Немачки дипломата Аксел Јенике: Опозиција свих боја оптужује Вучића за издају националних интереса и одустајање од Косова

Питање промене режима у Србији није више спекулативне природе, оценио је бивши немачки дипломата Аксел Јенике.

Ипак, у ауторском чланку за лист Берлинер цајтунг, додаје да председник Србије Александар Вучић „врло добро зна да Европска унија и САД нису стварно заинтересовани за његов пад“.

„Ипак је Вучић тај који, упркос добрим односима с Русијом и Кином, има безусловну вољу да се придружи ЕУ и који под западним притиском више од једне деценије предузима кораке ка нормализацији односа са Косовом. Поврх тога, Брисел и Немачка веома су заинтересовани за литијум добијен експлоатацијом у Србији“, навео је и додао да „уздржана реакција на протесте код студената наилази на неразумевање“.

Јенике је осамдесетих службовао у Србији и Албанији, а потом је дуго био дипломата ОЕБС-а и Европске уније у региону. Он је у тексту описао како су се развијали студентски протести и растао отпор у свим слојевима становништва, с врхунцем 15. марта, те покушаје председника Србије Александра Вучића да на све начине неутралише протесте.

Скуп 15. марта у Београду оценио је као „највеће демонстрације у историји са више стотина хиљада учесника“. У тексту се спомиње и реакција комесарке ЕУ задужене за проширење, Марте Кос, која је изазвала негодовање, као и њено накнадно објашњење да ЕУ у Србији жели исто што и студенти – изборне реформе, појачану борбу против корупције и слободу медија.

Указује се и на став америчке администрације под Доналдом Трампом, која „Србији придаје већи геополитички значај него Косову“, а уједно и објашњавају пословне везе Трампове породице са Србијом, преноси Дојче веле (ДW).

„Особеност вишемесечних протеста је то што студенти нису одредили своје вође. Одлуке се доносе гласањем у пленуму. На питање да ли би Вучић морао да поднесе оставку, један студент је одговорио да председник има углавном протоколарну функцију и да је њему свеједно“, додао је он. Такође истиче да су студенти до сада „стриктно избегавали сарадњу са опозицијом – да она не би представила протесте као своје“. А опозиција, пише Јенике, тражи експертску владу која би организовала слободне изборе, што Вучић у потпуности одбацује.

„Ако се средњорочно оформи коалиција између до сада слабе и добрим делом посвађане опозиције, представника студената, као и широких друштвених снага, постављају се бројна питања о њиховој будућој политици – између осталог и према косовском питању“, навео је.

Говорећи о Косову немачки дипломата наводи да отцепљење Косова није крај процеса распада бивше Југославије, већ почетак процеса ерозије једне суверене државе.

„Ко то игнорише, онда се наравно чуди што постоје сецесионистичке тенденције у другој републици бивше Југославије, у Босни и Херцеговини, где Република Српска (уз кршење Дејтонског уговора из 1995.) одбацује ‘нападе’ слабе заједничке државе. РС се брани од интервенција високог представника Кристијана Шмита, бившег немачког министра пољопривреде, који може да отпушта министре и намеће законе. И то тридесет година после завршетка рата у Босни. Његова овлашћена (такозвана Бонска овлашћења из 1997.) немали број посматрача критикује као неоколонијална“, даље наводи.

Спољнополитички закључак текста гласи: „Ко претпоставља да би могућа промена режима у Србији унапредила нормализацију односа (са Косовом), највероватније се вара. Опозиција свих боја оптужује Вучића за издају српских интереса и за фактичко одустајање од Косова, за које је у српском Уставу из 2006. народним изјашњавањем потврђено, да је нераздвојни део Србије“, преноси ДW.

(Н1)