БИРН: Тужилаштва годинама држала у фиокама предмете против Немање Стајића и Секретаријата за озакоњење

Након што је председник Србије Александар Вучић најавио борбу против корупције, по налогу Вишег јавног тужилаштва је ухапшен Немања Стајић, бивши београдски секретар за озакоњење. Истраживање БИРН-а, међутим, показује да су ово тужилаштво, као и Тужилаштво за организовани криминал, годинама имали информације о спорним озакоњењима и десетине кривичних пријава против Стајића и његових сарадника, по којима нису поступали - све до сада, пише БИРН.

Истраживање БИРН-а показује да је Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) у Београду још 2016. године добијало информације од полиције о озакоњењима објеката који по закону не би смели да буду озакоњени. Због оваквих озакоњења су истовремено широм града подношене десетине кривичних пријава – готово 30 њих је Прво основно јавно тужилаштво послало Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ) од 2018. године.

Тужилаштва су, како се наводи у истраживању, тако имала информације да су потписе на више спорних озакоњења стављали тадашњи секретар за послове озакоњења Немања Стајић и Далибор Бишевац, који је и данас подсекретар Секретаријата за послове озакоњења објеката, као и да је у спорним озакоњењима дивље градње улогу имао и и званичник Града Београда Милош Вуловић, прво помоћник градског Секретара за легализацију, а потом вишегодишњи градски Секретар за послове урбанизма и грађевинарства.

Међутим, упркос томе што су тужилаштва, у неким случајевима, до детаља знала како се одвија недозвољена легализација дивље изграђених објеката и ко у њој учествује, до сада није подигнута ниједна оптужница нити против запослених у градским секретаријатима за озакоњење, нити против посредника који су новац узимали од инвеститора, показује истраживање БИРН-а.

Још од 2021. године тужиоци су од полиције тражили да обаве разговоре са Стајићем и Бишевцем, наводи се у тексту.

Немања Стајић ухапшен је по налогу Вишег јавног тужилаштва 20. фебруара, након што је председник Србије Александар Вучић најавио велику борбу против корупције “од среде”, 12. фебруара. До Вучићеве најаве обрачуна са корупцијом дошло је после масовних протеста широм Србије.

Интервјуисан за БИРН пре хапшења, Стајић је негирао да је радио супротно закону. Исто је рекао и Милош Вуловић. Далибор Бишевац није одговорио на молбу БИРН-а за разговор., наведено је.

ТОК и ВЈТ су одговарали на захтеве БИРН-а, како пише, достављајући информације у статусу случајева о озакоњењима дивље градње, али су игнорисали послата питања и више захтева БИРН-а за разговор на ову тему, као и питања о појединим одбачајима кривичних пријава.

У Србији је у новембру 2015. године на снагу је ступио Закон о озакоњењу објеката, који је требало да стави тачку на дивљу градњу у земљи. Овим законом је тада прописано да се могу озаконити само објекти који су били конструктивно завршени, односно „под кровом“ и који се виде на сателитском снимку Републичког геодетског завода (РГЗ) из тог периода, наводи БИРН.

Упркос томе, како је почетком 2023.  године показало истраживање БИРН-а, Београд је остао рај за дивљу градњу, у ком је од доношења Закона озакоњено готово пола милиона квадрата, иако су објекти били грађени након 2015. године.

Информације о проблематичним озакоњењима стизале су и од грађана, најпре у Прво основно, а затим и у Више јавно тужилаштво у Београду, након што је у ВЈТ формирано Посебно одељење за сузбијање корупције, пише у истраживању БИРН-а.

Грађани су подносили кривичне пријаве због озакоњења широм града – на Савском венцу, Врачару, Миријеву, Земуну, Звездари, Вишњици, Старом граду…

Тако се у Вишем јавном тужилаштву у Београду нашло најмање 36 предмета у вези са сумњивим озакоњењима. Потписе на најмање осам решења о озакоњењима ставио је Немања Стајић, наводи се.

ВЈТ још увек ради и на случају озакоњења објекта на Звездари, за који су грађевински инспектори утврдили да се зида без грађевинске дозволе 2017. године. Немања Стајић потписао је 2019. решење о озакоњењу ове зграде, која није постојала 2015. године, што је неопходан услов да уопште уђе у процес озакоњења, пише.

У раду је и пријава за озакоњење зграде на Звездари, о којој је БИРН претходно писао у тексту о томе како изгледа живот у урбанистичком хаосу дивље градње, јер су се на улицу изливале фекалије, пошто је зграда прикачена на градску канализацију без дозвола.

Решење о озакоњењу је потписао Немања Стајић, а Више јавно тужилаштво још пре две године добило је од Републичког геодетског завода податке о томе да зграда није постојала 2015. и да је се на сателитским снимцима види да је ту била шума, пише БИРН.

ВЈТ није одговорило на питања БИРН-а зашто, и поред доказа који су прикупљени пре неколико година, ови случајеви нису макли с места.

Немања Стајић, некадашњи секретар Секретаријата за послове озакоњења објеката у два мандата за БИРН је рекао да његов секретаријат није имао обавезу да проверава сателитске снимке како би се установило време градње.

„Постоји изричито мишљење Министарства грађевинарства да је сателитски снимак само помоћно средство које се користи приликом озакоњивања објеката”, каже Стајић за овај портал.

Стајић објашњава за БИРН да су до новембра 2018. општински грађевински инспектори били задужени да провере време изградње објекта.

Бар седам предмета који су дошли у ВЈТ, ово тужилаштво је архивирало или одбацило. Међу овим одбаченим предметима је и пријава поднета због озакоњења зграде у Курсулиној улици на Врачару, закључује овај медиј.

(БИРН)