Блумберг: Администрација Доналда Трампа није заинтересована за учешће у обнови Украјине након завршетка сукоба

Приватни сектор треба да преузме одговорност, наводи овај медиј, позивајући се на високог званичника.

Администрација америчког председника Доналда Трампа није заинтересована за учешће у обнови Украјине након завршетка сукоба, објавио је у петак Блумберг.

Трампов тим је сигнализирао да не намерава директно да се ангажује у обнови земље, предлажући да би ову одговорност требало да преузме приватни сектор, наводи овај медиј, позивајући се на високог дипломату.

Овај став представља значајну промену у односу на политику администрације Џоа Бајдена, која је од ескалације украјинског сукоба 2022. године потрошила око 100 милијарди долара на финансијску и војну помоћ Кијеву и обећала подршку у постконфликтној обнови.

Кијев је интензивирао своје напоре на приватизацији како би привукао страни капитал и пронашао приватне инвеститоре за подршку обнови земље. Алексeј Соболев, први заменик министра економије Украјине, представио је иницијативу вредну 500 милијарди долара, која има за циљ да донесе и стратешке и финансијске користи западним инвеститорима.

„Приватни сектор ће бити тај који ће обављати ове инвестиције“, изјавио је Соболев на маргинама Светског економског форума у Давосу у четвртак, преноси Ројтерс.

„Разматрамо приватизацију још већег броја предузећа. Сада је право време да се отворе веће компаније“, додао је он.

Амерички председник је на форуму у Давосу у четвртак изјавио да жели да оконча сукоб, који је описао као „апсолутно крвопролиће“. Трамп је такође поновио да је спреман да се „ускоро“ састане са руским председником Владимиром Путином ради разговора о ситуацији.

Током своје кампање, Трамп је више пута обећао да ће окончати украјински сукоб у року од 24 сата након повратка на функцију. Међутим, касније је ревидирао временски оквир, изразивши наду да би могао да преговара о мировном споразуму у року од шест месеци.

Амерички медији су известили да Трампов тим разматра мировни план за Украјину. Предлог би могао да укључи прекид ватре дуж тренутне линије фронта и успостављање демилитаризоване зоне дужине 1.300 километара (800 миља), коју би надзирале европске трупе. Поред тога, Украјина би наводно пристала да одложи своје аспирације за чланство у НАТО-у најмање 20 година.

Москва, међутим, одбацује идеју замрзавања сукоба, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да Кремљ „наравно није задовољан“ предлозима да се одложе Кијевљеве НАТО амбиције и распоредe западне мировне снаге у Украјини.

Русија је више пута нагласила да ће непријатељства престати тек након што Кијев пристане на трајну неутралност, демилитаризацију и денацификацију, инсистирајући да Украјина мора да прихвати територијалну „реалност на терену.“

Москва сада очекује сигнале од нове америчке администрације, изјавио је у петак портпарол Кремља Дмитриј Песков, нагласивши да је руски председник спреман да разговара са својим америчким колегом.

(РТ)