Нова економија: Резултати пословања ЕПС-а у 2024. показали нагли пад профитабилности - са 958 милиона евра у 2023. профит пао на свега 200 милиона евра

 Резултати пословања ЕПС-а у 2024. години показали су нагли пад профитабилности: са 958 милиона евра у 2023. години профит је пао на свега 200 милиона евра, пише Нова економија.

Пословни планови ЕПС-а су предвиђали значајно већи профит: пре смене генералног директора Мирослава Томашевића у мају 2023. године, руководство компаније је планирало добит у 2024. години од 77 милијарде динара (650 милиона евра), наводи Нова економија.

Ново руководство ЕПС-а на челу са Душаном Живковићем је ревидирало наниже планове, па је предвидело добит од 54 милијарде динара (460 милиона евра), а добит је на крају прошле година била је више него двоструко нижа и од ревидираних планова за прошлу годину.

Део рекордног профита ЕПС-а у 2023. години био је последица уплате државе од скоро 300 милиона евра као компензацију ЕПС-у што је на основу одлука владе током 2022. и 2023. године продавао струју привреди по ценама знатно испод тржишних.

Прави разлог за овако велики подбачај су, како пише Нова економија, проблеми у производњи струје. Пад производње је делом последица природних фактора на које ЕПС није могао да утиче, али дошло је и до проблема у производњи у термоцентралама.

Велика суша током лета је довела је до смањења производње струје из хидроелектрана.

Поред тога, високе летње температуре утицале су да потрошња струје буде већа због рада клима-уређаја, што је довело до повећаног увоза струје. Увоз струје преко дана није био „скуп“, јер су цене струје на тржишту у Европи биле веома ниске због наглог повећања капацитета соларних електрана, али би у вечерњим сатима цене отишле у небеса, чак до 700-800 евра за мегават-сат, односно и више него 10 пута скупље него за време дневне светлости.

Ту ситуацију ЕПС је некако „превазишао“ повећаним радом хидроелектрана вечерњим сатима. Стручњацима из ЕПС-а се, према писању Нове економије, мора признати да су успели да вештим управљањем системом и коришћењем резерви у хидроелектранама смање увоз струје када је била најскупља, тако да су знатно смањили трошкове куповине струје на тржишту.

Почетком зиме ескалирали су проблеми у производњи струје у термоцентралама, које су кључ за сигурност у снабдевању. За то има више разлога: у термоцентрале се деценијама није озбиљније улагало, касни се са откривањем нових лежишта угља док је угаљ који се тренутно користи све лошијег квалитета (ниже калоријске вредности). Велики број термоцентрала стар преко 50 година, па је производња у њима не само енергетски неефикасна већ и непоуздана. Тек крајем претходног лета, после више од 30 година на мрежу је повезан нови термоблок од 350 МW у Костолцу (првих неколико месеци блок је радио у пробном режиму).

Зато и није чудно да је крајем године дошло до (само наизглед неочекиваних) проблема: у децембру и јануару Србија је била принуђена да у појединим тренуцима увози чак и до трећине потребне струје, подсећа Нова економија. То је потенцијално могао да буде огроман проблем, да је у Европи владала несташица струје, али је у том тренутку на тржишту било расположиве струје по повољним ценама због релативно високих температура на западу Европе и значајне производње струје од ветра на Северном мору.

Драматичан пад профитабилности у односу на претходну годину, као и у односу на план пословања, најбоље показује да се ЕПС суочава са озбиљним проблемима, оцењује Нова економија.

(Нова економија-Н1)