Бојан Пајтић: Држава корупцијом и бахатошћу убија грађане. Ђорђе Вукадиновић: Одговорност не може заобићи онога који је на врху пирамиде апсолутне власти

Од 1. новембра сви као друштво носимо један дуг. Дуг невиним жртвама, њиховим породицама, и онима који се и даље боре за живот, да изнова захтевамо одговорност како се ниједна надстрешница више никад не би обрушила зарад нечијег дубљег џепа или политичког рејтинга. Јер не ради се више о политичким преференцијама већ о пукој егзистенцији.

Ту мисао деле Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду и његов први гост Ђорђе Вукадиновић, бивши посланик и уредник Нове српске политичке мисли, који су отворили нову сезону Радар Форума.

„Немамо данас право да уопште разговарамо о неким другим темама, то је наша људска и интелектуална обавеза да сагледамо где се друштво налази данас. И свака тема, да ли се слажемо и да ли смо се некада слагали око лустрације, око ЕУ, око било ког другог питања апсолутно пада у воду јер смо једноставно егзистенцијално угрожени сви – и леви и десни, и либерали, и зелени, и социјалдемократе и конзервативци. Сви смо у истом кошу и сви се јежимо од изјава какву је дао Александар Вучић – да сад више нико неће смети да потпише Експо. Свесни су тога да је сваки њихов аранжман коруптиван, да се украде вишеструко више новца него што је уложено и да је сваки објекат услед тога ризичан. Видимо да ни Прокоп нема потребне дозволе, да постоје ризици чак и када је аеродром у питању, који прокишњава иако је реновиран. И заиста, свако од нас се идентификује са несрећним жртвама на Железничкој станици у Новом Саду. Мени се чини да је Србија данас иреверзибилно другачија пре него што је била пре тог дана када се догодило обрушавање надстрешнице“, рекао је Пајтић отварајући разговор.

И Ђорђе Вукадиновић се слаже да је пад надстрешнице у Новом Саду трајно променио свест јавности о одговорности власти, напомињући да овога пута добро опробани кризни ПР неће бити једнако делотворан.

Вукадиновић: Овде је одговорност власти очигледна и не може да се прикрије никаквим „генијалним“ стратегијама релативизације, извргавања, обесмишљавања свега, а не треба потцењивати тај таленат и тај потенцијал Александра Вучића који је он више пута демонстрирао, али мислим да неће успети у овој ситуацији

„Да ли је Србија иста као што је била пре недељу дана, ја мислим да није, али сам апсолутно сигуран да Нови Сад није и да неће бити исти. Последице су далекосежне и мислим да ће бити тектонске и то је оно што брине и власт и Александра Вучића лично. Овде је одговорност власти очигледна и не може да се прикрије никаквим ‘генијалним‘ стратегијама релативизације, извргавања, обесмишљавања свега, а не треба потцењивати тај таленат и тај потенцијал Александра Вучића који је он више пута демонстрирао, али мислим да неће успети у овој ситуацији. И на симболички и на дослован начин реч је о објекту од јавног и општег значаја и објекту који је ту стајао деценијама, више од пола века, који је морао бити контролисан и одржаван кроз разне гарнитуре укључујући и ову која је 12 година на власти. Објекту на ком је акутно и актуелно рађено, дакле, реконструисан је и прерађиван, преправљан, лицкан, украшаван… А онда први дан, први сат, они су покренули стратегију изврдавања, релативизације, прања руку, оног најгорег, пилатовског, за ту трагедију и зашто не рећи и злочин“, каже Вукадиновић.

Институције у служби заштите политичке моћи

Уредник Нове српске политичке мисли изложио је и проблем хијерархијске природе система, где све одлуке потичу од једне централне фигуре, односно где се институције користе као оруђе за заштиту појединаца на врху пирамиде, а што и оним нижим инстанцама дозвољава да избегну одговорност.

„Имате једну власт која влада, и то не било какву власт, него једну власт која влада апсолутистички, са тоталитарним амбицијама и претензијама, са култом личности, са једном хијерархијом, односно пирамидом која завршава у једној коцки, једној личности, једној фигури, једној особи од које све почиње и са којом се све завршава. У тој таквој хијерархији, таквој пирамиди моћи, не можемо причати да постоје неке институције, па сад оне треба да понесу одговорност. Треба да понесу одговорност институције, али немојте да се лажемо, зна се како стоји ствар са институцијама у овој земљи. И то мало што је било институција се урушило, контаминирало, распало, претворило у неку сопствену карикатуру, почевши од институције у којој смо обојица били – институције парламента која је најважнија институција у земљи. Видимо на шта личи, виде сви грађани, а посебно како је девастирана за ових последњих туце година, па онда и свих других, укључујући судство, односно правосуђе, на шта то личи а бојим се да ћемо то видети и у овом конкретном случају. Дакле, немој ми причати о институцијама које раде свој посао и које треба да понесу одговорност. Треба, али основна одговорност разних наших институција је што оне заправо не раде свој посао. Генерално, а и у овом конкретном случају. И онда кад причамо о одговорности, зна се одакле она почиње и где завршава, што не значи да и ови нижи у хијерархији не треба да сносе одговорност. Само не бих волео да се заврши са том причом да је Пера писар или неки тамо мајстор, неки шеф, да се на њима сломе кола јер очигледно је реч о једној хијерархији, једној пирамиди власти која иде од врха до дна и која колико год се трудила и вешто спиновала, не може да побегне од одговорности“, додаје Вукадиновић.

Вукадиновић: Имате једну власт која влада, и то не било какву власт, него једну власт која влада апсолутистички, са тоталитарним амбицијама и претензијама, са култом личности, са једном хијерархијом, односно пирамидом која завршава у једној коцки, једној личности, једној фигури, једној особи од које све почиње и са којом се све завршава

Корупција као модус операнди

Да у Србији корупција није изузетак већ правило, уобичајен модус операнди у свим великим инфраструктурним пројектима, објаснио је у наставку разговора и домаћин Радар Форума Бојан Пајтић који је изнео и фрапантан податак да се занемарљиви проценат државног новца троши по закону, а да међународни споразуми служе као параван за извор зараде људи блиских властима.

„Шта је проблем у Србији? Проблем је што је сад сваки посао, поготово овако вишемилионски, коруптиван. И што та спирала корупције иде од Андрићевог венца, тамо је глава те криминалне мафијашке хоботнице, и од 7,4 милијарде евра које су по јавним набавкама потрошене у Србији, 7,2 је потрошено мимо Закона о јавним набавкама. Дакле, неки миноран проценат се троши по закону. И шта се дешава, они изигравају закон тако што праве такозване међународне споразуме. Као ми смо у пријатељским односима са Кином, Русијом… Међутим, шта се испостави кинеској фирми као рачун. Кажу, хајде сад ти ангажуј наше фирме као подизвођаче, а у суштини напредњачке компаније или оне које су везане за браћу Вучић обављају те послове. Кад имате иоле представу о томе колико је 100.000 или 200.000 евра, видите да је за 65 милиона, колико је коштала реконструкција, могла да буде изграђена цела нова железничка станица. Просто је јасно да су украдене десетине милиона евра. Како то краду, краду преко тих подизвођача. Нико од нас није видео ни кинеског зидара, ни кинеског молера, а масу послова добијају кинеске фирме. Кинеске фирме су својеврстан параван и они добију провизију од тога што су формално извођачи, а обавезни су да ангажују подизвођаче који су подобни и преко којих се узима новац. Та трагедија је последица чињенице да су они трећи пут реконструисали ту зграду. И то по Србији свуда можете видети. Раскопа се пут, као нека инсталација се поставља, забетонира се. После пар месеци поново се раскопа, па се забетонира, и тако се стално пљачка државни буџет и тако се пљачкало и на железничкој станици“, објашњава Пајтић.

Он се осврнуо и на трагедије у „Лаунџу“ и „Контрасту“ које режим злоупотребљава у још једном покушају политичког пребацивања одговорности на претходну власт, наводећи да су исте полуге моћи и данас у државном систему. Такође демаскира покушаје власти да бес грађана амортизују „жртвовањем“ само једне карике у читавом ланцу одговорности.

„Цинично је поредити случајеве ’Лаунџа’ и ‘Контраста’ са Железничком станицом. За време ’Лаунџа’ је Маја Гојковић била градоначелница, што је секундарно, а примарно је то да је у ’Лаунџу’ подметнут пожар, дошао је човек и намерно запалио објекат. И не кривим Мају Гојковић нити је због тога требало да поднесе оставку. Али није само од себе пало зато што је Вучић украо 30 или 40 милиона евра као у случају Железничке станице. И имамо случај ’Контраста’ где је тачно да је због неваљаности противпожарне заштите дошло до пожара и ужасне погибије младих људи. Зашто је дошло до погибије, зашто није радила противпожарна инспекција, па то је питање за тадашњег министра полиције. Е, гле сада невоље, министар полиције је исти који је и сада – Ивица Дачић. Хајде ако ћемо да разговарамо о ‘Контрасту’ и ако је то покушај да се скрене са теме, питајте министра полиције Ивицу Дачића зашто тада није поднео оставку. Друга ствар, када министар, а чак и за време овог режима министар Гашић је поднео оставку због непримерене изјаве као симболични чин политичке одговорности. То је мера одговорности министра. Они покушавају да забашуре одговорност целе владе, пре свега председника владе, али и Томе Момировића и неких других, тако што ће Весић поднети оставку. То је потпуно неприхватљиво. Због непримерене изјаве одлази министар, због 14 мртвих људи и троје повређених лети цела влада. Јер је овде непосредна одговорност владе. Ово није приватни објекат па власник приватног објекта није поступио по закону, овде је врх државе својом корупцијом и бахатошћу убио људе и могао је да убије било кога од нас. Овде држава убија своје грађане“, директан је Пајтић.

Пајтић: Шта је проблем у Србији? Проблем је што је сад сваки посао, поготово овако вишемилионски, коруптиван. И што та спирала корупције иде од Андрићевог венца, тамо је глава те криминалне мафијашке хоботнице, и од 7,4 милијарде евра које су по јавним набавкама потрошене у Србији, 7,2 је потрошено мимо Закона о јавним набавкама. Дакле, неки миноран проценат се троши по закону

По сваког ће доћи…

То што председник Србије Александар Вучић данима није долазио у Нови Сад да ода пошту жртвама, али је ламентирао над разбијеним страначким просторијама само неколико стотина метара даље од места страдања, још један је доказ, сматра Пајтић, да он није председник свих грађана већ само оних који гласају за њега. Професор Правног факултета наглашава и да сви они окупљени око Вучића нису његови сарадници већ саучесници у криминалној организацији која сопствене грађане етикетира и назива хулиганима у тренутку када излазе на улице да поделе тугу и траже одговорност за изгубљене животе.

„Више ништа неће изгледати исто јер су људи потпуно јасно препознали да их систем Српске напредне странке, систем који је Александар Вучић изградио годинама, непосредно егзистенцијално угрожава. По сваког су дошли и свако је угрожен и зато се мора истрајати у протестима. Још бестијалније, председник државе који се појављује на свим купусијадама, кобасицијадама, који живи у телевизору, не појављује се да изјави саучешће породицама. Уопште се на дан трагедије не појављује, нема га нигде, прави се мртав и онда се појављује да утеши своје чланове градског одбора. Он, уместо да буде председник свих грађана, он је само председник своје странке, односно оних који су гласали за њега. И да бестијалност буде још већа, његови медији и његови саучесници – намерно користим кривично-правни термин саучесници а не сарадници, јер они јесу организовано-криминална дружина – су проглашавали тих тридесетак хиљада људи силеџијама и хулиганима, а свако ко је био тамо зна да је већина тих људи плакала док су се читала имена страдалих, нико ту није дошао из политичких разлога. Нико ту није дошао зато што му је лепо, већ зато што му је мука и зато што се осећа ужасно“, каже Пајтић.

Он се осврнуо и на ток протеста који се од мирног скупа претворио у дивљање неколицине изгредника који су скрнавили Градску кућу у Новом Саду, наводећи да је и то дело режима који увек исто реагује на грађанско незадовољство изражено на улици.

„Доживите да режим провоцира на скупу посвећеном трагедији. Намерно шаљу кола хитне помоћи која су празна да би после рекли како демонстранти не пуштају болеснике. Онда пошаљу своје хулигане да бацају бакље и топовске ударе, да бејзбол палицама и шипкама разбијају Градску кућу. Ја сам упозорио јавност, сатима се знало да ће то урадити, да се зна унапред ко је одговоран. Исти они који су на Мосту слободе тукли демонстранте, сличне екипе које су у Скупштини града Београда то радиле и онда каже то су пајтићевци урадили. Нико на протесту није видео људе ни са бакљама, ни са шипкама, они су се одједном појавили, а повукли су се у тренутку кад је Александар Вучић ушао у СНС. И ти сад десетине хиљада честитих, ожалошћених и гневних људи назовеш хулиганима и мењаш тезу и бавиш се само тиме да остане рејтинг ту где је и да интегришеш своје бирачко тело. То је толико монструозно и толико говори о човеку који води ову државу да је мени и даље шокантно да он побеђује на изборима и уз купљење гласове и медијски монопол“, додаје.

Страх од грађанског револта

Саговорници Радар Форума су се сложили да је масовност протеста у Новом Саду сразмерна оној која је 5. октобра срушила власт у Београду, напомињући да је управо то довољан разлог да се поднесу оставке. Пајтић наглашава да је Вучић све омраженији колико год се трудио да одржи својих 20 одсто гласачког тела док Вукадиновић истиче и да би власт посебно требало да плаши чињеница да су на улице у великом броју изашли и млађи људи који су до сада били неактивни.

„Власт би требало да забрине и уплаши ова, ви бисте рекли мржња, али бес или гнев и поготово ова младост коју не виђамо иначе на опозиционим протестима, па чак ни на гласању“, каже Вукадиновић.

Пајтић: И ти сад десетине хиљада честитих, ожалошћених и гневних људи назовеш хулиганима и мењаш тезу и бавиш се само тиме да остане рејтинг ту где је и да интегришеш своје бирачко тело. То је толико монструозно и толико говори о човеку који води ову државу да је мени и даље шокантно да он побеђује на изборима и уз купљење гласове и медијски монопол

Он се у делу разговора осврнуо и на обрачуне које Вучић води са онима који критикују његову власт или износе пројекције грађанског незадовољства наводећи да се они по правилу сврставају у „мрзитеље Србије“ јер ако „мрзиш успехе власти, значи мрзиш Србију јер Вучић је Србија“. Саговорници су се сложили да ће трагедија или злочин у Новом Саду оставити далекосежне последице по друштво чак и онда када постојећи режим оде у историју.

„Живот иде даље, али сећање остаје, и могуће је да ће се детаљи заборавити, то да ли је анкер попустио, реконструкција, медијско спиновање и све ово што режим ради… али неће да су они дебело нешто брљали и сад имаш проблем да станеш и испод неке друге надстрешнице. Шта ће бити са тим њиховим мегапројектима које најављују, стадионима националним, ко ће у тај Експо да долази, у тај акваријум, делфинаријум… И кад оде, лоше стране и лоши аспекти ће трајати, пре свега разваљене институције и један став да је све допуштено и да је све могуће“, додаје Вукадиновић.

На крају разговора, Бојан Пајтић је подвукао да некажњени не смеју остати сви они који су годинама одржавали овакав систем на власти.

„Огроман је број саучесника. Нисмо укључили тему лустрације, односно искључивање из политичког живота људи који су упрљали руке. Александар Вучић је само врх леденог брега, десетине хиљада људи су омогућили да Вучић буде оволико моћан и да чини ово што је чинио све ове године“, закључио је домаћин Радар Форума.

Приредила: Милана Пејић

(Радар)