Јасмина Лукач: ЕУ је пронашла алтернативу Вучићу

Састанак комесарке Марте Кос и ректора Владана Ђокића у Бриселу, најпрепознатљивијег човека Студентског покрета, је недвосмилено стављање до знања Вучићу да му је ЕУ пронашла алтернативу.

Пронашла баш исто онако као кад су се комесари ЕУ Штефан Филе и Оли Рен појављивали са Томиславом Николићем уочи председничких избора 2012.

Или још раније, када су после протеста 96/97 представници опозиције Зоран Ђинђић, Весна Пешић и Вук Драшковић, били позивани у ЕУ престонице као званични гости.

На Вучићу је да одабере да ли ће покушати да буде Милошевић или Тадић, а Тадићево искуство је ту драгоцено.

“Европска унија је учинила, по мени, једну бласфемичну ствар. Европска унија је дала подршку Српској напредној странци у доласку на власт. Тих неколико сати пред крај избора 2012. године, кад се веома одлучивало, они су честитали Томиславу Николићу. И то није било случајно. То су урадили, због тога представници Европске комисије у том тренутку, ја знам и ко тачно, по чијем налогу тачно, ја то данас знам…Да не трошим елементе своје књиге у једној емисији, иако сматрам да је ова емисија такође значајна“, испричао је Тадић почетком априла за Нову С.

Поједини утицајни новинари у Србији и дан данас покушавају да занемаре моћ ове поруке да се призна резултат и изборна победа противнику, и све банализују на некакав неспретан позив српским гласачима.

Али, Вучић није ни Тадић, ни Милошевић, и наравно, није ни Коштуница који је помогао Тадићу да победи на председничким изборима и 2004. и 2008. док је 2012. помогао Николићу, једнако као и проевропски „бели листићи“.
Вучић, у покушају да се одупре, може да запали целу Европу, у свету је ратно стање, и прилике су такве, да личне одлуке могу постати колективна судибна, као 1914.

Могуће је зато да ће му бити понуђени услови повлачења с власти, у какве би он, који не верује ником, могао да поверује, али то би се онда некако видело и на површини.

За сада, међутим, баш ништа не указује на такав политички правац.

Напротив, Вучићев говор у Доњој Градини, на обележавању пробоја логораша из Јасеновца, био је говор политичара који зна да је одлазећи, али који за то не даје ни пет пара.

Одавао је утисак неког ко је већ одлучио да ако одлази, одлази у право „у историју“, а не као ономад Мило Ђукановић, на одмор у Дубаи.

На том скупу је говорио и изасланик Доналда Трампа за борбу против антисемитизма, Јехуда Каплун.

Вучић са Додиком,зато можда намерава да преузме од Орбана палицу главног Трамповог савезника у Европи и да из Будимпеште у Београд и Бањалуку, пресели идејни центар хришћанског конзервативизма.

(Данас)