"Фајненшел Тајмс": Где су границе британског ласкања Доналду Трампу?

 „Сигуран сам да бисмо се могли сагласити, ако не покуша да ме превише маже празним похвалама“, рекао је Хари С. Труман о Винстону Черчилу.

„Празне похвале“ (софт соап, ласкање) су од 1940. године, када је Черчил преузео власт, постале британски лубрикант у односима са САД, познатим као „посебан однос“, пише Фајненшел Тајмс (ФТ).

То је и омиљено средство Кира Стармера — што му и добро дође, јер Доналд Трамп није Труман. Код Трампа је ласкање обавезно, иако те не води далеко.

И да ли је онда вредно?

То питање је постављено у државама попут Канаде и Индије, које су највише погођене Трамповим тзв. „реципрочним“ царинама и још увек не разумеју зашто.

Британија је била прва земља која је постигла трговински споразум са Трампом, и то по најнижој тарифи од 10 одсто. Сама та чињеница се може сматрати мањим дипломатским успехом.

Стармер би ове недеље могао да добије и изузеће за шкотски виски.

У том би смислу Британија своју стратегију додворавања Трампу могла да оправда.

Али, има нечег чудног у „посебном односу“ у којем се "избегавање метака" сматра победом.

Британија такође изгледа збуњено око значења Трампове „англофилије“. Трамп воли Британију на исти начин на који презире Африку. Неке земље су, у његовим очима, „рупе“ (схитхолес), а друге нису.

Британија је, чини се, високо котирана у тој другој групи.

Трампову приврженост Уједињеном Краљевству највише објашњава лично порекло — његова мајка била је Шкоткиња. Такође, очаран је класом коју представља монархија. Одседање у замку Виндзор је за њега врхунац статуса „инсајдера“.

То што је Трамп први амерички председник који је добио две државне посете Британији такође је ствар хвалисања.

Ричард Никсон није добио ниједну. Роналд Реган — само једну.

Стармер је нагласио ту „невиђену част“ када је Трампу у фебруару предао краљевски позив.

Међутим, љубав према британској краљевској породици не треба мешати са поштовањем према политичком систему земље.

Трамп такође обожава Заливске монархиије - и говори много тога о њему, сматра ФТ.

ФТ прави поређење са Катаром, који Трампу може да понуди поклоне и повластице које Британије не може - луксузни Боеинг авион на поклон, стотине милијарди долара у америчке инвестиције, да буде домаћин највеће америчке војне базе на Блиском истоку, дипломатско посредовање које би Трампу могло донети Нобелову награду за мир.

Па ипак, ни то није спречило израелске ракетне нападе на Катар прошле недеље.

Трамп је тврдио да није знао за нападе — што је и даље под знаком питања.

Британска кратковидост је у томе што не види даље од тренутног олакшања, јер су успели да смире Трампа.

У марту је премијер Канаде Марк Карни изјавио: „Господари смо у својој кући.“

Канадски лидер је тада изложио став да је амерички глобални економски поредак ствар прошлости, и да Канада мора да гради нове односе.

Индијски премијер Нарендра Моди је недавно говорио о „вишеструко усклађеној“ спољној политици.

Оба приступа су врсте осигурања — начин да се ублажи Трампов бес данас, како би се створио простор за дугорочне односе са другима.

За сада нема много знакова да Стармер планира нешто слично.

Трамп ће бити захвалан краљу, а не премијеру.

ФТ подсећа да Трамп у стварности не дели вредности Стармером, већ са Најџелом Фаражом, лидером британске Реформске странке — и човеком који жели Стармерово место.

Британски медиј такође истиче како Британију посматрају у МАГА круговима.

Иако се Елон Маск посвађао с председником, прошле суботе је на скупу британске МАГА деснице Уните тхе Кингдом у Лондону рекао:

„Било да ви изаберете насиље или не, насиље долази по вас. Или узвраћате - или умирете.“

Покојни Чарли Кирк назвао је Британију „тоталитарном државом трећег света“.

Међу МАГА инфлуенсерима уобичајено је говорити о предстојећем грађанском рату у Британији.

Британија може слободно да приноси дарове Трампу - али би било мудро да не живи у његовој сенци, закључује ФТ.

(Н1)