Ерик Горди: Сад видимо да је Европи можда драга демократија, али да јој је литијум можда још дражи

 Професор политичке социологије на Универзитету у Лондону Ерик Горди изјавио је у "Иза вести" да "смо много више очекивали од Европе у овим годинама". "Годинама смо видели Европу као гарант да ће демократске промене бити перманентне, а сада видимо да је Европи можда драга демократија, али да јој је можда још дражи литијум", каже он.

Према њиховом истраживају, каже, „дуго се причало у региону о заробљеним државама“.

„О групи људи која окупира државу и користи институције државе за своју добит. Мислимо да је сад отишло мало даље од тога, можемо да причамо о заробљеним друштвима. Сва права која особа може остварити у друштву иду преко неформалних мрежа и неформалне везе, то обухвата све – од уговора за реконструкцију, као што је обнова Железничке станице, до најмањег посла. Онда неко добије или медицинску негу или посао, све те мреже су сада под доминацијом политичких партија на власти, које затворе све путеве за остваривање права, а једини начин да се то реши, да се суочава са тим проблемом јесте директна демократија“, каже он.

Занимљиво у садашњој ситуацији јесте, каже он, „колико је режим изгубио контролу над јавним дискурсом“.

„Покушали су на разне начине, да кажу да су студенти прво у рукама хрватске обавештајне службе, онда сепаратисти, да је Војводина у питању, да су антисрпски, да су стране службе… Ништа од тога није успело, још су извели разне покушаје, да поткупе студенте, да нуде мање школарине, да буде обнове студентских домова, ни то није палило. Студенти контролишу дијалог о томе шта мора да се дешава. Ја редовно пратим прорежимску штампу, већ 30 година, види се да су изгубили креативност, да су очајни“, каже.

Истиче да је „тешко предвидети будућност“.

„Али људи говоре о некаквој прелазној влади. С једне стране, то може понудити решење, али у том решењу има неколико контрадикција. Највећа контрадикција је то да та прелазна влада би требало да има велико овлашћење, да мења изборни систем, систем медија, а са друге стране неће имати изборни легитимитет. Наводно мора да буде неполитичка, а не постоји неполитичка влада на свету, владе су политичке по самој природи. Треба јасно дефинисати шта се мора мењати да би било могуће организовати фер и поштене изборе, то јесте једини излаз. Мада, ако гледате на захтеве које су студенти поставили, то су углавном захтеви да институције раде у оквиру постојећих правних решења, када би председник радио по томе како је описано место председника у Уставу, не би представљало проблем. Друго решење јесте узети озбиљно те правне оквире који већ постоје“, каже Горди.

Збуњен је ставом ЕУ, каже.

„И сличних институција да и даље подржавају тај режим у Србији. Мислим да су тиме стварно изгубили поверење баш оних људи у земљи који вам се највише залажу и за Европу и за европске вредности. Годинама смо видели Европу као гарант да ће демократске промене бити перманентне, а сада видимо да је Европи можда драга демократија, али да јој је можда још дражи литијум. Треба ту напоменути да, шта год да је било 15. марта, када је искоришћено некакво оружје, званично се не зна тачно какво оружје, али мислим да се углавном зна, против цивила у Београду, то јесте злочин, а да челници ЕУ имају састанак са председником, а да то не помињу је у најмању руку скандалозно“, сматра Горди.

Мишљења је да то може да значи да „ЕУ може остварити своје циљеве у вези са стратешким минералима, литијумом, једино под условом да Србија има недемократску владу“.

„Мислим да грађани могу бити разочарани што немају подршку ЕУ, која је највећи светски заговорник демократије. Мени то лично дође као велико разочарење, много смо више очекивали од Европе у овим годинама“, каже он.

На питање о томе да европски дописник Н1 није добио позив на конференцију председника Србије Александра Вучића у Бриселу, Горди каже да „као и ранији режим, који је водио Слободан Милошевић, овај режим зависи од неформалних мрежа у друштву, полиције, контроле над медијима, тај систем остаје свих ових година непромењен“.

Говорећи о писму подршке светске академске заједнице академској заједници у Србији, каже да „мисли да неће утицати много на одлуке, нажалост, али да јесте доказ да неки људи на свету барем прате догађаје“.

„И знају шта се дешава, имају став према томе. Само да напоменем, није да баш много тражимо у том писму, али тражимо да с еобустави хајка на Универзитет и на људе са Универзитета, тржаимо да се испитује какав је био случај 15. марта са коришћењем илегалног оружја на улицама Београда“, каже он.

Два могућа радикална решења: Већа репресија режима или прелазна влада

Мишљења је да мора доћи до политичке артикулације.

„Проблем је што ни опозиционе странке нису показале да имају капацитет да добију подршку студената, да би дошло до политичке артикулације, мора да постоји слободнији и бољи политички систем, за то треба извести неке промене у друштву и у државном уређењу, што би био посао те прелазне владе. Да ли сам оптимистичан да се све то може стварно урадити, не знам да кажем“, каже он.

Постоје, каже, „два могућа радикална решења“.

„Прво је много већа репресија од стране садашњих власти. Мислим да припремају терен за то причом о насиљу, друго је прелазна влада која ће извести велике промене у изборном уређењу. Хајде да кажемо да су та оба решења могућа. Ту постоји и средње решење, компромисно, да власт каква јесте остаје на месту, али без ауторитета, значи да Вучић и даље буде председник, али као Хуан Перон у Аргентини 1974. године. Премијер јесте поднео оставку, али није отишао, председник може поднети оставку, може да не да оставку, мислим да ће исход бити исти. Дошла би друга особа да буде председник, али са истим системским проблемима који ће остати нерешени. Ничија оставка није решење“, каже он.

Наводи да „не би много рачунао на међународне актере у овом случају“.

„Чињеница јесте да је звучни топ произвео огромно огорчење у публици, слични потези ће изазвати још веће огорчење, ако мисле да ће репресијом да зауставе протесте, онда мисле погрешно, протести ће постати још јачи, јер ће разлог за протест бити већи. У неку руку јесу грађани и грађанке препуштени сами себи, није нужно рећи да је то лоша ствар. Решење за сваки проблем демократије је још већа и снажнија демократија“, каже он.

(Н1)