уторак, 24. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Наставак расправе у Скупштини Србије о ребалансу буџета. Алексић: Држава из редовних прихода не може да враћа кредите, него узима зајмове по високим каматним стопама. Марсенић: На делу је пузеће признање Косова
Хроника

Наставак расправе у Скупштини Србије о ребалансу буџета. Алексић: Држава из редовних прихода не може да враћа кредите, него узима зајмове по високим каматним стопама. Марсенић: На делу је пузеће признање Косова

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. септембар 2024.

Скупштина Србије наставила је седницу на којој се разматра ребаланс буџета, којим су у односу на иницијални план с почетка године предвиђени приходи већи за 133 милијарде динара, а расходи за 193 милијарде. Шеф посланика Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да је комплетна економска политика власти "велика илузија". Синиша Мали оценио те оптужбе као "чисту демагогију и лицемерје". Министар Александар Мартиновић назвао опозицију непријатељем земље и народa. Александар Јовановић Ћута бацио Пословник у правцу клупе где седе министри. На почетку претреса, посланици су постављали питања представницима извршне власти.

Наставак расправе сутра у 10 часова

Скупштина Србије завршила је рад за вечерас, а рад ће наставити сутра у 10.00 часова расправом о ребалансу буџета за ову годину и пратећим законима.

На предложено законе је поднето 146 амандмана, од којих 119 на ребаланс буџета.

Вучевић позвао синдикате у просвети да се врате дијалогу

Премијер Милош Вучевић је још једном позвао синдикате у просвети да се врате дијалогу и да „не наседају на јефтине пароле оних који немају никакву одговорност“ и који, како је рекао, кад су водили државу понижавали просветне раднике.

"Мислим да је Влада спремила добар предлог повећања плате за све у јавном сектору, реалан у односу на пројектован раст бруто-друштвеног производа, наш економски потенцијал, даљу шансу за развој, и посебно апострофирала значај просвете", рекао је премијер.

Он се осврнуо на предлоге опозиције да најнижа плата у просвети буде 120.000 динара, приметивши да су тражили више од синдиката.

"Ви сте вероватно већи борац за њихова права него они сами јер вас ништа не кошта да то кажете. Можете да кажете да буде и 220.000, неком би требало да се то допадне и да се ви тобоже бринете о њиховим правима", рекао је Вучевић.

Подсетио је да плате у просвети од 1. јануара треба да буду повећане за 12 одсто.

"Ми смо у овом тренутку рекли да просвета заслужује посебну пажњу и зато је предлог владе да у 2025. години највеће повећање баш буде за васпитачице, васпитаче, учитеље, учитељице, наставнике и професоре. Да буде 12 одсто и тиме би се приближили ономе што јесте циљ у разговорима, економском, социјалном дијалогу синдиката у просвети и владе. А то да почетна плата у просвети буде просечна зарада у Републици", рекао је Вучевић.

Како каже, ако би постигли овај договор, а верује да хоће, почетна плате у просвети би била око 95 одсто просечне плате у јануару 2025. године.

"Ја позивам све синдикате у просвети да наставимо разговоре, моја порука је да нема потреба да се штрајкује. Није питање да неко притисне владу па ће влада да отвори неку додатну фиоку па да извади више пара. Није то питање добре воље, то је питање могућности државе", рекао је Вучевић.

Полемика о НАТО бомбардовању, о БИА, паризеру и салами

Премијер Милош Вучевић оценио је као скандалозну изјаву опозиционог посланика Стефана Јањића (СРЦЕ) да је Србија, односно тадашњи режим, како је рекао, крив за бомбардовање 1999. године.

"То је заиста скандал над скандалима што сте изговорили. Да не улазим у то што сте увредили породице погинулих, отетих, несталих, унесрећених и протераних и расељених људи јер су их убијали они који су нам напали државу", рекао је Вучевић у Скупштини Србије, реагујући на обраћање Јањића.

Он је подсетио да је СР Југославија бомбардована без правног основа, без одлуке СБ УН, кршећи међународно право и отимајући део наше територије.

Вучевић је казао да је једини разлог напада било отимање Косова и Метохије и додао да тај процес није заокружен и да аутори тзв. косовске независности нису одустали од тог плана, ниједног тренутка. "И ви после свега тога кажете да је неки Слободан Милошевић или било ко крив за напад на нашу државу. Да ли је правио грешке или није правио грешке... Сигурно свако од нас прави грешке. Али да наметнемо да је власт у Србији крива за напад и убиство нашег народа и отимање територије, убиство наших полицајаца, стварно...", прокоментарисао је Вучевић.

Осврнуо се и на коментаре Јањића који је питао да ли ће влада смањити цене намирница као што су пршута и маслац, или ће наставити да грађане Републике Србије храни "ђубретом од хране".

"Мислим да грађани Србије имају добру понуду намирница у радњама и да смо изашли са озбиљном кампањом најбоље цене коју смо обухватили 82 врсте производа. Не знам шта ви једете када називате оно што сви ми једемо да је ђубре. И не знам зашто сте направили од паризера или неке друге саламе политичку парадигму. Па шта ви то једете и чиме се храните?", упитао је Вучевић.

Премијер је поручио Јањићу да је увредио све грађане тиме што је ово рекао. "Невероватно ми је онда да кажете да Безбедносно информативна агенција хапси људе. БИА не може да хапси људе. Не може, колега, да хапси људе, то би морали знати. БИА може да позове на разговор, а само полиција може да хапси људе", рекао је Вучевић на критике да се повећавају средства за БИА.

Вучевић је објаснио да БИА купује нову технологију, односно информационе системе и упитао шта је спорно. "Па то ваљда треба подржати, као што треба подржати овај породични закон", рекао је премијер. "Грађани Србије купују добру храну, БИА не хапси, а Косово и Метохија су део Србије", закључио је Вучевић.

Ђукић Дејановић: Никакви спискови о обустави рада нису достављани Министарству

Министарка просвете Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је штрајк уобичајена ствар када су синдикати незадовољни, па и у просвети, али је напоменула да у просвети није одржан штрајк, већ "обустава рада".

"Закон не предвиђа могућност потпуне обуставе рада", рекла је Славица Ђукић Дејановић, одговарајући на питање посланика Небојше Новковића да ли је аутентичан документ који кружи друштвеним мрежама - допис директорима школа у вези са штрајком.

Славица Ђукић Дејановић рекла је да није имала било какво обраћање директорима школе по питању штрајка. Она је рекла да су директори били у обавези да знају који број људи неће доћи на посао како би организовали наставу и да је она била у обавези да их подсети на то, али да "никакви спискови нису достављани министарству, нити Влади Србије".

Славица Ђукић Дејановић рекла је и да нема дилеме да просветни радници деценијама нису били адекватно награђивани и да је ово Влада Србије која је решила да поправи. Она је рекла да је у 2023. години повећана плата свима у просвети за 31 одсто, те да је направљен договор Владе и синдиката да ће се на статусу просветних радника и те како озбиљно радити.

"Двоцифрено повећање плата ће бити искључиво за просветне раднике и биће за 50 одсто више од осталих повећања. Разговарамо са репрезентативним синдикатима и они очекују да се просечна плата у просвети изједначи са платама у јавном сектору", рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Полемика о платама просветних радника; ко је "побркао лончиће"

Седница Скупштине Србије настављена је око 15 часова расправом посланика Странке слободе и правде (ССП) Душана Никезића и министра финансија Синише Малог, који су првенствено говорили о платама просветних радника - министар тврдећи да имају плату вишу од просека, а посланик да немају.

Никезић је, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, инсистирао да просветни радници имају просечну плату од 89.000 динара и да је то мање од републичког просека, који је око 95.000. Мали је, пак, тврдио да је јунска просечна плата у просвети била око 96.000, а просечна републичка зарада око 95.000 динара.

Никезић је истакао да се ССП залаже да плате свих у предшколском образовању и основном и средњем образовању са седмим степеном буду 120.000 динара, док му је Мали рекао да је плата просветара пре 2012. године била 44.000 динара.

Никезић је одговарао на изјаве Малог пре паузе, да је био део власти која је до 2012. године опустошила Србију, те навео да је Мали репрезент власти која је 2000. године оставила "спржену земљу", плате од 40 евра и инфлацију вишу од 100 одсто. Мали је рекао да 2000. није био у земљи, да је завршавао студије у Америци и да се вратио 2001. године, оценивши да је Никезић "побркао лончиће".

Одређена једночасовна пауза

Потпредседница парламента Марина Рагуш одредила је паузу од 60 минута.

Мартиновић: Опозиција непријатељ земље и народa; Јовановић бацио Пословник

Министар пољопривреде Александар Мартиновић изјавио је данас, у расправи о ребалансу буџета, да су посланици опозиције "непријатељи земље и народа", што је изазвало низ реплика и критике потпредседници парламента Марини Рагуш зашто није реаговала и опоменула министра.

Мартиновић је рекао да је бивша власт укинула војни рок са циљем да се потпуно онеспособи за одбрану Србија. Он је рекао да је бивши министар одбране и члан Демократске странке Драган Шутановац говорио да су они који су за војни рок ратни хушкачи и да су починили злочине, док је говорио да нема потребе за војском.

Мартиновић је рекао како су тада говорили да Србија има пријатеље, а да је војска укинута када је Србија имала сепаратизам на Косову, да је обавештајна агенција Босне и Херцеговине обавештавала власт у Сарајеву да се у БиХ налазе џихадисти, у време када се оспорава идентитет Македоније и различитих видова непријатељства из Хрватске.

"Косово и Метохија, БиХ, тешко питање Македоније, велики проблеми из Хрватске и у таквој ситуацији ви укидате обавезно служење војног рока и кажете нема потребе да Србија има војску. Ви сте били и остали доказани непријатељи државе Србије, српског народа и грађана Србије. Ни за јоту се нисте променили, само вам је сада друга тема, сада је тема литијум", рекао је Мартиновић.

Он је навео како опозиција сматра да Србија не треба да копа литијум и да се развија, а да сви други треба да се развијају. Посланик Странке слободе и правде (ССП) Борко Стефановић рекао је да је председавајућа Марина Рагуш морала да реагује.

Ако ћете да дозволите министру Мартиновићу или било коме другом да означава опозицију непријатељима земље и народа, онда је то оно што води у сукобе. То је нечувено и безобразлук на који смо од њега навикли, али нисмо навикли од вас да не реагујете и срамота је колико сте ову земљу укаљали радикалским блатом, оценио је Стефановић.

Рагуш је потом захвалила Стефановићу за "увреде" које је изнео.

Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић рекао је да оваква скупштинска расправа власт неће одвести далеко и да ово није начин на који се дискутује у парламенту.

Он је рекао да је министар говорио тако што је вређао опозицију и да опозиција неће "сићи у радикалско блато" да се у њему ваља са представницима власти. Обукли сте одело, али испод њега вири Шешељев шињел и зарђала кашика, констатовао је Миливојевић.

Он је, одговарајући на прозивке о ДС, рекао да је то странка која је увек била и остала на светлој страни и да је остала са истим постулатима и да су поносни јер иза њих нису остале црне мараме и спаљене куће.

Посланик Нове Демократске странке Србије Предраг Марсенић указао је да би председавајућа требало да опомене министре који вређају. Он је рекао да Нови ДСС траје 32 године, да од 2008. нису на власти и да још баштине вредности ДСС, док су неки "кренули од политике Карловац-Огулин-Карлобаг-Вировитица, а завршили са печењем палачинки када се на Косову дешавало то што се дешавало".

Марсенић је рекао да је на делу "пузеће признање" Косова, набрајајући да је Косову дат позивни број, препуштена енергетика и остало, а да би власт када се кандидује на изборима требало да кандидује своју политику, наводећи да сада следе политику лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића.

За реч се јавио и председник странке Србија центар (Срце) Здравко Понош рекао је да није био члан ДС и да су посланици ДС тражили његову одговорност, након расправе са министром одбране Драганом Шутановцем. Он је додао да је професионализација војске 2010. урађена траљаво, али да би то власт требало да види "са својим новим пријатељем Шутановцем", додајући да у странци Срце нема представника бивше власти, али да их има у садашњој.

Посланик Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић повео је расправу са послаником Еколошког устанка Александром Јовановићем и рекао му да не прети и не баца Пословник.

После излагања Мартиновића, Александар Јовановић је бацио Пословник у правцу клупа у којима седе министри тражећи његову повреду.

Мартиновић упоредио вађење литијума и војни рок

Министар пољопривреде Александар Мартиновић у свом излагању у парламенту повезао је литијум са увођењем војног рока.

Према његовим речима, када се слуша излагање бивших представника ДОС-а може се закључити да нигде не постоји рудник литијума.

"Па како се на годишњем нивоу производе милиони и милиони мобилних телефона? У сваком мобилном телефону је литијумска батерија. Како се производе електрични аутомобили? Где се налазе ти рудници литијума? Да ли се налазе на Марсу или се налазе у некој конкретној земљи? Али ви кажете да нема нигде рудника литијума, исто као што сте нас убеђивали 2009. и 2010. године, да нигде у Европи не постоји обавезно служење војног рока", рекао је Мартиновић.

Посланик СНС-а рекао је да ће Србија ове године имати довољно стратешких пољопривредних производа и за своје потребе, али и за извоз, иако неких култура имамо мање него што смо планирали.

"Имамо мање него што смо планирали, кукуруза, сунцокрета, соје. О шећерној репи још не могу дефинитивно да говорим, зато што је жетва шећерне репе завршена на свега 33 одсто засејаних површина. Оно што желим да кажем грађанима Србије јесте да неће бити никаквих несташица нити глади", рекао је Мартиновић.

Мартиновић је опозиционим посланицима у Скупштини Србије који су критиковали аграрну политику поручио да престану са плашењем грађана несташицама.

"Неће се десити никакве несташице, неће бити никакве глади, нећемо доћи у ситуацију да морамо да увозимо пшеницу, кукуруз, сунцокрет, соју, шећерну репу итд. Имаћемо свега и брашна и уља и шећера, имаћемо довољно и за домаће тржиште и за извоз", навео је Мартиновић.

Мали: Оптужбе Алексића чиста демагогија и лицемерје

Одговарајући на наводе Мирослава Алексића, министар финансија Синиша Мали рекао је да је реч о демагогији и лицемерју.

Нагласио је да је Алексић у свом излагању показао да не зна рачунске операције и да је буџет за пољопривреду двоструко промашио.

Не знам на које тајне уговоре мислите. Београд на води је јаван, стављен на сајт Владе дан након што је потписан. Нико да не помене да смо од најружнијег дела града направили највеће градилиште у овом делу Европе и променили изглед Београда, додао је Мали.

Како је навео, Србија је власник 37 одсто у Зиђину, просечна зарада је сада у бору 900 евра, Мајданпеку 820 евра. "У ваше време је била 380 евра", додао је Мали.

Тврди да су од 2020. године пензије номинално повећане за 93 одсто, имајући виду инфлацију 43,6, реално 34, док су плате порасле 46,3 одсто такође рачунајући инфлацију.

Алексић: Комплетна економска политика власти је велика илузија

Шеф посланика Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да је комплетна економска политика ове власти, политика буџета, ребаланса буџета, једна велика илузија.

"А ви, господине Синиша Мали, уз Александра Вучића 'вероватно сте један од најбољих илузиониста тренутно у Србији'. Озбиљан сте манипулатор, озбиљан илузиониста и ви верујете у то што причате и преносите грађанима ту поруку да и они треба да верују у те ваше илузије о бољем животу, о напретку Србије, код Синише Малог све је никад веће", додао је Алексић.

"У ребалансу подигли минус са 1,7 милијарди евра на 2,2 и то тако што инвестирате у неисплативе пројекте који на средњи рок неће дати резултат за буџет, 2027. нећемо имати раст него успорење", тврди Алексић.

Алексић је рекао Малом да финансира минус јер истиче да држава из редовних прихода не може да враћа кредите, него узима зајмове по високим каматним стопама.

Ви сте шампиони тајних уговора, шта кријете од грађана Србије, рекао је Мали.

Посланици о пројекту "Јадар", упаду на факултет у Новом Саду, спомен-парку у Краљеву, санкцијама Белорусији

Александар Јовановић Ћута из посланичке групе Еколошки устанак поставио је питање за председника Александра Вучића и председницу парламента Ану Брнабић да ли је тачно да за лобирање за пројекат "Јадар“ добијају новачну надокнаду.

Јовановић је питао зашто војска, како тврди, поклања земљиште Генералштаба да би се градио хотел, као и шта траже просветари на улицама и колико кошта вила Јованке Броз на Дедињу коју је, како тврди, купила Ана Брнабић.

Потпредседница Скупштине Србије Марина Рагуш одговорила је да то здање није приватно власништво и да ће у њему живети председници парламента и убудуће због безбедносног протокола.

Посланица Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић питала је колико је дуго војник који је управљао возилом које је усмртило пет особа на путу Краљево–Рашка био на дужности.

"Да ли је био сам, да ли је био обучен за управљање оваквом врстом возила? Зашто 72 сата након несреће јавност није упозната у којој фази истраге се овај случај налази?", додала је Стојменовићева.

Народни посланик Демократске странке Зоран Лутовац поставио је у Скупштини Србије питање за МУП и Тужилаштво ко су насилници који су јуче малтретирали студенте у Новом Саду и које су мере против њих предузете.

Они су, како је истакао Лутовац, бацали експлозивне направе и физички насртали на студенте, нарушавали аутономију факултета и универзитета.

Лутовац је упитао Министарство просвете у вези са новцем за уџбенике за основце и средњошколце.

Упитао је и колико држава има службених аутомобила по гранама власти, заједно са локалним самоуправама и војском.

Како је истакао, према последњим подацима, Шведска са 9,5 милиона становника имала је 10 службених аутомобила, а Немачка са осамдесет милиона мање од хиљаду.

Србија је имала преко 6.200 аутомобила, 600 пута више од Шведске и седам пута више од Немачке, додао је Лутовац.

Марија Јевђић из Јединствене Србије питала је министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића да ли постоји могућност да се обезбеди нови вагон за обнову меморијалне собе у спомен-парку стрељанима у Краљеву 1941. године.

Из СДПС-а питали су МУП да ли су приведени виновници инциднета који се догодио пре неколико дана у Новом Пазару.

Из посланичке групе "Ми – снага народа" желе да знају зашто се вијорила застава САД у Скупштини на Дан Америке и зашто је униформисаним америчким војницима дозвољено да снимају у парламенту.

Јован Јањић из "Гласа из народа“ питао је надлежне зашто су уведене санкције Белорусији и зашто се не уведе директна авио-линија Београд–Минск.

Заседање отворено посланичким питањима

Посланици Скупштине Србије на почетку данашњег заседања користе своје право да поставе питања представницима извршне власти.

Министар финансија Синиша Мали рекао је, првог дана расправе о ребалансу буџета, да тај предлог ребаланса произлази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима из програма "Србија 2027".

Посланици опозиције критиковали су расходе у вези са Експом, изградњу Националног стадиона, као и набавку борбених авиона "рафал".

Иначе, укупни приходи предвођени ребалансом износе 2.173,3 милијарде динара, што је за 6,5 одсто више од иницијалног буџета, а пројектована стопа раста за 2024. годину износи 3,8 одсто БДП-а.

Између осталог, повећавају се средства за пољопривреду, а буџет за тај сектор износиће 7,3 одсто буџета, док је за капиталне инвестиције издвојено укупно 706,2 милијарде динара.

Такође, како је речено, издвајања за просвету већа су за 12 милијарди динара, за здравство 28,7 милијарди динара, док је буџет Министарства заштите животне средине већи за 3,1 милијарду динара.

У Министарству финансија кажу да је удео капиталних расхода у БДП-у 7,9 одсто.

(РТС)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер