Деканка Наталија Јовановић: Још пре два месеца сам јасно и недвосмислено рекла да ће Вучић бити одговоран уколико буде било напада на студенте, мене, чланове моје породице или било ког учесника на протестима

 Ушивена рана, отоци и бол од сечива ножа којим је женска особа на улици пре два дана исекла руку Наталије Јовановић, деканке Филозофског факултета у Нишу, били су исти повод за две дијаметрално супротне рекације у држави – јучерашње протесте студената и подршку грађана с једне стране, с друге утисак председника Србије, Александра Вучића, да је та повреда „као када се сече краставац или лук“, али и да нема политичку конотацију.

Сама повређена деканка Наталија Јовановић каже за Данас да она није непозната особа, да је активни учесник протеста те да самим тим јесте и политички актер, односно јасан актер политичког дешавања овога тренутка у нашој земљи.

„Напад на мене у било ком смислу, вербални, физички, има политичке последице. Замислите ви сад онолику реакцију домаће и светсек јавности и јучерашње протесте студената само због огреботине. Шта би било да ми се десило нешто друго? Председник сам себи скаче у уста“, прича наша саговорница.

„Рука ми је ван функције“

Она је уступила Данасу фотографије своје ушивене руке, „да видите да имам озбиљно ушивање и отоке“.

„Рука ми је ван функције, том руком не могу ништа да радим. Али, чак и да ме је комарац ујео, пре два месеца сам, после првог напада на мене, јасно, недвосмислено рекла да ће председник државе бити директно одговоран уколико буде било напада на студенте, мене, чланове моје породице или било ког другог учесника на овим протестима“, каже деканка Јовановић.

Додаје да „он изазива све“ и пита да ли је нормално и да ли је икада забележен овакав говор председника једне државе какав је то био јуче.

Вучић је јуче још рекао да би деканка морала да га воли.

„Ако ме мајка не воли…“

„Ако ме мајка не воли, она мора да ме воли. Па њу сам помиловао, ослободио од кривичног гоњења за криминалне радње које је предузимала. Лично. Дакле, она би сад или за месец дана била у затвору због сопственог криминала. Ја сам је спасио тога. А сада ако ми није узвраћена љубав због таквог великодушног чина, онда ми је веома жао. И много ми је тешко“, рекао је Вучић и додао је да се каје што је то учинио.

Деканка Наталија Јовановић за такву изјаву председника државе каже да би „њему требало да буде и жао и тешко што прича елементарне глупости“.

„И неистине, али и што сам себи скаче у уста. Да сам починила било какво кривично дело не бих могла да будем шест година продекан, а потом девет година декан највећег факултета Универзитета у Нишу. То је више него јасно. Мислим да та његова прича и његов спин о мом помиловању служи само њему да би манипулисао у политичке сврхе. Не може мене, нити било кога другог, било ко и било којим чином да натера да га волим. То што њега не воли његова мама то није мој проблем, али очигледно постаје проблем свих грађана. Нека нам се скине са грбаче, ево ја га сада молим. Да нас не исцрпљује више својим комплексима, својим менталним проблемима јер то не може и не сме да буде ствар читавог једног друштва“, оцењује она додајући да никада никога није гађала јајима нити је било кога организовала да гађа некога јајима.

„Држала сам јаје у рукама…“

„То што сам држала јаје у рукама је био симболични гест отпора и симбол тога да се води `лоша јајарска политика` власти. Нисам била присутна када су грађани гађали јајима. А, није ми познато да је гађање јајима кривично дело. Такође, никада нисам позивала на било какво насиље јер ја, између осталог, предајем и предмет Насиље, занемаривање и злоупотреба деце“, истиче деканка.

Она описује да је читав догађај, када ју је старија женска особа са којом није била у интеракцији пре два дана прво гађала лименком, а потом посекла ножем по руци, оставило дубоког трага на њу, али читаву породицу, унуке…

„Ипак, то ме неће обесхрабрити од борбе и студената. Ево ме и сада на факултету где сам дошла после превијања ране“, каже Наталија Јовановић.

Хана Кораћ, специјалиста медицинске психологије и породични психотерапеут, на ове најновије догађаје каже:

„Скретање пажње“

„У питању је скретане пажње са онога што би требало да буде у фокусу, а то је да је једна особа физички угрожена, људски живот би требало да буде императив. Ништа тренутно није битно. Ништа даље није важно. То је једина тема – да је неко неког напао и да неко тренутно трпи последице због тога, да је узнемирен, причамо о емпатији, а то значи да `ја осећам исто што и ти осећаш`. Ми разумемо да је деканка тренутно вероватно уплашена, анксиозна, у стању стрепње. То је тренутно тема. Да је неко доводен у стање животне опасности и морамо да покажемо емпатију и разумевање према тој особи и то је тренутно једино релевантно и било која замена теза само додатно отежава људима да ставе фокус на оно што је здраво, оно што је добро, на људско биће, на живот, право мишљења и право избора и све остало што се подразумева у демократском друштву“, објашњава Кораћ.

Према њеним речима, студенти су последњих месеци носиоци масовних протеста у Србији, њихов начин да се изборе за другачији систем вредности и његову примену у друштву је ненасилан.

„Одабрали су тежи и дужи пут што је њихово право, али својом масовношћу постали су значајан и нов чинилац обликовања друштва. Нарочито је ненасилност важна, јер Србија скоро да нема озбиљнију традицију ненасиља као облика социјалног дискурса и друштвене борбе. Њихови маршеви широм Србије, изванредно су дочекани практично свуда. Грађани су у њима видели зачетак стварања једног другачијег друштва, које не почива на насиљу већ на друштвеној солидарности. Суочавамо се са променом друштвеног контекста, али уместо адапатације, наилазимо на покушај носиоца власти да асимилују друштвену промену у већ постојеће друштвене обрасце“, оцењује она и додаје да је то јасан отпор променама ауторитарног друштва.

„То има за последицу осећање конфузије које има већина људи. Доминирају две потпуно супротне интерпретације реалности. Млади и већина друштва, мирно и са оптимизмом траже друштвене промене, а власт им нуди `побољшање` постојећег стања – `управо смо започели борбу против корупције`, стрпите се. Оваква и слична замена теза су довеле до тога да се наше друштво налази пред озбиљним искушењима, да сачува унутрашњу стабилност, јер је кохезија друштва све више нарушена и велики број грађана то све теже подноси. Све веће осећање немоћи да чак и тако мирни и ненасилни вишемесешни протести не доводе до очекиваних резултата има за последицу осећање фрустрације највећег дела друштва“, каже Хана Кораћ.

Према њеним речима, фрустрација, осећање осујећења својих жеља и намера, може да доведе до нерасположења, психосоматских тегоба попут константног умора, проблема са сном и несанице, па све до радикализације понашања.

„Све већи гнев у друштву“

„Капацитети личности појединца да дочека жељене промене нису уједначени. Оно што у последње време виђамо да доминира у друштву је све већи гнев и неповерење. Тамо где се захтев за друштвеном променом доживљава експлицитно или имплицитно као борба на живот и смрт, јасан је знак да смо већ у озбиљној друштвеној патологији. То је главни узрок што понекад `мирна друштва` експлодирају ужасном агресијом. Ескалација агресије се види кроз све већу репресију као покушај да се прекине започета друштвена промена. Промена је, ме]утим, већ видљива путем уједнињеност људи у идеји да транформативне интервенције” студената постану парадигма овог друштва. За све даље промене потребно је задржати фокус на теми која је покренула друштвене промене и доследност у мишљењу, ставу и понашању. На тај начин појединци који су персонално изложени добиће подршку кроз солидарност са свим актерима друштва који се истрајно боре за исти циљ“. истиче наша саговорница и додаје:

„Србија је пропустила многе своје шансе, `сада и овде` имамо прилику да не поновимо грешку“.

(Данас)