Goran Svilanović: Evropa nije u poziciji da nametne Srbiji obavezu iskopavanja litijuma niti će se kroz reformsku agendu to da nameće

 "Evropa nije u poziciji da nametne Srbiji obavezu iskopavanja litijuma niti će se kroz reformsku agendu to da nameće", ocenio je za N1 bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Ponovo izabrana predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen okupila je danas lidere zemalja Zapadnog Balkana na radnom ručku. Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je da se ručak organizuje kako bi se sagledali odnosi i saradnja EU i Zapadnog Balkana u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Formalno gledano, po pitanju evrointegracija Srbija je iza Crne Gore, Crna Gora je otvorila sva poglavlja, a zatvorila je tri, dok je Srbija otvorila 22 od 35, a zatvorila dva. Iskreno govoreći, ceo proces je u velikom zastoju i mislim da su za to odgovorne obe strane, Eu sa jedne i vlade iz regiona s druge strane, one su uradile mnogo manje od očekivanog, a EU je pak fokus okrenula u drugom pravcu“, navodi Svilanović.

Kako je rekao, istina je da napad Rusije na Ukrajinu doveo do toga da EU „gleda malo više oko sebe“.

 „Istina je da idu dva pojedinačna procesa, jedan – EU se bavi sobom i to je posledica pandemije i rata, otvorio se i niz tema koliko je ona u utakmici sa Amerikom i Kinom blizu, uočili su da je veliki pad. Onda je došao izveštaj EK Marija Dragija, koji je sada je glavna ideja vodilja o daljem razvoju EU. Taj proces se dodiruje s procesom pridruživanja. Sve više se govori o ekonomnskom rastu koji nedostaje u regionu. I kada sam ja bio ministar, meni je nemački ministar Fišer to govorio, svaki put kada me je video govorio je o ekonomiji, rekao je – ne možemo da razgovaramo dok nam ne budete blizu u ekonomskom smislu“, kazao je Svilanović.

Prema njegovim rečima, ovo o čemu se danas razgovara je samo ta tema – ekonomija.

„Gde je Zapadni Balkan kada je u pitanju ekonomski rast. Mi smo danas u proseku između 27 i 50 posto od prosečnog rasta EU, dakle, jako smo nisko. I ovo je sada injekcija od šest milijardi evra koje bi trebalo u idealnom scenariju da pomogne da u narednih 10 godina udvostručimo ekonomski rast i malo se približimo proseku“, naglasio je Svilanović.

Na pitanje gde je Kosovo kao tema, on kaže:

„To je proces koji sve vreme traje. Kosovo jeste tema, postalo je formalno poglavlje 35, da se sve gleda kroz napredak. Nije to ništa novo, ta tema ima uspona i padova… Ima perioda kada se govori samo o jednoj temi, to danas nije slučaj s Kosovom“, kazao je gost N1.

Kako je rekao, današnji ručak je još jedna šansa.

„Ja spadam sada u manjinu ovog društva, jer sam uveren da je jedina prava opcija naše zemlje članstvo u EU, realni korak je ovo o čemu razgovaraju na ovom ručku, da se unapredi ekononomski rast. Mora da funkcioniše jedinstveno tržište, što podrazumeva proces pridruživanja, a to je najkomplikovaniji deo za nas, da zaista poštujemo sva pravila evropskog tržišta. Druga tema za EU su kritični materijali i treća smanjenje zavisnosti od drugih“, nabrojao je Svilanović.

I to su, kaže, teme o kojima se i danas razgovara.

„Šta je tema na ovom ručku? Naravno da je Kosovo, ali to je usputna. Glavna tema je da li su zemlje uradile domaći zadatak. I ja bih voleo da čujem da li je srpski papir dobar“, rekao je.

Na konstataciju da se ne zna šta je „srpski papir“, Svilanović kaže da je on imao uvid u nacrt dokumenta.

„Mogu da vam kažem šta su prioriteti u tom nacrtu bili. Kao prvo je unapređenje poslovnog okruženja, to znači niz regulativa. Pod dva je energetska reforma, to je energetska tranzicija, da se povisi udeo obnovljivih izvora energije. Kao treća tačka je unapređenje ljudskog potencijala, unapredenje rada, jer su nedovoljno pripremljeni kapaciteti da bi mogli reformu da sprovedemo. I pod četiri je vladavina prava“, nabrojao je bivši ministar.

Dodao je da se papiri ne razlikuju mnogo ni kod drugih, a kazao je i da jedino nije video kosovska dokumenta, pa o njima nije govorio.

O tome šta je Srbija navela kao uanpređenje vladavine prava, Svilanović kaže da je u dokument uključen izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji.

„Očigledno je da zastoj postoji, jer trebalo je da ovaj ručak bude finalizacija dogovorenog o sedam posto, 7% je ‘prefinance’ od ukupne cifre. Srpska cifra je 1,738 milijardi, od toga je trećina grant, a dve trećine je kredit, po najpovoljnijim uslovima. I to za ono što se dogovori, pošto se realizuje“, precizirao je Svilanović.

I dodao je:

„Konkretno je ovde trebalo da se kaže – u redu vam je papir, u redu vam je tih 7%. Očigledno da postoji zastoj jer EU insistira da svaki papir odobri. I mi se sad nalazimo tu, da li smo u redu ili ne“.

A drugi razlog ovog ručka je da se predstavi nova komesarka Marta Kos, kaže.

„Mislim da će biti komentara, ali neće ih dati Fon der Lajen lično, to radi služba EU. I tek kada kažu – ovaj papir smo usaglasili, biće oslobođeno sedam posto. Posle toga će biti dva puta gpdišnje isplata, ali posle sprovedenih mera koje su dogovorene sa EU“, pojašnjava Svilanović.

U planu rasta za Zapadni Balkan u fokusu je ekonomija.

„Ovde treba da se pokaže da li je zemlja u stanju da u 10 godina poraste i udvostruči BDP. To se odnosi na privlačenje investicija, energetsku tranziciju… Što se tiče vladavine prava, svi koji se bave ovim temama kažu da ako nema tog napretka, ne može ekonomija sama o sebi da se brine. Zato sam govorio o tržištu rada. Jako je visok broj ljudi koji su dobili radnu dozvolu iz inostranstva u Srbiji, 30 do 50 posto. Mi imamo tržište koje je gladno u tom smislu u nekim oblastima“, izjavio je Svilanović.

Evropa vidi stanje u Srbiji

Na pitanje da li će EU insistirati od Srbije na rudniku litijuma, Svilanović kaže:

„Ne, Evropa nije u poziciji da to nametne, niti će kroz reformsku agendu to da nametne. Zato je važan Dragijev izveštaj, on je rekao – pogledajte koliko zaostajemo za Amerikom i Kinom, EU zaostaje u nauci i tehnologiji, zaostaje u energetskoj tranzicija, koja nije dovoljno brza, velika je zavisnost od Rusije, a kada su u pitanju kritični materijali, velika je zavisnost od Kine“.

Ali, to je, naglašava, tema za EU.

„Na nama je da rešimo da li hoćemo to da radimo ili ne i pod kakvim okolnostima, i to važi za sve u regionu. Ako pogledate ne samo Dragijev izveštaj, nego i zadatke Evropske komisije videćete da je bezbednost nešto što ranije nije dominiralo, ali pod uticajem rata u Ukrajini, Evropa je pomerila svoj fokus. Sada se sve gleda kroz prizmu bezbednosti“, ocenio je Svilanović.

A Srbija je, kaže, podeljeno društvo.

„Evropa je na isti način napravila jedan rez, sve gledaju kroz prizmu – ili si sa mnom ili si protiv mene. I tu smo mi ostali do kraja neopredeljeni“, rekao je.

Vlada Srbije opredelila se da kompaniji Rio Tinto, ako, kako kažu, prođu sve provere, dozvoli da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra. Veliki deo građana je protiv toga i tvrdi da se – neće kopati. Javnost je iznenadio stav evropskih zvaničnika koji su podržali odluku o rudniku u Srbiji.

„Evropa vrlo dobro vidi i zna, nemojte da imate sumnju u to. Sve vide i sve znaju. To važi i za druge aktere. Oni razgovaraju s vladom, kao i sa opozicijom i civilnim društvom, ali svaki razgovor počinje i završava se sa vladom. Za sve je potrebno poverenje, a u ovom trenutku zbog neuvođenja sankcija Rusiji, to poverenje prema Srbiji nije potpuno. A sada je već i kasno“, kazao je.

Svilanović smatra da je kupovina aviona „Rafal“ od Francuske korak u dobrom smeru.

„Prvo, kada je Francuska donela odluku da nam proda avione, morala je da razgovara s NATO, jer se tehnologija ne prodaje neprijateljima. Ugovor ima element šta se tačno daje, tako da je bilo potrebno da imamo izvestan nivo poverenja. Ta odluka je jedna od ozbiljnijih spoljno-političkih odluka sa obe strane, njima da nam veruju, naša da to znači veliki iskorak u pravom pravcu, moje je mišljenje, približavanju Evropi, NATO-u“, mišljenja je Svilanović.

Ali, to, dodaje, ne znači da smo odmah sve rešili. „Jer, nismo“, kaže.

Pa česte odlaske Aleksandara Vulina u Rusiju vidi kao „nastavak sedenja na više stolica“.

„Što se tiče Vulinovih poseta, ima nekoliko nivoa mog odgovora, jedan je – biračko telo, kome šaljete poruku da ste još uvek tu. S druge strane, postoji ekonomski razlog, a to je gas, pod kojim se uslovima kupuje, to se sad pregovara. Ali, očigledno je da je nastavak te politike, neki bi rekli, sedenja na više stolica, da se sa svim partnerima radi, to je deo toga“, izjavio je Svilanović.

(N1)