Момчило Трајковић: Зашто је Косово на маргини данашњих историјских дешавања у Србији?

Председник Српског националног форума, Момчило Трајковић, осудио је ћутање власти, опозиције, интелектуалне елите и Цркве у Србији поводом, како је навео у отвореном писму, “страдања српског народа на КиМ“. Он је критиковао актуелну власт за “издајничку политику према Косову”, истичући да су они који ћуте одговорни за тренутну ситуацију. Трајковић је посебно нагласио потребу за ангажманом Цркве у заштити српског народа и борби за Косово, позивајући на организацију црквено-народних литија. Такође, упозорио је да студенти, кроз своје протесте, постављају питање промене система који је уништио земљу. Он је позвао националну елиту да се укључи у “борбу за КиМ”, уместо да седи по кабинетима и пише колумне.

У наставку преносимо комплетно писмо председника Српског националног форума Момчила Трајковића.

“Сведоци смо невиђеног и нечувеног страдања нашег народа на Косову и Метохији и то пред очима целога света.

И док Аљбин Курти спроводи „кристалну ноћ“ над недужним „остатком“ српског народа на Косову и Метохији, док Аљбин Курти државно-организованим терором колективно кажњава „своје“ грађане, ловећи их као зечеве, у Србији сви ћуте!? Ћути власт, ћути опозиција, ћути интелектуална елита, ћути Црква, ћути и анестезирани српски народ.

Нажалост, ћути и „демократска“ Европа!? И Америка ћути!?

Власт је народ разбила, посвађала, пропао јој „државни пројекат“, тзв. Српска листа, а она (власт) и даље жели да по сваку цену оживи „мртваца“ како би наставила манипулацију измрцвареним народом.

Народ несвестан да све што му се дешава је плод издајничке политике актуелног режима у Београду, поготову након прихватања и спровођење Француско-немачког споразума и Охридског анекса и даље се утерује да поново да легитимитет промашеној политици председника Србије Александра Вучића.

Шта се то десило са Црквом? Зашто она иде уз раме режиму који је издао Косово и Метохију. Зашто Црква и даље ћути!? Зашто немо посматра како јој се духовна деца батргају, а својим гласним ћутањем благослови власт и саучествује у издаји!?

А њено делање никада није било потребније. Њен став је и даље да народ клекне, ћути и моли се Богу, и Бог ће помоћи! Слажем се! Само ако је народ у вери, може опстати! Али и још нешто, оно што данашњи великодостојници, само из њима познатих разлога, заборављају, да је наша црква имала улогу саборности! Као да се те улоге одрекла, и то „данас“, поготову на Косову и Метохиј, када је никад потребнија.

Зашто Црква „убија“ Бога у народ, гуши националну енергију!? Изговор да је сада време да се ћути, да буде смирен је „убијање“ народне енергије. Покојни патријарх Павле стално нам је говорио да „морамо бити Божји сарадници, како би нам Бог помогао“! Дакле, подигнимо главу, усправимо се!

Никада није било потребније, него данас, да наша Црква покаже солидарност са својом угроженом духовном децом, охрабри их, али и на тај начин скрене пажњу неправедном свету на страдање и нестајање остатка једног народа, да организује црквено-народне литије које позивају на мир, да заједно са „остатком“ српског народа на Косову и Метохији, гласно крикне!? Није ли последњи тренутак да наш владика Теодосије сазове Црквено-народни сабор, окупи верујуће људе, угледне домаћине, интелектуалце, да охрабри народ који је у нестајању. Кад ће, ако неће сад!

Данас о Србима са Косова и Метохије не говори нико!? Сви су умукли!? Најтужнија су прича косовски српски интелектуалци са Универзитета у Косовској Митровици, као и вајни интелектуалци из културе, просвете, лекари…, који су пустили пипке хранилице на Вучићевим јаслама и зобају ли зобају, незаинтересовани за судбину свога народа. Умукли чувајући позиције на „санти леда“, на „Титанику“, без обзира и без образа!?

Навирујући је само зов који се чује из грла десетина хиљада студената у протесту, који се, од оних који срамно ћуте, оптужују да не помиње Косово, да не брани Косово…! А они су, у ствари данас најгласнији у одбрани Косова и Метохије! Њихов захтев за поштовање Устава и функционисање институција је борба за Косово и Метохију, њихово громогласно певање химне је борба за Косово и Метохију, њихови захтеви за промену система је борба за Косово и Метохију, њихова порука Вучићу да није важан јесте порука да се мане Косова и Метохије. Зар не чујете вапај узенимрене и одлучне младости, наше последње шансе да спасемо Косово, да спасемо Србију!?

Није за чуђење што све то не види изманипулисани народ. Али је за чуђење „до неба“ да то не види српска национална елита у Београду, која љубоморно чува лагодне позиције критичара, егзистирајући и паразитирајући на испразним причама о патриотизму, проглашавајући себе једино компетентним и правим борцима за национално питање! Не виде историјску прилику за „нови почетак и нову шансу“ за решавања замршеног српског националног и државног питања, чекајући да ненародна власт исиса последње капи крви „умртвљеном“ народу. Они би посматрајући са стране, да након „битке“, ушетају у празан национални простор, али, нажалост, поново из кабинета и испразним колумнама! И у томе је проблем, што „грађанисти“ себе већ позиционирају делујући у народу, користећи огроман простор који стварају студентски протести. Иницијатива „ПроГлас“ је најбољи пример за то. Дакле, потребна је теоријска али и прагматично одмеравање снага на делу, а не у кабинетима и катарзичним колумнама како би се сутра рекло да су били на правој страни, страни народа! Невероватно је колико је сличности у ћутању и неделотворном деловању Цркве и десне елите.

„Бежање“ деснице да са „грађанском Србијом“ на јавној сцени сучели аргументе, јесте кукавичлук „десне елите“. Такође „бежање“ десне елите од студентског протеста, је препуштање историјских процеса „грађанистима“. Уместо да дође до приближавања, копају се дубоки ровови. Као да су проблем „грађанисти“, а не систем који је највећа снага актуелном режиму у упропашћавању државе и народа!

А начин на који студенти постављају кризу у Србији није ни десни ни леви, чак ни против режима, већ суштински, промена система, којим ће бити поражен сваки ауторитарни режим. Замерати грађанској елити што покушава да студентима наметне (неуспешно) своје виђење Србије, у ствари је, кукавичлук десне елите и ружење студената, главних актера историјских промена.

Проблем је што су студенти боље видели, и од једних и од других. И још нешто, што „грађанисти“ боље разумеју (и „користе“) студентске протесте, док десна елита у студентским протестима види ујдурму грађаниста и страних елемената!?. Уместо да их „користи“, она од њих „страхује“ и критикује или ћути!? Исти однос има и актуелна власт (страхује и критикује, компромитује)! То што национална елита губи простор за деловање, није у „граћанистима“, већ у њима самима!

Свако и мало паметан може приметити да су студентски протести једини прави одговор на кризу у којој је Србија. Јер имали су шансу и једни и други: грађанисти, кроз протесте „Један од 5 милиона“, Србија против насиља“, и др, који упркос масовности, нису дали никакав резултат, национална елита када је Косово „одлазило“, када је Север Косова издаван у преговарачком процесу и имплементацији капитулантских споразума. То је био гејзир за национално деловање националне елите, али завршавало је у кабинетима и колумнама, и нигде више и ништа више. Зато не разумем однос националне елите према студентским протестима, Зашто она не види прилику да коначно оде издајнички режим и дође до промене система. Ако сумњају у промену система, ако се плаше да ће Србију преузети „другосрбијанци“, опет ће сами бити криви. Јер их, осим у кабинетима и колумнама, нигде нема.

Отклон професора Мила Ломпара и његов позив на кохезионом деловању националне и грађанске елите јесте охрабрујући пут ка демократском одмеравању аргумената и програма у решавању државног и националног питања.

Охрабрујућа је и отворена критика професора Слободана Самарџића због гласног ћутања Цркве, о коме национална елита не саопшти ама баш ни једну реч.

Зато је Српско национално веће Косова и Метохије ове године доделило повељу „Црвени косовски божур“ „грађанистима“ из ПроГласа, а не „патриотским покретима“ који и даље остају у својим „кабинетима и колумнама“, на периферији историјских збивања, желећи да кроз постојећи систем, вегетирајући на њему, решавају проблем!?. Тужно, али истинито!”

Момчило Трајковић, председник Српског националног форума

У Грачаници, 27. јануара 2025 године

(Медија центар)