Данас: Шта значи последња измена уредбе о маржама? Спречили несташице или омогућили раст цена

 Прошле недеље је Уредба о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, познатија као уредба о ограничавању маржи, доживела другу измену. Прва измена је направљена само дан након доношења уредбе.

Измењен је члан 3 уредбе па се на реченицу „фактурна цена добављача не може бити већа од фактурне цене која је важила на дан 1. август 2025. године“ додаје „осим за свеже воће и поврће, свеже месо и свежу рибу, као и берзанску робу, односно кафу и какао“.

У намери да спречи нагла поскупљења уочи примене ограничења маржи држава је у старту фактички замрзла цене добављача на ниво из 1. августа.

Сандра Докић из Министарства унутрашње и спољне трговине (МУСТ) гостујући на РТС-у кратко се осврнула на ту одредбу да се замрзну фактурне, дакле цене добављача, на дан 1. августа.

„Када тако нешто урадите морате да будете свесни да може доћи до несташица производа, као што је свеже воће, поврће, месо и риба. То су производи подложни сезонским флуктуацијама цена. Због тога изменили уредбу и ограничења се не односе на ову категорију производа“, напоменула је она.

Удружења потрошача су скептична у вези са овом изменом, сумњајући да је можда држава потпала под утицај моћних добављача, пошто се овај члан не односи на трговачке марже, већ цене по којима трговци набављају производе.

Дејан Гавриовић из Удружења Ефектива каже да су добили објашњење да кварљива роба са кратким роком трајања не може да се продаје са тако малим маржама.

„У реду, али шта је онда са кафом и какоом. То нису кварљиви производи са кратким роком трајања. Сумњам да је нечији утицај допринео томе. У сваком случају не видим неку корист за потрошаче у овим изменама, само за добављаче и трговце“, напомиње Гавриловић.

Упућени истичу да је ово замрзавање цена направило тумбања на тржишту, посебно свежег воћа и поврћа чије цене се често мењају под сезонским утицајима и набављају се тзв. алтернативним каналима, односно на кванташким пијацама и директно од произвођача.

Драгован Милићевић, економиста и некадашњи помоћник министра трговине истиче да за ову робу понуђачи одређују цене зависно од количине понуде, пошто је то сезонска роба.

„Ту нема уговорања на дужи временски период нити пак резервисања количина. То је роба која се не држи дуго у магацину. Такође, код кварљиве робе прилично висок проценат отпадне на кало и растур, чак и до 15 одсто“, каже Милићевић.

Можда ће на овај начин држава исправити проблеме које административна контрола цена прави на тржишту, али остаје отворено питање колико ће онда уредба деловати на повећање цена.

Управо ови производи су најзаслужнији за поскупљења хране последњих месеци.

Према подацима за августовску инфлацију, воће је на годишњем нивоу поскупило 30 одсто, поврће 13,2 одсто. Ове две категорије носе петину индекса цена хране.

Даље, категорија кафа, чај и какао бележи међугодишње поскупљење од 23,8 одсто. На крају месо, које је производ са појединачно највећим пондером у индексу цена хране је у августу било скупље за 4,2 одсто него у истом месецу прошле године.

За свако од ових поскупљења може се наћи оправдање или објашњење. Воће је скупље због пролећних мразова, па летње суше, као и поврће. Кафа и какао већ више од годину дана су тема бројних аналитичара због глобалног раста цена. Какао је током 2024. и 2025. био чак пет пута скупљи него у 2022. и 2023. години.

Цена кафе на међународним тржиштима је „само“ удвостручена и ових дана налази се на десетогодишњем максимуму.

Можда трговци неће моћи да повећају маржу на ове производе, али питање је какве нас цене очекују, посебно с обзиром на слабији род житарица, које је инпут за сточарство и производњу меса, или катастрофалан род воћа које је сировина за, рецимо, кондиторску индустрију или производњу сокова.

Прошле недеље министар финансија и потпредседник Владе Синиша Мали најавио је да ће у понедељак (јуче) бити објављени резултати анализе ограничења маржи које ће спровести тржишна инспекција.

Ова анализа није објављена, а судећи према речима Сандре Докић из Министарства трговине, требало би је очекивати за седам дана.

Досадашњи налази, према њеним речима, су да су већина, ако не сви трговци ускладили цене са уредбом.

„Цене су већ сада ниже, али ограничење маржи се односило на производе са маржама преко 20 одсто. Цене производа са нижим маржама за очекивати је да остану исте“, рекла је саветница у Министарству трговине.

У сваком случају, чекамо 13. октобар када ће Завод за статистику објавити ниво инфлације за септембар да видимо у којој мери се ограничавање маржи одразило на новчанике грађана.

(Данас)