уторак, 02. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Прелиминарни резултати избора у Француској: „Национално окупљање“ води са 34,2%, „Нови народни фронт“ има 29,1%, док алијанса „Заједно“ председника Макрона има 21,5% гласова бирача. Највећа излазност у последњих неколико деценија
Хроника

Прелиминарни резултати избора у Француској: „Национално окупљање“ води са 34,2%, „Нови народни фронт“ има 29,1%, док алијанса „Заједно“ председника Макрона има 21,5% гласова бирача. Највећа излазност у последњих неколико деценија

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 30. јун 2024.

Према излазним анкетама, у првом кругу ванредних парламентарних избора у Француској, крајње десничарско Национално окупљање освојило је 34,2 одсто гласова, крајње левичарски Нови народни фронт 29,1, а центристичка алијанса Заједно председника Макрона 21,5 процената. Веома висока излазност, према проценама 69 одсто, највише у последњих неколико деценија. Други круг 7. јула.

Ифоп: Велики победник првог круга парламентарних избора странка Национално окупљање (33,5%)

Према незваничним резултатима парламентарних избора у Француској, ултрадесничарска странка Национално окупљање велики је победник првог изборног круга са 33,5 одсто освојених гласова, што значи да би та партија могла да обезбеди између 240 и 270 посланика у новом сазиву Националне скупштину, наводи се у анализи агенције Ифоп.

Ова странка којом председава Жордан Бардела не би имала апсолутну парламентарну већину, али могла би да освоји најмање 150 посланичких места више него након избора 2022. године, преноси Фигаро.

Нови народни фронт са освојених 28,5 одсто гласова имао би између 180 и 200 посланика, испред Макронове политичке коалиције која је освојила 22,1 одсто гласова и могла би да обезбеди између 60 и 90 посланика.

Републиканци са освојених 9,7 одсто гласова у новом сазиву парламента имали би између 30 и 50 посланика, а остале странке и коалиције међу којима су различите левичарске и десничарске партије и регионалисти имали би између 13 и 20 представника у Националној слупштини.

"Ове пројекције се морају посматрати крајње опрезно јер су насумични резултати резултат примене прилично нестабилне методологије прорачуна. Морамо сачекати да добијемо коначне резултате за сваку изборну јединицу", упозорава Франсоа Краус, директор одељења за политику и вести у Ифоп. 

Франсоа Оланд позвао бираче да блокирају Национално окупљање у другом кругу

Бивши француски председник Франсоа Оланд, кандидат Новог народног фронта на ванредним парламентарним изборима, позвао је бираче да блокирају Национално окупљање у другом кругу избора који ће бити одржани 7. јула.

"Имамо императивну дужност да обезбедимо да екстремна десница не успе да има већину у Народној скупштини. И ако не будемо мобилисани као никада раније за овај други круг, овај ризик, ова претња може да се преведе у дело", рекао је Оланд својим присталицама окупљеним у Тилу.

Бивши француски председник је позвао на што је могуће шире, без обзира на одлуке политичких штабова, окупљање свих оних "који се препознају у вредностима Републике”.

"Имамо још већу одговорност: да позовемо све бираче, ван њиховог гласања у првом кругу, да спречимо победу екстремне деснице", поручио је Оланд.

Оланд (69), који се вратио у политику после седам година, био је први у првој изборној јединици Корез. Он је сакупио 37,7 одсто гласова, испред кандидата Националног окупљања (РН) Мејте Пужеа и одлазећег посланика републиканаца Франсиса Дубоа са око 30 одсто гласова.

Протести на које је позвала крајња левица прерасли у нереде

Демонстрације против француске странке крајње деснице Националног окупљања, на које је позвала крајња левица, прерасли су вечерас у сукобе са полицијом и нереде у центру Лиона, јавили су француски медији.

На демонстрације је позвала крајња левица након што Национално окупљање води у првом кругу парламентарних избора са око 34 одсто освојених гласова, објавио је портал ActyLyon.

Налог медијске куће Frontieres на платформи Икс преноси да је нереда било и у Рену и Рије ле Папу, а преноси се и да је нереда било у предграђу Париза Бобињи.

Атал: Улози су јасни, спречити да Национално окупљање освоји апсолутну већину

Француски премијер Габријел Атал поручио је да ниједан једини глас не би требало да иде крајњој десници у другом кругу следеће недеље.

"Ни један једини глас не сме ићи Националном окупљању… Улози су јасни: спречити да Национално окупљање освоји апсолутну већину", додао је Атал.

Бардела: Желим да будем премијер свих Француза, у кохабитацији, али бескомпромисан

Кандидат Националног окупљања за премијера Француске Жордан Бардела обратио се присталицама након затварања биралишта. "Француски народ је одговорио на позив за гласање, са највишим степеном излазности у последњих 40 година", приметио је Бардела.

"Одговор је недвосмислен и одговор је јасан – гласали су за промене… Јасно је да је председничка већина напуштена", истакао је Бардела.

Напоменуо је да жели да буде премијер "свих Француза" који поштују устав – у "кохабитацији" са председником Емануелом Макроном, али "бескомпромисан".

Пројекција Ифопа – како ће бити распоређена посланичка места

Странка крајње деснице Национално окупљање би, према пројекцији института Ифоп, урађеној за Фигаро, у будућем сазиву француског парламента могла да освоји између 240 и 270 посланичких места од укупно 577.

Према тој пројекцији, крајње лева коалиција Нови народни фронт освојила би од 180 до 200 места, а центристичка коалиција Заједно, коју предводи странка Препород француског председника Емануела Макрона, добила би између 60 и 90 посланичких места.

Према пројекцији Ифопа, десничарски републиканци би освојили од 30 до 50 посланичких места у новом сазиву парламента.

За апсолутну већину потребно је 289 посланика.

Макрон позвао бираче да блокирају крајњу десницу у другом кругу гласања

Француски председник Емануел Макрон је одмах по објављивању прелиминарних резултата позвао бираче да блокирају крајњу десницу у одлучујућем другом кругу 7. јула.

"Суочени са Националним окупљањем, дошло је време за широк, јасно демократски и републикански савез за други круг", рекао је Макрон у саопштењу.

Истакао је и да велика излазност у првом кругу говори о "важности овог гласања за све наше сународнике и жељи да се разјасни политичка ситуација", преноси France 24.

Меланшон: Повлачимо трећепласиране кандидате, ниједан глас више за Национално окупљање

Крајње левичарска коалиција Нови народни фронт ће повући кандидате у другом кругу следеће недеље у случају да у првом буду на трећој позицији, најавио је Жан-Лик Меланшон, лидер Непокорене Француске.

"Наша смерница је једноставна и јасна: ниједан глас више за Национално окупљање", поручио је Меленшон.

Иако ове бројке показују широку изборну динамику, оне не одражавају нужно коначан исход с обзиром да постоји 577 гласова бирачких јединица – и други круг наредног викенда.

У Француској су у 20 сати затворена биралишта у првом кругу ванредних парламентарних избора на којима право гласа има више од 49 милиона грађана који бирају 577 посланика Националне скупштине.

На парламентарне изборе до 17 сати изашло је 59,39 одсто бирача, што је рекордна излазност у првом кругу од 1978. године када је излазност била 68 одсто, према подацима француског Министарства унутрашњих послова.

Према проценама института за испитивање јавног мњења Елабе, излазност би до 20 сати могла да износи 69,5 одсто.

Изборе, који би први пут после Другог светског рата, могли да доведу на власт крајњу десницу, расписао је француски председник Емануел Макрон након убедљиве победе десничарске странке Национално окупљање (РН) над његовим центристичким савезом на изборима за Европски парламент одржаним 9. јуна.

На биралишта изашло 20 одсто грађана више него 2022.

Французи гласају у првом кругу ванредних парламентарних избора, које је француски председник Емануел Макрон изненада расписао након лоших резултата његове странке на изборима за Европски парламент. Предизборне анкете јавног мњења дају предност Националном окупљању Марин ле Пен. До 17 часова гласало је 59,39 одсто уписаних бирача, што је за готово 20 процената више него на претходним изборима 2022. године.

До 17 часова гласало готово 60 одсто бирача

Према подацима француског министарства унутрашњих послова, до 17 часова на биралишта је изашло 59,39 одсто уписаних бирача, преноси Франс ТВ.

У односу на парламентарне изборе 2022. године, излазност је већа за готово 20 одсто, пошто је тада до 17 часова гласало 39,4 одсто.

Жан Лик Меланшон гласао у Паризу

Оснивач левичарског покрета "Побуњена Француска" Жан Лик Меланшон гласао је у 10. париском арондисману.

Лепенова гласала у свом упоришту

Лидерка крајње десног Националног окупљања Марин ле Пен гласала је такође на северу Француске, у свом упоришту, Енен Бомону.

Макрон гласао на северу Француске

Председник Емануел Макрон гласао је у Тукеу, у департману Па д Кале на северу Францске, заједно са својом супругом Брижит Макрон.

Излазност до подне већа од 25 одсто

На француским парламентарним изборима до поднева је гласало 25,9 одсто бирача, што представља значајно повећање у односу на излазност у исто време на изборима 2022. године, пренео је Фигаро. На изборима 2022. године до поднева је гласало 18,4 одсто бирача.

Већа излазност у исто време забележена је једино 1981. године када је гласало 27,6 одсто бирача.

Изузев неких прекоморских територија, где је гласање почело у суботу, бирачка места отворена су јутрос у 8 часова.

Више од 49 милиона грађана Француске на парламентарним изборима има право гласа, а у првом кругу избора бираће 577 посланика међу више од 4.000 кандидата за доњи дом француског парламента.

По један посланик се бира у свих 577 изборних јединица већинским гласањем у два круга.

За посланика може бити изабран већ у првом кругу онај који освоји 50 одсто гласова изашлих бирача ако је на бирачко место изашло најмање 25 одсто броја уписаних бирача.

На другом кругу гласања, који је заказан за 7. јул, улазе два кандидата с највећим бројем гласова освојених у првом кругу.

Све предизборне анкете дају предност Националном окупљању, чију листу предводи 28-годишњи Жордан Бардела.

Да ли ће доћи до коахабитације

Ако на изборима Национално окупљање или левичарска коалиција Нови народни фронт освоји апсолутну већину, Емануел Макрон ће морати да изабере премијера из редова победничке коалиције.

Победничка коалиција ће потом изабрати своје министре, односно наступиће кохабитација председника и премијера из супротног политичког табора.

У случају да ниједна коалиција не освоји већину у парламенту, коалција са највише мандата мораће да склапа савезе да би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.

Ко су "аутсајдери"

Према анкети института IFOP-Fiducial-Sud Radio од 26. јуна, Национално окупљање освојиће 36 одсто гласова у првом кругу, испред савеза левичарских партија са 28,5 одсто и коалиција Макрона са 21 одсто.

У првом кругу, према анкетама, десничарски Републиканци и остали на десном политичком спектру освојиће тек шест одсто гласова.

Алијанса Заједно је "аутсајдер" на парламентарним изборима, а на њено формирање позвао је француски председник након што је његова странка Препород претрпела пораз Националног окупљања на изборима за Европски парламент.

"Опасност од конфликта"

Макрон је недавно упозорио бираче да би опредељивање за крајње десничарску или крајње левичарску странку довело Француску у опасност од политичког конфликта, па чак и грађанског рата.

Француски премијер Габријел Атал обећао је да ће владајућа центристичка алијанса Заједно, ако победи, смањити цену струју за 15 одсто од следеће зиме, повећати пензије у складу са инфлацијом, као и да неће повећавати порезе.

Жордан Бардела, који предводи Национално окупљање, на телевизијског дебати са Аталом је пак рекао да ће као премијер укинути бесплатну здравствену негу за странце и пооштрити регулативу за добијање француског држављанства.

Бриселски портал Политико оцењује да су ово избори са потенцијално највећим последицама у Европи у последњих неколико деценија.

(РТС, РТ, агенције)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер