Дојче веле: ЕУ дозволила употребу брашна од црва - Има ли здравствених ризика?

 ЕУ је први пут одобрила употребу брашна од ларве црва брашнара. Али, помисао на црве у храни код многих људи изазива гађење. Они, међутим, садрже важне хранљиве материје и витамине, али и високу концентрацију протеина.

Гади вам се? Помисао на црве у храни код многих људи изазива гађење. Ову реакцију наука назива „прехрамбеним табуом“. Неки инсекти, животиње, биљке или гљиве, које су у принципу јестиве, постају табу у одређеном културном или друштвеном контексту и стога се не конзумирају, пише Дојче веле (ДW).

Например, побожни хиндуси не једу говедину, верници муслимани и Јевреји не једу свињетину, а у западним културама многи осећају гађење према конзумирању инсеката.

Ипак, према проценама Организације за храну и пољопривреду (ФАО), инсекти су саставни део исхране за око две милијарде људи широм света, посебно у деловима Африке, Азије, Средње и Јужне Америке. Више од 2.000 врста инсеката сматра се јестивим.

Брашно од ларви црва сада дозвољено у ЕУ

Европска унија (ЕУ) је сада први пут одобрила употребу брашна од ларви црва у прехрамбеним производима. Ова дозвола се односи на брашно добијено од ларви житног инсекта – жутог црва брашнара (Тенебрио молитор). Дакле, не ради се о конзумирању целих црва, пржених скакаваца или свилених буба – што неки можда замишљају као хорор-сценарио.

Ово високо протеинско брашно у будућности ће се у малим количинама користити у индустријски произведеним пекарским производима попут хлеба и колача, производима од сира, тестенини и прерађеним производима од кромпира.

Нема здравственог ризика

Брашно од ларви житног црва – брашнара не представља здравствени ризик, иначе не би било одобрено за употребу, упозорава и Савезна канцеларија за заштиту потрошача и безбедност хране у Немачкој.

Пре одобрења, произвођачи морају поднети захтев за сваку врсту инсекта који желе да пласирају на тржиште, у складу са Уредбом ЕУ о „новој храни“ (Новел-Фоод-Верорднунг). Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) спроводи темељну научну процену, како би осигурала да је храна безбедна за људско здравље.

Дозвољене количине су ограничене: хлеб сме да садржи максимално четири грама брашна на 100 грама готовог производа, док је за сир максимална количина један грам на 100 грама производа.

Могући патогени у брашну елиминишу се УВ-зрачењем пре употребе. Ова метода уједно повећава садржај витамина Д3 у праху.

Зашто су ларве житног црва погодне за исхрану?

Оне садрже важне храњиве материје попут гвожђа, цинка и витамина Б12. Имају и велику концентрацију протеина. Новоодобрено брашно од ларви житног црва садржи између 50 и 55 посто протеина. Осим тога, у њему је и свих девет есенцијалних аминокиселина али и здраве масти, влакна и важни витамини.

Њихова производња је еколошки прихватљивија у поређењу с традиционалним изворима протеина попут говедине, свињетине и пилетине. Потребно им је мање воде, хране и простора, те производе мање емисија штетних гасова.

Скривени животињски састојци у многим производима

Животињски састојци већ дуго постоје у пекарским производима, тестенини и сиревима, али их је често тешко препознати јер су скривени иза адитива или стручних израза.

Многе индустријске пекаре већ дуго користе Л-цистеин (Е920), како би тесто имало уједначену конзистенцију и бољи квалитет. Ова аминокиселина се често добија од свињских чекиња или перја, а не мора бити посебно декларисана.

Отприлике 35% сирева у свету се прави од животињског сиришта – ензима из желуца преживара, најчешће телади. Они разграђују млечне протеине и омогућавају сирење млека без да се укисели. Овај процес је кључан за производњу сира и омогућава му да се стврдне, јер одваја чврсте састојке млека од течности.

Желатин је такође присутан у многим производима. Ова протеинска смеса добија се из коже и костију говеда и свиња. Желатин стабилизује чорбе и сосеве, згушњава крем сиреве и повезује пахуљице у мусли плочицама.

Инсекти су већ присутни у прехрамбеним производима.

Од 2021. године четири врсте инсеката су већ одобрене за употребу у ЕУ – најчешће у сушеном облику или у праху:

Осушени жути црв брашнар (Тенебрио молитор)

Миграторни скакавац (Лоцуста миграториа)

Кућни цврчак (Ацхета доместицус)

Ларва житног кукца (Алпхитобиус диаперинус), позната и као буффало црв

Ови инсекти могу бити састојци у прерађеним месним производима, пекарским производима, смесама за печење, тестенини, пици, грицкалицама попут чипса или кикирикија у хрскавом омотачу, чоколади, сиру, мармелади, муслију, муслиплочицама и многим другим производима.

Ко жели да се клони ових састојака, треба пажљиво читати листу састојака. Инсекти су у принципу обавезно декларисани: прехрамбени производи, који садрже инсекте, морају бити јасно означени према ЕУ регулативи. Декларација мора укључивати латински и домаћи назив инсекта, као и његов облик употребе.

Такође, на производу мора бити јасно наведено да може изазвати алергијске реакције код особа алергичних на ракове, мекушце и гриње.

(Дојче веле-Н1)