Danas: Da li Trampove najave uvođenja carina znače novi inflatorni šok za svet, pa i Srbiju?

 Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp iako još nije zvanično stupio na tu poziciju i zauzeo Belu kuću, već je najavio više carine na uvoz robe iz Kine, Meksika i Kanade.

Na svojoj društvenoj mreži „Truth“, Tramp je napisao da će više carine stupiti na snagu 20. januara, kada on zvanično i preuzima dužnost predsednika, i da će „ostati na snazi dokle god droge koje dolaze iz tih zemalja, posebno fentanil, i svi ilegalni stranci ne zaustave invaziju na Ameriku“.

Najavio je da će carine na sve proizvode iz Meksika i Kanade iznositi 25 odsto, a na svu robu iz Kine dodatnih 10 odsto.

Meksiko i Kanada imale su do sada sa SAD bezcarinski režim, a u okviru USMCA (United States-Mexico-Canada Agreement) sporazuma koji je potpisan u vreme prvog Trampovog mandata 2018. i stupio je na snagu u julu 2020. U suštini, predstavlja malo izmenjenu verziju prethodnog NAFTA (North American Free Trade Agreement) sporazuma iz 1994.

Kada je reč o Kini, Tramp je još tokom prvog mandata uveo više carine na uvoz kineske robe, a administracija DŽoa Bajdena ne samo da ih nije ukinula, već ih je i proširila, naročito za električna vozila.

Ekonomisti širom sveta upozoravaju da bi najavljene više carine mogle da izazovu rast cena koji će se preliti na potrošače, ali Tramp to negira.

Sagovornici Danasa ukazuju i da ova Trampova najava predstavlja upozorenje za sve ostale zemlje, čak i za čitavu Evropsku uniju, da predstoje novi pregovori o sporazumima o trgovini i da bi Amerika mogla imati nove zahteve.

Objašnjavaju da to donosi dozu nesigurnosti koja primorava sve u globalnom lancu snabdevanja (od proizvođača preko trgovaca do osiguravajućih kuća) da podignu cene kako bi se zaštitili od mogućih promena i osigurali dobit.

Iako Kanada, Meksiko i Kina deluju daleko, na globalni rast cena nije imuna nijedna zemlja, pa bi tako i potrošači u Srbiji, kroz povećanje cena, mogli biti žrtve ove Trampove odluke.

„Prava pozadina novih carina udar na kineske kompanije u Meksiku“

Profesorka na Fakultetu političkih nauka i predsednica Instituta za azijske studije Dragana Mitrović smatra da uvođenjim ovih carina Tramp zapravo gađa kineske kompanije u Meksiku.

Mitrović je za Danas objasnila da su kineske kompanije nakon što je Tramp započeo trgovinski rat sa Kinom i uveo carine, krenule da ulažu u Meksiko kako bi iskoristile njen sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD i izbegle visoke carine.

„Tada je krenuo naglašen priliv kineskih direktnih investicija u Meksiko, a nedavno smo čuli i nameru BYD, velikog kineskog proizvođača električnih automobila, da razmatra mogućnost otvaranja proizvodnje u Meksiku. Međutim, sada sa ovim najavama povećanja uvoznih stopa od nula na 25 odsto, to je, naravno, zabrinulo i meksičku vladu, ali i sve te potencijalne kineske investicije stavilo pod znak pitanja“, rekla je Mitrović.

Prema njenim rečima, zvaničan podatak je da su kineske kompanije u meksičku privredu uložile oko 250 miliona dolara i dodaje da je pravi iznos sigurno daleko veći, ali prikriven kroz produžnice direktnog kapitala kako se ne bi alarmirale SAD.

Najava o višim carinama, dodaje Mitrović, prvenstveno direktno pogađa meksičku i kinesku privredu, a koja je preko Meksika želela da zaobiđe sankcije i tarife, odnosno posledice tehnološkog i trgovinskog rata sa SAD.

Međutim, Mitrović ukazuje da Trampova najava Meksiku, Kanadi i Kini predstavlja upozorenje i za sve ostale zemlje sa kojima SAD sarađuju i da bi i one mogle biti meta ovakvih carina. Tu izuzetak ne bi bila ni Evropska unija.

„Tramp na ovaj način šalje poruku da sve ono što su druge zemlje sa SAD ispregovarali i smatrali sigurnim ne mora da važi, a svaka nesigurnost je loša vest za tržišta i samo iščekivanje loših događaja može da utiče i često utiče na porast cena. Da bi osigurali svoju dobit, i proizvođači i trgovci i oni koji osiguravaju, svi u lancu snabdevanja, podižu cene da bi se zaštitili u slučaju stvarnog odvijanja događaja u tom negativnom pravcu“, objasnila je Mitrović.

Sve to, kako kaže, utiče na nastavak rasta inflacije koja je još uvek problem velikom broju zemalja širom sveta i najviše pogađa potrošače.

„To se odnosi i na EU, a imaće odjek i na nas“, rekala je Mitrović.

„Američki LNG mogao bi biti zahtev Trampa za Evropu“

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić ukazao je da najavljene carine Kini, Meksiku i Kanadi nisu iznenađenje s obzirom na to da su bile deo predizbornih Trampovih obećanja.

„Tramp je tokom predizborne kampanje obećavao uvođenje novih ili povećanje starih carina, naročito kada su u pitanju Kina i Meksiko. Kanada je tu kao deo ekonomskog sistema dva američka kontinenta“, rekao je Đokić.

S obzirom na to da preti uvođenjem carina od 25 odsto na uvoz robe iz Kanade i Meksika, Đokić kaže da to naravno znači rast cena za širok asortiman proizvoda koji zavise od resursa ili proizvodnje u Kanadi i Meksiku.

„Međutim, treba imati u vidu da je Tramp ovom najavom otvorio nove pregovore sa Kanadom i Meksikom, u kojima će da bi postigao političke ciljeve kao što su kontrola migracija i smanjenje stope kriminala, koristiti ekonomske poluge uticaja. Na kraju će i poboljšati poziciju američkog biznisa kroz ugovaranje novih trgovinskih uslova. Sa Kinom će pregovori ići znatno teže“, rekao je Đokić za Danas.

I Đokić ističe da Evropu tek očekuju Trampovi zahtevi.

„Ne samo da američki protekcionizam ne ide na korist globalnoj ekonomiji, već se i evropski blok takođe suočiti sa Trampovim zahtevima. Srbija je na kraju tog procesa, u tom smislu, da će velike ekonomije pregovarati, stvarati nove okvire, a Srbija će novoj situaciji morati da se prilagodi“, naveo je Đokić.

Smatra da bi u slučaju Trampovih pretnji, Evropa mogla da pristane na veću kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) od Amerike ili da preuzme troškove svoje bezbednosti.

„Carine u skladu sa Trampovom najavom o smanjenju trgovinskog deficita i vraćanju američkih kompanija kući“

Profesor na Ekonomskom fakultetu Radovan Kovačević ističe da je Trampova najava o povećanju carina u skladu sa njegovim predizbornim obećanjima o smanjivanju trgovinskog deficita sa drugim zemljama, pre svega sa Kinom, kako i o nameri da američke kompanije „vrati kući“.

„Koliko se sećam, on je ranije najavljivo rešenje problema trgovinskog deficita ne samo sa Kinom, nego i sa Evropom i to se pre svega odnosilo na uvoz automobila iz Nemačke. Nema sumnje i da je rast carina motivisan ekonomskim patriotizom i vraćanjem američkih proizvođača iz Kine i drugih zemalja na domaći teren. To bi se povoljno odrazilo na zaposlenost“, rekao je Kovačević za Danas.

Za njega je, kako kaže, iznenađenje za najavljeni porast carina na robu iz Kanade, s obzirom na to da SAD uvoze značajan deo nafte iz te zemlje.

To znači veće cene goriva za potrošače, ali i za industrije koje ga koriste u proizvodnji.

I ukoliko se rast carina zadrži samo sa američke strane, Kovačević ističe da nema sumnje da će se značajan deo visokih nameta preliti na potrošače, odnosno na maloprodajne cene. Kovačević dodaje da bi svaki dalji reciprocitet, odnosno odgovor ovih zemalja povećanjem carina na robu iz SAD, dodatno uticao na rast globalnih cena.

„Jednom kada se krene sa porastom cena, onda je to teško zaustaviti“, istakao je Kovačević.

Ostaje da se vidi, dodaje on, da li će ove carine zaista stupiti na snagu ili će Kina i SAD uspeti da postignu neki dogovor pre 20. januara.

Kakva je to kineska droga naterala Trampa na carine

„Imao sam mnogo razgovora sa Kinom o ogromnim količinama droge, posebno fentanila, koji se šalju u Sjedinjene Države – ali bez uspeha“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth kao uvod za najavu carina iz ove tri zemlje.

Tramp je dodao da su mu predstavnici Kine rekli da će uvesti maksimalnu kaznu, smrtnu kaznu, za sve dilere droge koji su uhvaćeni u tome, ali, kako je rekao, kineska strana nije poštovala dogovor.

„Droga se sliva u našu zemlju, uglavnom preko Meksika, na nivou koji nikada ranije nije viđen“, napisao je Tramp. Dodao je da će „carine ostati na snazi sve dok droge, posebno fentanil, i svi ilegalni stranci ne zaustave invaziju na Ameriku.

Fentanil je sintetički opioid koji se koristi kao lek za ublažavanje jakih bolova, obično u medicinskim uslovima.

Međutim, fentanil je postao i droga koja se često koristi u ilegalnoj trgovini, zbog svoje velike moći i niske cene proizvodnje. Nelegalni fentanil je često pomešan sa drugim drogama, poput heroina, kokaina ili metamfetamina, što čini njegovu konzumaciju veoma opasnom i često fatalnom.

Ova droga dovela je do desetina hiljada smrtnih slučajeva od predoziranja svake godine u SAD.

Smanjenje ilegalnih zaliha droge bila je oblast u kojoj su se Vašington i Peking složili da sarađuju, tačnije to je bila tema razgovora predsednika SAD i Kine, DŽoa Bajdena i Si Đinpinga, u novembru 2023. godine u San Francisku.

Liu Pengiu, portparol kineske ambasade u SAD-u, odbacio je Trampovu tvrdnju da je Kina učinila malo da zaustavi protok fentanila u SAD.

Rekao je da timovi za borbu protiv narkotika obe zemlje redovno komuniciraju otkako se kineski predsednik Si sastao sa američkim predsednikom Bajdenom u novembru 2023. godine.

(Danas)