Дијана Хрка, мајка 27-годишњег Стефана Хрке, погинулог у паду надстрешнице у Новом Саду: Нас држава убија, наш систем нас убија. Нека једном неко каже „крив сам“. Студенти траже правду, ми тражимо правду – нама се сервира нешто друго

Два и по месеца прошла су од трагедије у Новом Саду, а мајка 27-годишњег Стефана Хрке, страдалог у паду надстрешнице, понавља исто питање - ко је одговоран? Дијана Хрка у интервјуу за Н1 каже да јој и после подизања оптужнице делује као да се неко штити. Говорила је и о студентским протестима и 1. новембру.

Вест о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду затекла ју је код куће, а како каже, првобитно је помислила да није ништа превише опасно и да је реч о обичној надстрешници на стајалишту.

„Дошли смо тамо. Ја сам рекла инспектору да желим да га видим. Отишла сам горе, он ме је питао ‘јеси ли спремна’, ја сам рекла – да. То је било страшно, видети своје дете тако, али да га нисам видела не бих могла поднети“, каже Дијана.

Коментаришући то што су државни званичници првобитно изјављивали да надстрешница није реконструисана, а након тога се сазнало да ипак јесте, она каже да су за њу сви криви.

„Зашто не раде сви одговорно свој посао? Зашто увек мора нечија стрина, баба, тетка, ујак, небитно родбинске линије да се вуку? Зашто се такви људи налазе на позицијама? Зашто се неко штити? Није јасно једни се штите, једни се оптужују. Сви су криви. За мене су сви криви. Сви су потписе ставили. Ако ти нећеш да радиш, то је посао. Ако видиш да је неправилност, дај оставку, дај отказ. Постоји решење за то. Нас држава убија, наш систем нас убија. Нека једном неко каже ‘крив сам’. Сви вечно нису криви, па није се та надстрешница радила сама“, каже Дијана Хрка.

Оно што је покреће да ипак настави даље је, како каже, да сазна ко јој је убио дете.

„Нећу никад бити мирна. Ја никад нећу имати тај мир у срцу, пола срца већ немам. Не живим да живим, него живим да преживим. Имам то друго дете на које морам да мислим, али бих на неки начин, да кажем, била мирнија кад би знала. Ко убија нашу децу? Ко стоји иза свега тога? Зашто се не стане једном на пут том криминалу? То је криминал, то је врста криминала. Корупција и криминал, то је једно те исто за мене, једно без другог не може“, каже мајка Стефана Хрке.

Пита и зашто нико није реаговао на упозорења.

„Зашто праве мостове, праве путеве, праве све… Јел ми сад сутра треба да изађемо и било где, да станемо и да размишљамо да ли ће нешто да нам се сруши испод ногу, да потонемо, или ће нешто на главу да нам падне. Не знам. Страшно. Не знам шта бих рекла на то. Студенти траже правду, ми тражимо правду – нама се сервира нешто друго“, каже она.

Када је у питању протест на Славији на којем је више од 100.000 људи 15 минута ћутало за погинуле у паду надстрешнице, да јој је са једне стране то било тужном, а са друге лепо.

„Разумећете шта хоћу да кажем. Али кад ви видите да се уједини толико људи, не можете остати равнодушни и не можете да кажете да они сви желе зло. Не желе они зло. Нико није изашао тамо, није се потукао, није правио вандализам, ништа урадио. Људи су изашли, сви су стајали мирно. Замислите како је нама било кад смо погледали све те људе“, навела је.

Говорећи још о протестима, каже да и треба да се одвоје студенти од опозиције. „Студенти траже правду за жртве, али и правду за себе“, наводи, додајући да су ту и деца са грађевинског и других факултета који знају шта треба да постоји од документације.

Како каже, милион пута поставља питање – зашто?

„Где је неко да нам се обрати, да каже, него сваки дан манипулације, сваки дан нешто измисле, додају, одузму“, каже Дијана Хрка, мајка двадесетседмогодишњег Стефана који је погинуо заједно са још 14 људи када се њих обрушила надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду.

Поставља и питање зашто сва имена нису на оптужници, зашто се не каже ко је радио од фирми из Србије и Црне Горе, ко се штити… „Они нама децу не могу вратити, али ја желим да ни једна мајка ово не доживи и не сахрани дете… Овде је директно држава умешана, ово није саобраћајна несрећа“, наглашава.

У интервјуу за Н1 испричала је како је изгледао тај трагични дан, али и какав је био њен Стефан, који је рођен у Београду, али се нешто пре трагедије преселио у Нови Сад… Цео разговор погледајте у видеу на почетку текста.

(Н1)