ПроГлас објавио програм мера за „Дан после“: Сада се бира између режима личне власти и Србије слободних људи

ПроГлас је вечерас објавио програм мера за "Дан после" и поручио да се сада бира између режима личне власти и Србије слободних људи, између диктатуре монолога и гласова ведрих, паметних и духовитих младих људи, између корупције која слама друштво, пустоши буџет и односи животе и Србије правде и једнакости, између насиља и слободе.

Останимо солидарни с побуњеним студентима и свим грађанима који на улицама и трговима захтевају елементарну правду и истину, јер тај захтев указује да су нужне промене, без којих је тешко замислити достојанствен опстанак овог друштва, наводи се у саопштењу.

Истиче се да се ради о 18 мера су из области правосуђа, економске политике, медија, изборног система, екологије и безбедности, на чијој припреми су радили стручњаци из тих области, а ускоро ће се обратити јавности с програмом мера из других области, међу којима ће бити и пољопривреда, образовање и здравство.

Указује се да су мере неидеолошке и уместо владајућих мера, које деле и привилегују, предлажу се мере које окупљају људе и ослобађају друштво од страха, монопола и насиља.

Верујемо да би иза ових мера могао да стане сваки одговоран грађанин Србије, независно од свог политичког опредељења. Верујемо да су ово мере за којима мора посегнути свака одговорна демократска влада у првих три, шест и 12 месеци свог рада. У друштву разорених институција и уништеног политичког живота, неопходно је најпре обновити основе поверења, правде и једнакости, наводи се у саопштењу.

Мере из области правосуђа су: установљење тужилачке полиције, која би у организационом смислу формално остала у саставу Министарства унутрашњих послова, али министар и полицијске старешине не би имали било каква овлашћења над њима; Приоритетно покретање поступака против судија и тужилаца који су чињењем или нечињењем довели до нарушавања судијске независности и тужилачке самосталности, као и поверења грађана у правосуђе, при чему се одговорност судија и тужилаца установљава према важећим законима и етичким кодексима.

Мере из области економске политике су: моментална примена Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу у погледу највиших носилаца политичке власти, њима повезаних лица и режимских тајкуна;

Почетак наплате пореског дуга од стране највећих дужника, првенствено оних правних лица које према извештају у АПР-у послују позитивно; Скидање ознаке тајности са свих уговора који се тичу инвестиција страних компанија у склопу међудржавних споразума, као и доношење закона којим се таква пракса забрањује; Забрана специјалних закона којим се јавни издаци врше мимо процедура Закона о јавним набавкама; Ванредна грађевинско-техничка провера свих јавних и инфраструктурних објеката саграђених од 2012. године.

Мере из области медија су: Преиспитивање одлуке о додели националних фреквенција; Преиспитивање финансирања медија из јавних средстава; Радио и ТВ с националном фреквенцијом морају у свом програму обезбедити минимално 20 одсто програмских садржаја из научно-образовног, културно-уметничког, документарног, дечјег програма и програма за малолетнике; Одговорност власника и главних уредника медија за кршење уставног права грађана да истинито, потпуно и благовремено буду обавештавани о питањима од јавног значаја.

Мере из области изборног система су: Законски оквир за формирање професионализованог, сталног и независног државног органа за спровођење избора који ће реализовати све препоруке ОДИХР-а; Ниједан објекат за јавну употребу и изграђен из јавних средстава не може бити отворен у току предизборне кампање.

Мере из области екологије су: Законска забрана даљег истраживања и ископавања руда литијума и бора и Оснивање институције повереника за заштиту животне средине.

Мере из области безбедности су: Приоритетна истрага о умешаности припадника сектора безбедности у кршење људских права, корупцију и криминал; Деполитизација рада полиције тако што ће се осигурати оперативна аутономија поступања јасним разграничавањем делокруга рада Министарства унутрашњих послова и Дирекције полиције, где би се Министарство старало о јавним политикама унутрашњих послова, а Дирекција полиције о оперативним полицијским пословима.

(Н1)