Јоргованка Табаковић: НБС подржава Предлог закона о буџету за 2025. Очекујем да ће следеће године инфлација у Србији бити 3,7 одсто

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да НБС подржава Предлог закона о буџету за 2025. годину који је предложила Влада Србије и да очекује да ће следеће године инфлација у Србији бити 3,7 одсто.

На јавном слушању на којем је представљен Предлог закона о буџету Републике Србије за 2025. годину, Табаковић је рекла да се међугодишња инфлација у мају ове године вратила у границе циља од три плус минус један и по процената и након тога је наставила да се креће унутар тих граница.  

"Она би до краја ове године требало да се креће око нивоа од четири одсто или благо изнад, а затим да успорава и крајем наредне године се приближи централној вредности циља. Изражено у бројкама, у 2025. години очекујемо просечну инфлацију од 3,7%, што је готово у складу са пројекцијом коју је Министарство финанција користило приликом припреме буџета за 2025. и у њиховим пројекцијама она износи 3,5%", навела је Табаковић. 

Додала је да је буџет за наредну годину припреман уз предпоставку да ће привредни раст у 2025. износити 4,2 одсто, а пројекција НБС је да ће бити у распону између четири и пет, са централном вредношћу пројекција од 4,5 одсто.  

"Заједничка нам је и оцена у погледу структуре раста економске активности, као и то да ће она бити фискално издашнија, с обзиром на то да ће раст БДП водити домаћи фактори. Већој потрошачкој тражњи доприноси наставак раста запослености, зарада и пензија, што потврђује да је економска политика успешно очувала стандард наших грађана", истакла је гувернерка НБС.

Како је рекла, раст инвестиционе тражње је резултат повећаног инвестиционог поверења, али и обезбеђених извора финансирања кроз сва четири основна стуба, од којих је први профитабилност привреде из претходних година, која је у прошлој години достигла 972 милијарде динара, односно 8,3 милијарде евра и остварила годишњи раст од преко 12 одсто.  

"Други ступ представљају и даље високи приливи страних директних инвестиција, које су у прошле године достигле 4,6 милијарди евра, а око тог нивоа очекујемо да ће се задржати и у овој и у наредним годинама. Капитални издаци државе, који се пројектују на око 7,3 одсто БДП представљају трећи значајан стуб финансирања. а четврти већа доступност кредитних извора", рекла је Табаковић. 

Она је нагласила да је добијањем инвестиционног рејтинга и успешним завршетком четврте, последње ревизије аранжмана са ММФ и договарање новог саветодавног аранжмана јесу најбоља потврда да се у Србији води одговорна и фискална и монетарна политика, као и да домаћа економија постаје све јача и отпорнија на екстерне изазове. 

"НБС је мишљења да предложени закони доприносе не само о чувању до сада постигнутих резултата, већ и постизању знатно захтевнијих циљева економске политике у будућности, као што су зелена агенда, пуна запосленост, даљи процес реалне конвергенције ка развијеним тржишним привредама, додатно јачање инвестицијеног рејтинга и другог", рекла је Табаковић. 

Додала је да НБС и Влада Србије имају заједнички циљ, а то је одржавање макроекономске стабилности уз стварање услова за одржив и динамичан економски развој, развој наше економије, даље јачање конкурентности, као и раст запослености и животног стандарда наших грађана. 

"Сматрам да предложени нацрт Закона о буђету за 2025. годину на адекватан начин доприноси остваривању тих циљева. Народна банка Србије у потпуности подржава начела буђетског планирања која су поштована у предлогу Закона о буђету за 2025. годину", рекла је Табаковић. 

Додала је да су фискални приходи пројектовани уз уважавање принципа опрезности, а план расхода израђен је уз нагласак на капитална улагања која треба да допринесу даљем развоју пре свега инфраструктуре као и на набавку робе и услуга за потребе организовања специјализоване изложбе Експо 2027.

"Реализација овог буџета требало би да обезбеди и повољније услове за раст пословне и инвестиционе активности и директан импулс за раст економске активности. И поред тога што је нацртом закона планирано повећање учешћа фискалног дефицита на 3 одсто БДП, сматрам да макроекономска стабилност у средњем року неће бити нарушена, с обзиром на то да ће се задржати опадајућа путања учешћа јавног дуга у БДП", истакла је Табаковић.

(Танјуг)