"Блумберг" објавио интервијуу са двоје студената Београдског универзитета: "Земља треба да поштује сопствени Устав који дефинише КиМ као део Србије. Студентски покрет не би жртвовао КиМ"

 Лазар и Тара, двоје студената Београдског универзитета у раним двадесетим годинама, јасно се сећају како су за њих почели протести, пише Блумберг.

Било је то у новембру прошле године, након трагедије на Железничкој станици у Новом Саду којој је живот изгубило 16 људи, што је изазвало гнев. Полиција се сукобила са неким њиховим вршњацима из драмске школе који су блокирали булевар у српској престоници.

Покрет протеста био је више спонтан него организован. Ипак, десет месеци касније, демонстрације против председника Александра Вучића и владе и даље трају, током лета избијају нове насилне сцене и откривају бес који не обећава ништа добро за Европу.

Демонстранти тврде да Вучић поткопава демократију и допушта да корупција и кронизам бујају, и траже превремене изборе.

Али шта желе да се деси после, није ни близу јасно у земљи која је добила много новца од Европске уније, чије руководство се удвара Бриселу, а где анкете тек сада показују да само трећина људи жели да се придружи том савезу.

Разочарање у Србији је у контрасту са анти-владиним покретима у Мађарској, Словачкој и другим деловима региона, које предводе про-европски противници националистичких лидера.

Студентски активисти у Београду, који се представљају само по својим именима и наизменично говоре у име групе, кажу да им је небитно са које стране политичког спектра добијају подршку. Кажу да се организују с једним циљем – да се ослободе садашње власти у Србији.

„Примарни циљ је промена режима“, рекао је Лазар, један од активиста, у интервјуу у једном београдском кафићу. „Ако дође до тога да либерални студентски покрет мора да сарађује са десничарским партијама у коалицији, то је цена коју су наши кандидати или органи власти спремни да плате. Све зависи од исхода избора“.

Протести су највећи у Србији од доба ауторитарног вође Слободана Милошевића, нарушавају углед земље као стабилног и профитабилног места за бизнис. Централна банка је упозорила да постоји ризик да немири утичу на инвестиције.

Контрола над великим делом извршне и законодавне власти, па чак и деловима судства, коришћена је од стране Вучића да привуче инвестиције, нарочито из ЕУ и Кине, и да покрене без преседана економски бум. Зет Доналда Трампа, Џаред Кушнер, има благослов српске владе да гради Трамп хотел вредан 500 милиона долара у Београду.

Вучић стоји чврсто. Криви оно што назива 23.000 неовлашћених скупова за нарушавање реда у земљи, која је током његових 11 година на власти настојала да балансира своје односе са Бриселом, Пекингом и Москвом.

Обим протеста је опао са врхунца од 300.000 људи на понекад само неколико стотина. Студенти који су се барикадирали на факултетима и ослањали на донације хране од јавности углавном су се вратили на предавања. Такође, било је контрапротеста испред председничке палате у Београду у знак подршке Вучићу.

Али бес је дубоко укорењен, са редовним сукобима са властима и оптужбама за полицијску бруталност. Супротстављене групе сукобиле су се у неколико градова у августу и одржале су конкурентске демонстрације овог месеца.

„Налазимо се у ситуацији где ниједна страна, без обзира колико оптимистично звучала у јавним наступима, нема довољно снаге да окрене ствари у своју корист“, рекао је Бојан Клачар, директор београдског Центра за слободне изборе и демократију. „То је као два боксера која у 12. рунди не могу да нокаутирају један другог“.

За Европу постоји ризик да не може да дозволи Србији да исклизне из своје орбите. Србија је кључни стуб Балкана, а лидери ЕУ кажу да је чланство у Унији кључно за супротстављање руском и кинеском утицају у овом нестабилном региону.

Истраживања објављена од стране Еуробарометра 2. септембра показала су да у региону постоји општа подршка за улазак у ЕУ, осим у Србији. Само 33 одсто испитаника жели чланство, у поређењу са 91 одсто у Албанији и 69 одсто у Северној Македонији.

„Док је добар део српских грађана критичан према Вучићевом режиму, чини се да су подједнако против европске будућности Србије“, рекао је Тонино Пицула, специјални известилац Европског парламента за Србију. „Тренутно изгледа да нема консензуса о томе којим путем Србија треба да крене, а то је озбиљан проблем за земљу и њене суседе“.

Активисти које је Блоомберг интервјуисао виде Вучића као човека који олакшава сарадњу са Европом, јер је склапао пословне договоре о планираном снабдевању литијумом или одбраном како би стекао подршку.

Ту је и наизглед нерешиво питање Србије да не одустане од Косова. Београд не признаје државност бивше покрајине, а чланство у ЕУ захтева да две земље поправе односе. Док је Вучић у иностранству критикован за подстицање тензија са Косовом, код куће га многи демонстранти виде као лидера који није успешан у заштити све мање српске популације тамо.

Тара је рекла да земља треба да поштује сопствени Устав који дефинише Косово као део Србије. „Студентски покрет не би жртвовао Косово“, додала је.

„Немамо ЕУ заставе из истог разлога због којег не носимо руске, украјинске, израелске или палестинске заставе,“ рекао је Лазар.

„Наши захтеви су фокусирани на домаће теме, да коначно видимо правилно функционисање институција“.

Када буду расписани избори, Лазар и Тара кажу да ће бити јаснији захтеви око економске политике, одбране и односа са Косовом. Кључне одлуке требало би да донесу Срби на референдуму. Покрет тренутно може да подсећа на радикалну левицу, али и то се може променити, кажу они.

То чини активисте тешким политичким противником. Вучић је рекао да су почетни захтеви студената испуњени: спроведена је истрага о несрећи у Новом Саду, премијер је у јануару поднео оставку преузимајући одговорност и повећано је финансирање образовања. Али, он тврди да демонстранти нису заинтересовани за демократске промене.

Многе од њих, рекао је на митингу 7. септембра, чине „криминалци у фантомкама“ који нападају полицију, одбацујући тврдње о бруталности појединих службеника. Захтев за превременим изборима је лажан и има за циљ да изазове још нереда, рекао је. „Они желе да дођу на власт без избора и, ако је могуће, да учине све да Србија посрне, да ослабе Србију,“ рекао је Вучић.

Док Вучић одбија да попусти, рекао је да ће избори бити одржани пре рока 2027. године. Са своје стране, демонстранти тврде да проверавају потенцијалне кандидате како би имали листу од 250 посланика спремних за било какве превремене изборе.

До сада је политички утицај на Вучића минималан, упркос привидним утисцима. Анкете главних странака не показују значајан пад његове популарности у Србији, а и даље ужива подршку лидера ЕУ јер је позната и предвидива личност, према речима западних званичника који су говорили под условом анонимности.

„Сада смо у ћорсокаку“, рекао је Флориан Бибер, професор историје и политике југоисточне Европе на Универзитету у Грацу, Аустрија. „Вучић контролише све институције, демонстранти контролишу улице. Налазе се у пат позицији. Немамо појма како ће се ово завршити“.

(Данас)