Хроника | |||
Данас: У Србији постоје 123.584 напуштена стана, од чега 10.021 стан у Београду. Инвестициони лоби не спушта цене и одржава привид да тржиште није у кризи |
недеља, 10. новембар 2024. | |
Иако је више од 10.000 станова у Београду празно и у њима нико не живи, инвеститори не попуштају са ценама, а главни град још увек личи на велико градилиште. Међутим, стручњак из ове области Никола Сенеши сматра да је то само привид.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) у 2023. години укупан број завршених станова у Србији износио је 35.652 стана. Ипак, у овој и наредне две године у Србији се очекује значајан пораст грађевинске активности, због предстојеће специјализоване Експо изложбе, која ће се у нашој земљи одржати 2027. године. Тим поводом, предвиђени су бројни инфраструктурни пројекти, међу којима и градња великог броја стамбених јединица. Међутим, када се погледају подаци из последњег пописа, видимо да у Србији постоји 123.584 напуштена стана, од чега 10.021 стан у Београду. Разлози зашто су станови празни су најразличитији, неки стоје јер не могу да се продају, други више немају законских наследника, трећи су у власништву људи који живе у иностранству… Ипак, према процени архитекткиње Данијеле Рабреновић која је раније дала изјаву за портал Бизнис.рс, празних је око пола милиона квадрата. „А када бисмо то претворили у капитал, то је пет милијарди евра капитала“, навела је она. Дакле, иако оволики капитал стоји „заробљен“ у главном граду, чини се да инвеститоре то не брине и да су око нас и даље свуда градилишта. Међутим, овлашћени проценитељ некретнина Никола Сенеши за Данас наводи да ми видимо градилишта, али ако се боље обрати пажња на кранове и број људи на градилиштима, види се да је станоградња драстично успорена. „Нема готовине, нема трансакција, Београд на води се некада радио у три смене и то седам дана, а сада се ради пет дана у једној и по смени. Кранови су ту, на градилиштима, али раде неупоредиво мањим интензитетом“, указује он. Сенеши је мишљења да су ових 10.000 празних станова последица тога што у Београду постоји велика количина непродатих станова. „Највећи број је оних који нису продати, а постоји и део оних који су продати, а нису усељени“, појашњава. Све то је, како тврди, због тога што имамо „једно погрешно постављено тржиште“. „Инвестициони лоби не жели и труди се да не спусти цене на нормалан ниво и бори се да одржи привид да тржиште није у кризи. Београдско тржиште станова, посебно сви пројекти на рубним деловима града, као што су Миријево, Карабурма, Ледине, имају проблеме са продајом, само из разлога што инвеститори неће да спуштају цене“, указује Сенеши. Међутим, он је мишљења да је пад цена неминовност. „У Београду је реална вредност тржишта, узимајући у обзир инфлацију, у последње две године смањена за 36 одсто. Тај привид београдског тржишта је један балон који ће у наредних неколико месеци, на позитиван начин, довести до неопходности да се смање цене“, наводи наш саговорник. Он додаје и да, када причамо о ових 10.000 празних станова, говоримо само о становима који су укњижени. „Ми имамо и пуно станова у изградњи који, такође, не могу да нађу купца“, сматра Сенеши. Он наглашава још једну ствар која је релативно ризична. „На крају ове године ће, док свуда падају каматне стопе, код нас порасти јер ће бити највероватније бити изгласан Закон о о заштити корисника финансијских услуга, а престаће да важи мера о смањивању каматних стопа. Зато ми од јануара очекујемо пораст каматних стопа на хипотекарне кредите на ниво од око пет одсто, што ће додатно отежати куповину станова“, упозорава Сенеши. Наш саговорник сматра да ће тржиште морати да се прилагоди. „Оно како ће се тај проблем решити јесте да ће у Београду постојати ексклузивне локације попут Врачара, Београда на води, делова Новог Београда, али ће морати да се појаве и станови које средња класа може да приушти. Ти станови ће бити на правцима развоја инфраструктуре, рецимо ка Сурчини и у оквиру Експоа, као и на Макишу, ако се буде ту градио метро. Те неке локације би могле да се развијају, али ове локације по ободу града ће ући у велике проблеме због великог броја станова који се не продају“, указује Сенеши. Он подсећа и да Србија има кризу радне снаге, јер је на Експу ангажована велика количина грађевинске инфраструктуре. „Такође, имамо и питање квалитета, а сада ћемо имати и питање контроле квалитета због трагедије у Новом Саду, која је резултат једног општег недостатка контроле квалитета изградње“, сматра Сенеши. Велика криза станоградње се осећа, тврди он и додаје да то чак и није ствар кризе, већ враћања на једну нормалу. „Бојим се да ће у одређеним сегментима, посебно у високоградњи, доћи до кризе која ће бити изазвана, пре свега, недостатком новца за мале пројекте и слабом продајом. Затим недостатком како механизације, тако и запослених радника“, закључује Сенеши. С друге стране, аналитичарка на тржишту некретнина Каћа Лазаревић објашњава да постоје две категорије тих станова. „Постоје станови које су људи купили као инвестицију, а не издају их, него су празни. А постоје и многи станови који припадају држави, било општини, војсци… и који стоје празни и нико не решава њихово питање“, наводи она. Бројни су, каже, разлози зашто остају празни. „Ти станови често имају неку нерешену имовинско-правну ситуацију или оног, чији је стан напуштен, њега то не интересује, као што се то често дешава. Затим стечајни управник који зна да има напуштених станова у стечајној маси, али га баш брига и слични примери“, указује Лазаревић. Станови који више немају законских заступника, како каже, припадају држави. Према њеном мишљењу, држава те станове треба да додели некоме ко је социјални случај или људима без стана. „Свака држава има законски оквир на основу чега они тај стан могу да доделе, али нажалост тешко они те станове додељују социјалним случајевима, што би било нормално и пожељно“, наглашава Лазаревић. (Данас) |