Милан Милићевић, грађевински инжењер о налазу вештака о узроцима пада надстрешнице: Коцке на крову јесу имале важну улогу. Мајсторима сметали АБ анкер блокови, па су их „скинули“, а вода је за пар месеци урадила више него за протеклих 60 година

Мојe мишљeњe о „НАЛАЗУ И МИШЉЕЊУ ВЕШТАКА“ од 20.11.2024 (читај НАЛАЗ), а у свeтлу мишљeња Слободана Малдинија од 28.01.2025.

Пре свега, Малдини је изрекао неистину (што рече Иван Радак „није он то добро прочитао“), помињући страну 26 НАЛАЗА. Малдини је добро „прочитао“ страну 26, али из неког разлога је преусмерио пажњу НАЛАЗА на „други колосек“, али по мом мишљењу, ТО што је рекао – није случајно рекао.

На том крову се заиста нешто догодило, и то нешто што је комисија НАЛАЗА пронашла, а ипак се вешто извукла из писања извештаја. Ни то није случајно.

Пре свега, да сведем рекапитулацију НАЛАЗА: надстрешница је колабирала због утицаја воде, односно корозије затега и котви (и у тренутку форензике морали су да одстране воду). Добро. А на ком метру је која затега „пукла“ (и каква је корозија на месту „пукнуте“ жице), а где се „ишчупала“ цела котва? Тај податак се не „чита“ у НАЛАЗУ.

Такође, не желим да „правдам“ извођаче из 1964-те, нема свака затега 6 жица (пребројте, сликано је више котви). Такође, у НАЛАЗУ је констатовано: „Арматурни челик је такође моделиран према резултатима тестова који су рађени на изузетим узорцима. Проблем донекле представља то што је према узорцима, и квалитет челика мањи од називног и пречник шипки мањи од називног, те се мора направити избор који од ових параметара држати називним како би се резултати што јасније могли сагледати. У том смислу, моделиране су шипке називног пречника (14 мм), а оба подбачаја (и у пречнику и у материјалу) су моделирана слабијим карактеристикама материјала челика који је коришћен у моделу“. Још више од тога: квалитет уграђеног бетона није обрађиван у НАЛАЗУ. Ипак, комисија НАЛАЗА није оспорила квалитет радова из 1964, који је постојано стајао 60 година.

Шта је чињеница?

Чињеница је да су пре извођења радова на кровној конструкцији постојали армирано бетонски (АБ) анкер блокови (Сл. 1), који по „завршетку“ радова не постоје (Сл. 2). Комисија НАЛАЗА то констатује на следећи начин: „Недвосмислено је утврђено да блокови, или кубуси (коцке), који су забележени архивским снимцима на крову нису имали функцију обезбеђења сидрења каблова за преднапрезање који су били смештени у косим затегама. С обзиром на то да су ти блокови уклоњени и нису били доступни вештацима, о њиховој стварној функцији се не може изнети поуздан став. На основу анализе доступне документације, постоје индиције да су ови блокови служили као носачи рекламе на крову објекта. О постојању ове рекламе, или реклама, постоји фото документација, која показује да су у претходном периоду постојале рекламе које су се протезале целом дужином крова“.

Е, овај пасус чини решење ребуса, о коме Малдини није хтео директно да прича. О чему се ради? Како је „недвосмислено утврђено“ да блокови нису имали функцију сидрења затега?

Појашњење

Пре свега, поставља се питање кога нема у НАЛАЗУ: када су ти „кубуси“ били изведени – приликом израде железничке станице или касније? Ако су изведени приликом израде станице, онда им је главна сврха заштита котви од продора воде. Ако су изведени касније, морали су да „убуше“ анкере и да их излију са бетоном посебних намена, са посебном пажњом посвећеној споју „старог“ и „новог“ бетона.

Друго, не знам када су оштемали анкер-блокове (али сигурно пре израде лимене покривке). Али, очигледно је и лим кородирао, и то баш где су биле котве (што указује на грешку у „паду“ кошуљице).

Треће, у НАЛАЗУ је констатована грешка у геометрији шипки које чине затегу, као и квалитета челика од кога су жице затеге направљене. Генерално, „глатка“ арматура се ради од челика лошијег квалитета него „ребраста“, једноставно речено, није свако „гвожђе“ – гвожђе…

Исто важи и за бетон. Није сваки „бетон“ – бетон. А када се то двоје споји, онда може да се добије или „ћуршпајз“ или армирано-бетонска конструкција. На пример, постоје бетони са посебним својствима (нпр. од којих се раде ивичњаци) отпорни на дејство соли и/или мраза. Зато и мислим да су ти анкер-блокови били од бетона са посебним својствима, баш зато што су шипке од „глатког“ челика.

Утицај корозије

Свакако, метода уклањања АБ анкер блокова је изведена деструктивном методом („хилтијем“ – одн. вибрационим чекићем). Колико је при томе оштећен било који од 9 гредних носача (односно котви)? Колико је том приликом направљено микро пукотина за продор воде? Да ли је могло том приликом да буде деградирано и сидриште затега?

Рђа сама по себи није пресудна ни опасна, него вода. Вода (посебно кишница) је кисела и ако бетон не испуњава „специјална својства“ (као „хидротехнички“ бетон), онда рапидно може да деградира сва својства и бетона и арматуре.

Свакако форензиком из НАЛАЗА је уклоњен бетон око „чаура“, и мени је невероватно да сидрење глатке арматуре није изведено са „кукама“, што је било обавезно у 1964-ој (Сл. 3). Ту постављам логично питање: да ли је то пропуст из 1964. или је нешто накнадно интервенисано? По мом искуству, не би ме чудило да је неко нешто „чачкао“ и не знајући шта ради… Тако сам и протумачио Малдинијев иступ (мада може да се протумачи и као злонамеран).

Посебно, мислим да је неко нешто накнадно интервенисао на завршецима сидрења глатке арматуре, и позиционо (онако како су „укрштене“), али и према самим завршетцима. Глатка арматура се ОБАВЕЗНО завршава савијањем под 180° (у тзв. „кукама“). Само ребраста арматура може да се сидри без „куке“, али се обавезно прорачунава дужина сидрења (поједностављено: 40*ПречникШипке+ДужинаКуке).

У сваком случају, уклањањем анкер блокова (како у НАЛАЗУ пише „кубуса“), утицало се на стабилност конструкције. Како се на сликама из НАЛАЗА види, корозија јесте утицала на стабилност котви. Чак је и нов кровни лим кородирао за пар месеци.

Наук „конструктивцима“

Посебна напомена односи се на израду заштитне лимене конструкције крова (Сл. 4). Одводњавање кровне конструкције планирано је (веома лоше) преко практично девет кровних канала које снег и воду треба да проведу до наличја објекта. Притом котве су увек изложене утицају воде. То ми потврђује да је пројектант хтео анкер блоковима првенствено да заштити деструктивни утицај воде на котве надстрешнице (а не због „реклама“ како је у НАЛАЗУ наведено).

Најзад, да се надовежем на Малдинијеву тврдњу: мајсторима сметале жице, па су их „скинули“. Нису им сметале „жице“, него цели АБ анкер блокови, па су их „скинули“. А то је онда условило да је вода за пар месеци урадила више него за протеклих 60 година…

Оно што могу као закључак да наведем, и као наук нашим „конструктивцима“ (па и „путарима“), а то је да не потцењују утицај воде на стабилност објеката. Ако ништа не научимо из оваквих трагедија, онда су сви они људи изгинули за џабе. Овакво „знање“ је СКУПО плаћено, и вредност таквог знања и искуства треба ВЕОМА озбиљно да се схвати. Да нам се никад више не понови.

(Форбс)