Данас: Да ли Трампове најаве увођења царина значе нови инфлаторни шок за свет, па и Србију?

 Новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава (САД) Доналд Трамп иако још није званично ступио на ту позицију и заузео Белу кућу, већ је најавио више царине на увоз робе из Кине, Мексика и Канаде.

На својој друштвеној мрежи „Трутх“, Трамп је написао да ће више царине ступити на снагу 20. јануара, када он званично и преузима дужност председника, и да ће „остати на снази докле год дроге које долазе из тих земаља, посебно фентанил, и сви илегални странци не зауставе инвазију на Америку“.

Најавио је да ће царине на све производе из Мексика и Канаде износити 25 одсто, а на сву робу из Кине додатних 10 одсто.

Мексико и Канада имале су до сада са САД безцарински режим, а у оквиру УСМЦА (United States-Mexico-Canada Agreement) споразума који је потписан у време првог Трамповог мандата 2018. и ступио је на снагу у јулу 2020. У суштини, представља мало измењену верзију претходног НАФТА (North American Free Trade Agreement) споразума из 1994.

Када је реч о Кини, Трамп је још током првог мандата увео више царине на увоз кинеске робе, а администрација Џоа Бајдена не само да их није укинула, већ их је и проширила, нарочито за електрична возила.

Економисти широм света упозоравају да би најављене више царине могле да изазову раст цена који ће се прелити на потрошаче, али Трамп то негира.

Саговорници Данаса указују и да ова Трампова најава представља упозорење за све остале земље, чак и за читаву Европску унију, да предстоје нови преговори о споразумима о трговини и да би Америка могла имати нове захтеве.

Објашњавају да то доноси дозу несигурности која приморава све у глобалном ланцу снабдевања (од произвођача преко трговаца до осигуравајућих кућа) да подигну цене како би се заштитили од могућих промена и осигурали добит.

Иако Канада, Мексико и Кина делују далеко, на глобални раст цена није имуна ниједна земља, па би тако и потрошачи у Србији, кроз повећање цена, могли бити жртве ове Трампове одлуке.

„Права позадина нових царина удар на кинеске компаније у Мексику“

Професорка на Факултету политичких наука и председница Института за азијске студије Драгана Митровић сматра да увођењим ових царина Трамп заправо гађа кинеске компаније у Мексику.

Митровић је за Данас објаснила да су кинеске компаније након што је Трамп започео трговински рат са Кином и увео царине, кренуле да улажу у Мексико како би искористиле њен споразум о слободној трговини са САД и избегле високе царине.

„Тада је кренуо наглашен прилив кинеских директних инвестиција у Мексико, а недавно смо чули и намеру БYД, великог кинеског произвођача електричних аутомобила, да разматра могућност отварања производње у Мексику. Међутим, сада са овим најавама повећања увозних стопа од нула на 25 одсто, то је, наравно, забринуло и мексичку владу, али и све те потенцијалне кинеске инвестиције ставило под знак питања“, рекла је Митровић.

Према њеним речима, званичан податак је да су кинеске компаније у мексичку привреду уложиле око 250 милиона долара и додаје да је прави износ сигурно далеко већи, али прикривен кроз продужнице директног капитала како се не би алармирале САД.

Најава о вишим царинама, додаје Митровић, првенствено директно погађа мексичку и кинеску привреду, а која је преко Мексика желела да заобиђе санкције и тарифе, односно последице технолошког и трговинског рата са САД.

Међутим, Митровић указује да Трампова најава Мексику, Канади и Кини представља упозорење и за све остале земље са којима САД сарађују и да би и оне могле бити мета оваквих царина. Ту изузетак не би била ни Европска унија.

„Трамп на овај начин шаље поруку да све оно што су друге земље са САД испреговарали и сматрали сигурним не мора да важи, а свака несигурност је лоша вест за тржишта и само ишчекивање лоших догађаја може да утиче и често утиче на пораст цена. Да би осигурали своју добит, и произвођачи и трговци и они који осигуравају, сви у ланцу снабдевања, подижу цене да би се заштитили у случају стварног одвијања догађаја у том негативном правцу“, објаснила је Митровић.

Све то, како каже, утиче на наставак раста инфлације која је још увек проблем великом броју земаља широм света и највише погађа потрошаче.

„То се односи и на ЕУ, а имаће одјек и на нас“, рекала је Митровић.

„Амерички ЛНГ могао би бити захтев Трампа за Европу“

Политички и економски аналитичар Александар Ђокић указао је да најављене царине Кини, Мексику и Канади нису изненађење с обзиром на то да су биле део предизборних Трампових обећања.

„Трамп је током предизборне кампање обећавао увођење нових или повећање старих царина, нарочито када су у питању Кина и Мексико. Канада је ту као део економског система два америчка континента“, рекао је Ђокић.

С обзиром на то да прети увођењем царина од 25 одсто на увоз робе из Канаде и Мексика, Ђокић каже да то наравно значи раст цена за широк асортиман производа који зависе од ресурса или производње у Канади и Мексику.

„Међутим, треба имати у виду да је Трамп овом најавом отворио нове преговоре са Канадом и Мексиком, у којима ће да би постигао политичке циљеве као што су контрола миграција и смањење стопе криминала, користити економске полуге утицаја. На крају ће и побољшати позицију америчког бизниса кроз уговарање нових трговинских услова. Са Кином ће преговори ићи знатно теже“, рекао је Ђокић за Данас.

И Ђокић истиче да Европу тек очекују Трампови захтеви.

„Не само да амерички протекционизам не иде на корист глобалној економији, већ се и европски блок такође суочити са Трамповим захтевима. Србија је на крају тог процеса, у том смислу, да ће велике економије преговарати, стварати нове оквире, а Србија ће новој ситуацији морати да се прилагоди“, навео је Ђокић.

Сматра да би у случају Трампових претњи, Европа могла да пристане на већу куповину течног природног гаса (ЛНГ) од Америке или да преузме трошкове своје безбедности.

„Царине у складу са Трамповом најавом о смањењу трговинског дефицита и враћању америчких компанија кући“

Професор на Економском факултету Радован Ковачевић истиче да је Трампова најава о повећању царина у складу са његовим предизборним обећањима о смањивању трговинског дефицита са другим земљама, пре свега са Кином, како и о намери да америчке компаније „врати кући“.

„Колико се сећам, он је раније најављиво решење проблема трговинског дефицита не само са Кином, него и са Европом и то се пре свега односило на увоз аутомобила из Немачке. Нема сумње и да је раст царина мотивисан економским патриотизом и враћањем америчких произвођача из Кине и других земаља на домаћи терен. То би се повољно одразило на запосленост“, рекао је Ковачевић за Данас.

За њега је, како каже, изненађење за најављени пораст царина на робу из Канаде, с обзиром на то да САД увозе значајан део нафте из те земље.

То значи веће цене горива за потрошаче, али и за индустрије које га користе у производњи.

И уколико се раст царина задржи само са америчке стране, Ковачевић истиче да нема сумње да ће се значајан део високих намета прелити на потрошаче, односно на малопродајне цене. Ковачевић додаје да би сваки даљи реципроцитет, односно одговор ових земаља повећањем царина на робу из САД, додатно утицао на раст глобалних цена.

„Једном када се крене са порастом цена, онда је то тешко зауставити“, истакао је Ковачевић.

Остаје да се види, додаје он, да ли ће ове царине заиста ступити на снагу или ће Кина и САД успети да постигну неки договор пре 20. јануара.

Каква је то кинеска дрога натерала Трампа на царине

„Имао сам много разговора са Кином о огромним количинама дроге, посебно фентанила, који се шаљу у Сједињене Државе – али без успеха“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Трутх као увод за најаву царина из ове три земље.

Трамп је додао да су му представници Кине рекли да ће увести максималну казну, смртну казну, за све дилере дроге који су ухваћени у томе, али, како је рекао, кинеска страна није поштовала договор.

„Дрога се слива у нашу земљу, углавном преко Мексика, на нивоу који никада раније није виђен“, написао је Трамп. Додао је да ће „царине остати на снази све док дроге, посебно фентанил, и сви илегални странци не зауставе инвазију на Америку.

Фентанил је синтетички опиоид који се користи као лек за ублажавање јаких болова, обично у медицинским условима.

Међутим, фентанил је постао и дрога која се често користи у илегалној трговини, због своје велике моћи и ниске цене производње. Нелегални фентанил је често помешан са другим дрогама, попут хероина, кокаина или метамфетамина, што чини његову конзумацију веома опасном и често фаталном.

Ова дрога довела је до десетина хиљада смртних случајева од предозирања сваке године у САД.

Смањење илегалних залиха дроге била је област у којој су се Вашингтон и Пекинг сложили да сарађују, тачније то је била тема разговора председника САД и Кине, Џоа Бајдена и Си Ђинпинга, у новембру 2023. године у Сан Франциску.

Лиу Пенгиу, портпарол кинеске амбасаде у САД-у, одбацио је Трампову тврдњу да је Кина учинила мало да заустави проток фентанила у САД.

Рекао је да тимови за борбу против наркотика обе земље редовно комуницирају откако се кинески председник Си састао са америчким председником Бајденом у новембру 2023. године.

(Данас)