Професорка Правног факултета Вања Бајовић: Кад не може над студентима, власт врши репресију над ректором и деканима

 Уместо да испуњава студентске захтеве, власт појачава притиске и репресију, не би ли сломила Универзитет, каже за Н1 професорка Правног факултета и бивша чланица експертске радне групе Универзитета у Београду Вања Бајовић. "Имајући у виду да студенти у блокади немају своје представнике, власт мора неког да таргетира, па су на мети ректор, декани", навела је.

Бајовић каже да је експертска радна група завршила мандат, јер су саставили извештај у вези са документацијом о реконструкцији надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Тај извештај предат је Тужилаштво за организовани криминал који води један од поступака о овом случају.

Али, захтеви студената, каже, нажалост, нису испуњени.

„Нажалост, да, ми смо дошли у парадоксалну ситуацију да су студенти својим захтевима тражили владавину права и одговорност, власт је упорно излазила с тврдњама да су сви студентски захтеви испуњени, а сад имамо гору ситуацију, јер се појачавају напади, појачава се репресија, а неке особе које су наведене на листи и чија се оговорност тражи, се унапређују и запошљавају по разним управама“, рекла је Бајовић.

Бајовић је, осврћући се на видео који су направили студенти Правног факултета након седнице Наставно-научног већа, захвалила „својим генијалним студентима“ и рекла да су професори тај снимак видели тек касније, на друштвеним мрежама.

А о седници већа каже:

„Та седница је најављивана у режимским медијима као једна значајна седница на којој ће студенти изјашњавати о гласању и прекинути блокаде. На већу није било речи о томе, јер су студенти ти који су почели блокаде, студенти су ти који ће је укинути“, навела је.

Како је рекла, студенти који су тражили е-гласање потписују се као „тиха већина“.

„И захтевали су да им се дозволи присуство седници Наставног-научног већа. По пословнику о раду, представници студената имају право да присуствују седницама када се ради о питањима који се односе на студенте, али предстабнике тих студената одређује студентски парламент. Тако је и било, ми професори не улазимо у то које ће људе студенти делегирати, нити се мешамо у то“, појаснила је.

Према речима Бајовић, неспорно је да међу студентима постоје они који желе да се настави настава, али…

„О чему се ту ради – ради се о томе да када смо примили те мејлове и захтеве за е-гласање, установило се да су ти мејлови слати са рачунара државне секретарке Министарства за заштиту животне средине. И онда се поставило питање да ли се ради о стварним студентима или о некој политизацији у циљу неких других интереса“, изјавила је.

А у тим мејловима, додаје, не зна се ко су ти студенти.

„Ми нисмо добили њихова имена и презимена“, рекла је.

Бајовић каже и да питање изјашњавања путем е-студента није било на дневном реду, јер је већина чланова већа одбила предлог да се то уврсти на дневни ред.

„Ја лично сам била против, јер е-гласање није тајна, ви када се логујете на е-студент, морате да оставите своје податке, а ако није тајно гласање, оно је подложно одређеним притисцима. Друго, не може да се исконтролише, можете вештацки да повећате број студената који су приступили гласању и тако добијете резултат који вам иде у прилог. Такође, оператор зна ко је како гласао, а Закон о електронској управи не предвиђа овај вид гласања“, нагласила је Бајовић.

Додала је и да она није против гласања уопште, али да јесте против е-гласања.

„Нисам против тога да се гласа, само е-гласање није добро решење. А и то је студентска ствар како ће гласати, не можемо ми на Наставно-научном већу да решавамо питања студената, они то морају сами да реше“, рекла је.

Покушај да се уништи Универзитет

На питање да ли смо за ових пет месеци „изгубили Универзитет“, и да ли је уредбом којом је промењен број часова у настави и научно-истраживачком раду у односу 35 према 5, Бајовић каже:

„Ја мислим да је то покушај власти да уништи Универзитет. Током читавог овог времена Универзитет показао и снагу и интегритет и вредности за које се залаже. Без обзира на економске репресије, а након тога и физичке репресије и застрашивања, Универзитет је изашао јачи и уједињенији него што је то био на почетку овог процеса“.

Како је рекла, ако та уредба опстане, то би значило да професори треба да држе 35 сати наставе недељно и свега пет сати да ради научно-истраживачки рад.

„Што је нонсенс и апсурд. Питање је прво како техничка влада може да донесе ту уредбу уопште, а сама садржина је такође нонесенс…Када ћете радове? По тој идеји са пет сати научног рада недељно, све пада у воду. А не можете ни физички да омогућите да сваки професор предаје седам сати дневно“, навела је Бајовић.

Бајовић је нагласила и да позив деканки Економског факултета да се јави у полицију „у року од два сата“ нема правно упориште.

„Имате право да позовете на разговор, али ниједан пропис не прописује да морате да урадите у року од два сата… Имајући у воду да студденти у блокади немају своје представнике, власт је морала неког да таргетира. То је још један вид репресије на Универзитет не би ли га сломили“, оценила је Бајовић.

Она је рекла да је против деканке Економског факултета поднета кривична пријава, и да је не би чудило да се те пријаве поднесу и против осталих декана који су стали на страну студената у блокади.

„Њима се ставља на терет кривично дело повреде равноправности. Питање је да ли се може говорити о том делу, јер да би се радило о томе, нека особа би морала да буде угрожена због неког њиховог личног својства“, појаснила је.

И додаје:

„Студенти су ти који су блокирали факултете, али из крајње нужде, да би заштити право на живот, пала је надстрешница, да би заштитили право на физички интергритет, имали сте нападе на студенте“.

Нажалост, каже и да време није савезник студентима. „Имајући у виду да власт иде на технику исцрпљивања“, рекла је.

„Захтеви морају да добију неку политичку артикулацију, јер видимо да правно захтеви нису испуњени. Који је то облик даље, не могу да вам кажем, јер ни сама не знам. Али несто ће се десити, јер мора да се деси“, закључила је Бајовић.

(Н1)