Деканка нишког Филозофског факултета Наталија Јовановић: Јавно питам председника за шта ме је помиловао, јер ја то не знам

 Јавно питам председника за шта ме је помиловао, јер ја то не знам, каже Наталија Јовановић, деканка нишког Филозофског факултета, која је међу првим факултетским челницима у Србији подржала студентске протесте, а врата тог факултета прва у Нишу „отворила“ за студентску блокаду.

Председник Србије Александар Вучић објавио је да је помиловао 13 студената, универзитетских наставника и просветних радника који су на тај начин „ослобођени од кривичног гоњења“, међу којима је и „Н.Ј, декан из Ниша“.

Он је раније најавио да ће помиловати студенте који су кривично процесуирани у току блокада факултета и других демонстрација, што је иначе један од захтева студената у блокади.

„Не знам да ли се ово помиловање односи на политичку истрагу која је била покренута против мене у вези са једном јавном набавком на факултету, или на нешто што има везе са актуелном студентском блокадом и протестима у којима учествујем. Знам да нисам поднела никакву молбу за помиловање, нити сам икада у животу за било шта осуђена, нити се икада против мене водио неки судски поступак“, каже Јовановић за Данас.

Она оцењује да је оваква одлука „политичка“ и додаје да се „осећа увређено што је уопште провлаче кроз политичко блато“.

„На овај начин председник покушава да баци сенку на овај величанствени студентски протест. Опет је важна његова добра воља, опет је он ’добра вила‘. А заправо је поново реч о класичној самовољи и политичкој одлуци. Нама је, међутим, потребна држава у којој нико неће да буде малтретиран само зато што има своја уверења и ставове и што се за њих бори. Ако не будемо имали слободно друштво, имаћемо самовољу и неограничену моћ неког појединца, које неизбежно воде у диктатуру и ауторитаризам, који се, на крају, сруче на главу тим аутократама. Нажалост, то плаћају и грађани, кроз насиље или ратове, и све смо то имали у светској, а и српској историји. Нама је неопходна правна држава, и да не може свакоме од нас да се догоди Кафкин процес, као што се догодио мени“, каже она.

Тужилаштво за организовани криминал у Београду је, наиме, покренуло истражни поступак против ње због наводног учешћа у намештању јавне набавке у корист нишког предузећа „Авенија систем“, које је између осталог обављало радове на Филозофском факултету.

Крајем октобра прошле године је проширило истрагу против ње због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. Кривичног законика, а она је, каже, 29. новембра прошле године, када је већ почео студентски протест, дала изјаву у том тужилаштву.

„Инспектори су проверавали ту јавну набавку и јасно утврдили да нема никаквих пропуста, а ја сам током деканског мандата, који траје девет година, инсистирала на законитости, а поступала по савести. А одједном се налазим пред Тужилаштвом за организовани криминал, и дајем изјаву у вези са нечим што није било незаконито, а са чим ја и нисам имала везе, као у Кафкином процесу“, каже она.

Наша саговорница додаје да су је та истрага и њено проширење „потресли и изазвали бес, иако јој је било јасно да је реч о притиску због подршке студентима, као и због њених политичких опредељења“.

„Ја сам била једини ’опозициони декан’- нисам ни у једној странци, али имам критички став према власти, и о томе јавно говорим. И у то време, на почетку студентског протеста, била сам спремна да се носим са таквим притиском, и ни у једном тренутку нисам помислила да ускратим подршку студентима или заћутим. И сада сам спремна на све јер су студенти апсолутно у праву“, каже наша саговорница.

Провладини таблоиди су, иначе, почетком децембра прошле године данима објављивали да је у опсежној акцији СБПОК-а, четири месеца раније, деканка Јовановић наводно лишена слободе, заједно са другим руководиоцима у образовању, због „случаја ’Авенија систем‘“.

Према њиховим наводима, она је „под притиском судског поступка који се против ње води и казне која јој прети дошла на идеју да подржи актуелне ’студентске протесте’ у Нишу, иако никада ‘идеолошки’ није била на линији са њиховим организаторима, о којима се у претходном периоду у више наврата веома негативно изражавала“.

Деканка Филозофског факултета је, међутим, учесница грађанских и студентских протеста од деведестих година прошлог века, од којих је неке и предводила.

Учешће у њима најчешће је образлагала тиме да „жели да подржи студенте, јер је то њена обавеза као универзитетске професорке“.

(Данас)