Дојче веле: Да ли двоструки стандарди Запада подривају светски поредак?

Критика Глобалног југа према западним двоструким стандардима расте. Истраживање Минхенске безбедносне конференције упозорава да је доведен у питање међународни поредак.

„Без обзира где идем, свуда се суочавам са оптужбама за двоструке стандарде“, изјавио је високи представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борел у мају на Универзитету Оксфорд, наводи Дојче веле.

Француски председник Емануел Макрон рекао је на прошлогодишњој Минхенској безбедносној конференцији:

„Шокиран сам колико смо изгубили поверење Глобалног југа.“

А немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, након што је критиковала стање људских права у Кини од свог тадашњег кинеског колеге Ћин Ганга добила је одговор:

„Оно што Кини најмање треба јесте учитељ са Запада.“

Из земаља Глобалног југа одавно стижу оптужбе да Запад подржава глобални поредак заснован на правилима само када му то одговара. Међутим, у последње време ове оптужбе су се појачале, нарочито од почетка рата у Украјини и сукоба између Израела и Хамаса.

Индија: Европски проблеми нису проблеми целог света

Посебно је руски напад на Украјину натерао западне лидере да овај сукоб представе као борбу за светски политички поредак: председник САД Џозеф Бајден изјавио је да би победа Русије „могла значити крај међународног поретка заснованог на правилима“. Одбрана Украјине је одбрана принципа тог поретка.

Међутим, покушаји Запада да за санкције против Русије придобије демократске земље Глобалног југа, које су му иначе блиске, често су пропадали. Тако је било са Индијом, Бразилом и Јужноафричком Републиком. Све те земље настављају трговину са Русијом, у неким случајевима више него пре рата, иако не желе да то буде схваћено као подршка руском нападу на Украјину.

Говорећи о рату у Украјини, индијски министар спољних послова Субрахмањам Џајшанкар је рекао да Европљани очигледно верују да су „европски проблеми проблеми целог света, али проблеми света нису европски проблеми.“

А индонежански министар одбране Прабово Субијанто Џојохадикусумо додао је да, када је реч о залагању за мир, западне владе очигледно имају „једне принципе за Украјину, а друге за Палестинце.“

Правила за све или „разноликост цивилизација“?

Софи Ајзентраут, шефица истраживачког одељења Минхенске безбедносне конференције (МСЦ), у свом раду „Стандардна девијација – погледи на западне двоструке стандарде и вредност међународних правила“ описује растући проблем за Запад: У свету све веће геополитичке ривализације, западни модел поретка заснованог на правилима све више губит кредибилитет, и то баш у тренутку када Запад губи релативну моћ.

Алтернативни модел нуди, на пример, Кина. Уместо глобално важећих правила, Кина говори о „апсолутном суверенитету“, што значи не мешање у унутрашње послове – и о поштовању „разноликости цивилизација“.

Кина, као и Русија, широм света промовише овај алтернативни модел. Председник Владимир Путин рекао је на самиту са афричким владама прошлог лета, око годину и по дана након почетка рата:

„Прави мултиполарни светски поредак је у настајању, а ера у којој је једна земља или група земаља владала ближи се крају.“

Многе афричке владе су овај став дочекале раширених руку, наводи Дојче веле.

Распрострањено је мишљење да постојећи поредак међународних правила и институција, обликован од стране Запада, користи пре свега Западу самом, док се западне државе не придржавају сопствених стандарда.

То потврђује и анкета МСЦ-а спроведена у девет густо насељених земаља Глобалног југа. Истовремено, анкета показује да многи људи у овом делу света ипак верују у вредност постојећих међународних правила.

Критика је често оправдана

Софи Ајзентраут јасно истиче:

„Критика западног лицемерја често је оправдана. Тако земље Глобалног југа указују, на пример, да су САД и друге западне државе инсистирале на принципу територијалног интегритета Украјине, али су се оглушиле о тај принцип током америчке инвазије на Ирак 2003. Западне државе су, такође, кршиле људска права током незаконитих хапшења у борби против тероризма. А Европљани су сарађивали са северноафричким аутократама како би спречили миграцију у Европу“.

Међутим, Ајзентраут напомиње да критичари из земаља попут Кине и Русије често користе ове оптужбе да би релативизовали сопствене прекршаје. Или оправдавају спољнополитички приступ који се уопште не води моралним принципима, већ искључиво сопственим, уско схваћеним интересима. Као последица тога, широм света се доводи у питање вредност универзалних правила.

Свет без икаквих правила био би ноћна мора

Западне државе, према речима Софи Ајзентраут, суочене су с дилемом: Боје се да би самокритичан однос према сопственој недоследности ишао на руку њиховим глобалним ривалима. С друге стране, ако игноришу критике, с правом ће бити сматране арогантним, што, како је председник Макрон једном приликом рекао на МСЦ-у, „подстиче нови цинизам који разара глобални поредак“.

Ауторка препоручује три ствари као одговор.

Прво западне државе би, наравно, требало да што је више могуц́е смање такве противречности између захтева и сопствених поступака.

Друго, требало би да говоре искреније о томе где „доследност има своје границе“. То такође значи да свет више не делимо црно-бело, на државе које поштују правила и државе које крше правила, јер постоји много нијанси сиве. Комуникација укључује и указивање да аутократски системи немају отворену дебату о сопственим противречностима нити могућност исправљања грешака.

На крају, Ајзентраут сматра да Запад треба да се супротстави ономе што критика западног лицемерја често подразумева, али не изговара отворено: наиме, да поредак обележен двоструким стандардима није ништа бољи од поретка без икаквих стандарда. Не само западне земље, већ и многе земље Глобалног југа имају много тога да изгубе у свету без општеприхваћених правила, наводи Дојче веле.

(Дојче веле)