објаснио је на конференцији за новинаре да се код анализе уговора између државе и извођача дошло до "шокантних" сазнања да недостаје динамички план извођења радова на пројекту модернизације железничке станице, као и месечни извештаји извођача.

"Извођач је био обавезан да план достави инвеститору са свим активностима које треба да уради, свих ресурса - људских и материјалних, набавке и све друге елементе како планира да реализује пројекат у складу са уговором. Тај план је држава Србија морала да одобри и на основу њега да се ради", навео је Обрадовић.

Према његовим речима, "тај план представља основу за све будуће измене којих је било пуно, али нису нигде евидентиране, јер ако немате иницијални план не можете ни његове измене".

"Затим недостају, што је обавеза уговором, месечни извештаји извођача. На основу овог плана извођач је био у обавези да сваки месец доставља извештаје, да наведе све радове са фотографијама, гаранције, испитивања, са приказом шта је било планирано а шта урађено", прецизирао је Обрадовић.

Како је закључио, "недостајање плана је шокантно, у најмању руку као да возите аутомобил у непознатом правцу, без мапе, инструмент табле, да не знате колико имате горива, што је апсурдна ситуација", уз констатацију да се пројекти од неколико хиљада евра раде много прецизније, док је овде реч о неупоредиво већем, милионском, износу.

"Поставља се питање како је држава плаћала извођачу ако није имала извештај шта је урађено", нагласио је Обрадовић.

Још је навео да је приликом прегледа документације нађено да је било "пријатељског договарања, уговарања, што је непријатељско конкуренцији и јавности у раду, што је посебан скандал".

Такође и да је железничка станица у тренутку рушења била у статусу градилишта, што је, истакао је, утврдила грађевинска инспекција дан након рушења њене надстрешнице, убивши петнаест људи и двоје тешко повредила.

Адвокат Јован Рајић је истакао да надлежност за поступање у овом случају треба да има само Тужилаштво за организовани криминал, за шта постоји јако упориште у закону, због целисходности, економичности, концентрације доказа.

"Од почетка је предмет био у надлежности Вишег тужилаштва у Новом Саду, сада се укључило и Више тужилаштво у Беграду. Не улазимо у намере зашто је то тако, али питамо се на шта ће личити те оптужнице и судске одлуке, ако имамо три различита тужилаштва која се баве истим стварима, односно стварима којима би требало да се бави једно тужилаштво", упитао је Рајић.

Професор Огњен Радоњић је констатовао да сумњу у добре намере владе изазива већ то што је на три различита сајта ставила више од 20.000 докумената, односно око пола милиона страница.

"То је несистематизовано, односи се на пројекат модернизације целе железничке станице па је великим делом и ирелевантно за надстрешницу. Јавност је овако затрпана, што значи и успоравање да се дође до закључака. Сумњамо и у аутентичност великог дела документације", навео је Радоњић.

(Бета)