На данашњи дан 1996. у Нишу почели протести због фалсификовања изборних резултата другог круга локалних избора; 1885. српска војска тешко поражена у бици код Сливнице

 На данашњи дан догодило се:

1600. Рођен је енглески краљ Чарлс И Стјуарт, чија је ауторитарна владавина (од 1625) изазвала грађански рат ројалиста и парламентараца. После победе војске Парламента под водјством Оливера Кромвела, краљ је осуђен на смрт и 1649. погубљен.

1711. Рођен је Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик, енциклопедиста светског гласа. Аутор је прве руске граматике и оснивач Московског универзитета (1755).

1809. У бици код Окане 30.000 Наполеонових војника поразило је 50.000 Шпанаца, после чега је Француска освојила целу Андалузију изузев лучког града Кадиса.

1828. У 31. години од тифуса је умро аустријски композитор Франц Петер Шуберт, један од првих и најзначајнијих представника музичког романтизма. Његов богати опус (998 дела), настао у кратком стваралачком распону између 1810. и 1828, садржи готово све музичке врсте, међу којима су најпознатије соло песме („Лепа млинарица“, „Зимско путовање“).

1885. У Српско-бугарском рату, српска војска је тешко поражена у бици код Сливнице.

1888. Рођен је кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера, светски првак у шаху од 1921. до 1927, један од најбољих шахиста у свету.

1916. Српске и руске јединице су у Првом светском рату ослободиле Битољ од Бугара.

1942. Совјетске трупе су у Другом светском рату извеле снажан контраудар у Стаљинграду и опколиле Шесту и Четврту оклопну немачку армију.

1944. Председништво АВНОЈ-а, на првој седници у Београду, донело је одлуку да се Јосипу Брозу Титу додели назив народног хероја, на предлог Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије. Други Орден народног хероја додељен је Јосипу Брозу 1972, а 1977. додељен му је и трећи херојски знамен.

1946. У Паризу је почела прва конференција УНЕСКО.

1977. Председник Египта Анвар ел Садат допутовао је у мировну мисију у Израел, као први арапски лидер који је посетио ту земљу. Посета је изазвала оштре протесте Палестинаца.

1984. У Мексико Ситију је у експлозији гаса и пожару погинуло 550 људи, а повређено 4.200.

1988. У Београду на Ушћу одржан је највећи митинг у низу таквих скупова које је тадашњи председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић организовао током године широм Србије. Скупу на којем се тврдило да је било милион људи, Милошевић је у говору позвао на одбрану „српских националних интереса“, потпаљујући „фитиљ“ који ће у наредном периоду довести земљу у стање хаоса.

1990. Лидери НАТО и Варшавског пакта потписали су споразум о конвенционалним снагама у Европи и о уништавању дела наоружања, и прогласили да је окончан „Хладни рат“ два војна блока.

1994. Савет безбедности УН је једногласно донео резолуцију којом је одобрена употреба ваздухопловних снага НАТО-а на територији Крајине у Хрватској, у зонама под заштитом УН.

1995. Бомбаш-самоубица улетео је камионом с експлозивом у амбасаду Египта у Исламабаду. У експлозији је погинуло 16, а рањено више од 60 људи.

1996. Окупљањем 35.000 људи у Нишу су почели протести због фалсификовања изборних резултата другог круга локалних избора у Србији, на којима је победила коалиција „Заједно“. Протести широм Србије, који су трајали три месеца су, уз притисак медјународне заједнице, присилили председника Србије Слободана Милошевића да 11. фебруара 1997. призна прву победу опозиције од укидања социјалистичког уредјења на тлу некадашње Југославије.

1996. Током првог, историјског сусрета папе Јована Павла ИИ и председника Кубе Фидела Кастра у Ватикану, поглавар римокатоличке цркве је прихватио позив да посети комунистичку Кубу.

1998. Сведочењем независног тужиоца Кенета Стара, који је оптужио председника САД Била Клинтона за кривоклетство и ометање правде, формално је започео поступак смењивања шефа државе, трећи у историји САД.

2000. Хиљаде Шпанаца окупиле су се око гробнице генерала Франциска Франка у месту Вале де лос Каидос поводом 25-годишњице диктаторове смрти.

2003. Народни покрет „Отпор“ који је водио акције против бившег режима Слободана Милошевића, прерастао је у политичку партију. Приступањем Демократској странци 8. септембра 2004. „Отпор“ је престао да постоји.

2003. У вијетнамску луку Хо Ши Мин (бивши Сајгон) је после готово 30 година упловио ратни брод САД.

2004. Председник Србије и Црне Горе (СЦГ) Светозар Маровић допутовао је у Париз у посету Унеску. То је прва званична посета Београда тој организацији од Другог светског рата.

2007. Ухапшен је Кије Сампан, један од најближих сарадника озлоглашеног водје Црвених Кмера Пола Пота. Сампан је био пети од најближих сарадника Пола Пота којима је суђено за злочине током страховладе Црвених Кмера од 1975-1979. године, током које је ликвидирано између 1,4 и 1,7 милиона људи.

2009. Белгијски премијер Херман ван Ромпеј именован је за првог председника Европске уније.

2014. Умро је амерички режисер Мајк Николс, аутор филмова за које је добио награде Еми, Греми, Оскар и Тони: „Дипломац“ (1967), „Ко се боји Вирџиније Вулф?“ (1966), „Квака 22“ (1970), „Запослена девојка“ (1988) и „Блискост“ (2004).

2020. Током протеста у Уганди због хапшења истакнутог опозиционог политичара и музичара Бобија Вајна погинуло је 16 особа.

(Бета)