Prosvetni radnici organizovali štrajk u školama u Srbiji i protest u Beogradu ispred Skupštine i Vlade Srbije: Ako nam se ne ispune zahtevi, obustavljamo rad na „neodređeno vreme“

Nezadovoljni ponudom Vlade, prosvetni radnici organizovali su štrajk u školama Srbiji i protest u Beogradu. Nakon okupljanja i iznošenja zahteva na platou ispred Skupštine Srbije pošli su u protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije, gde će ponoviti svoje zahteve.

Sindikati prosvete odbili su juče predlog Vlade tražeći da se pitanje plata, kao i drugih ključnih problema, sistemski reši i da se poštuje prethodno potpisni protokol.

Nezadovoljni ponudom Vlade, prosvetni radnici organizovali su štrajk u školama Srbiji i protest u Beogradu.

"Nezadovoljni smo jer se naš glas ne čuje, jer na svim sastancima sa Ministarstvom prosvete visoko obrazovanje nije na dnevnom redu. Danas jeste, zašto, zato što smo godinama diskriminisani, ja nisam pravnik ali Zakon o radu kaže da ne mogu oni koji imaju isti stepen obrazovanja dobijati manje zarade“, rekla je Marina Milenković, predsednica Odbora za visoko obrazovanje.

Nakon okupljanja i iznošenja zahteva na platou ispred Skupštine Srbije pošli su u protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije, gde će ponoviti svoje zahteve.

Protest prosvetara u Beogradu: Uživate li što nas čitavog života potucate po ulicama?

Zbog čega non-stop na ulicama moraju da podsećaju vlast u ovoj zemlji da postoje i zaslužuju dostojanstvo, jedno je od pitanja koje su prosvetni radnici postavili ispred Skupštine Srbije na današnjem protestu prosvetnih radnika.

Profesor doktor Marina Milenković, predsednica odbora za visoko obrazovanje Sindikata obrazovanja Srbije, postavila je na protestu prosvetnih radnika pitanje zašto je visoko obrazovanje vredno manje u Srbiji?

„Zašto je osnovica za obračun plata u visokom obrazovanju već godinama 14 odsto niža od kolega koji rade u osnovnim i srednjim školama? Želim da vam kažem da socijalni dijalog sa vladajućim predstavnicima resornih ministarstava po pitanju visokog obrazovanja nije postojao. Nikada na dnevnom redu nije bilo visoko obrazovanje. Iako osam kategorija zaposlenih u univerzitetskom obrazovanju ima osnovnu platu manju od minimalca, laboranti, tehničko osoblje, studentska služba…“, rekla je ona.

Kaže kako su nezadovoljni jer se njihov glas ne čuje i na svim sastancima sa Ministarstvom prosvete visoko obrazovanje nije na dnevnom redu.

„Danas jeste, jer smo godinama bili diskriminisani. Ja nisam pravnik, ali zakon o radu i član 104 kaže da ne mogu oni koji imaju isti stepen obrazovanja dobijati manje zarade, a to se godinama dešava sa visokim obrazovanjem. Fakulteti i sopstvenih prihoda doplaćaju do minimalca, a najveći problem je što nama odlaze mladi i sposobni ljudi. Mladi asistenti, mladi docenti, nenastavno osoblje, pravnici, ekonomisti“, kazala je ona.

Pita se, ko će raditi u tim novim zgradama kojima se nadamo i radujemo.

„Mi nemamo najsavremenije laboratorije, ali postižemo zavidne rezultate. Ja dolazim sa Farmaceutskog fakulteta, gde je sedam profesorki u dva odsto najcitiranijih. One nisu nagrađivane, niko nije nagrađen, mi smo kažnjeni. Zašto smo kažnjeni? Zato što radimo pošteno i savesno posao u nastavi, zato što obrazujemo i inspirišemo mlade da se bave naukom, da budu pošteni i odgovorni ljudi. Mi školujemo buduće nastavnike, inženjere, buduće profesore. Godinu i po dana radimo aneks posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje. Sva ministarstva su se saglasila, a Ministarstvo finansija ne prihvata, kaže da smo veliki izdatak. Nismo mi izdatak, visoko obrazovanje je ulaganje u budućnost“, istakla je profesorka.

Podsetila je da univerziteti nikada nisu zatvorili svoja vrata studentima, da u teškim vremenima nisu dizali školarine, da su u vreme pandemije njene kolege išle da rade dijagnostiku u Batajnici.

„Recite mi, šta da kažem kada me pita tehničarka sa katedre za biohemiju, profesorka, zašto je njena plata manja od minimalca? Ja nemam odgovor na to pitanje. Imaj nadležni. Danas sam ovde jer dugujem zahvalnost svojim profesorima, jer sam odgovorna prema generacijama koje dolaze, generacijama novih studenata koji će voditi ovu državu i pomoći joj da bude još bolja, uspešnija, konkurentnija, jer mi imamo potencijala za to. Ljudi su najveća vrednost, naši mladi kadrovi nisu izdatak. U poslednje dve godine sa mog fakulteta otišlo je 20 doktora nauka. Koliko to košta ovu državu? Ne dajte da izgubimo najtalentovanije. Mi se borimo ne samo za 15.000. Nemojte nam dati 15.000. Razmišljajte strateški da ne urušimo državni univerzitet. Ne smemo uništiti visoko obrazovanje. Bez visokog obrazovanja ova zemlja nema budućnost“, kazala je profesorka.

Mi odavno živimo ‘Naše dane’, dane propadanja

Zašto moraju „uvek iznova i iznova i sebi i drugima da dokazuju da imaju dostojanstvo“, govorio je Miloš Mrdak, profesor srpskog jezika iz Ivanjice, član Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Obraćajući se i dalje predstavnicima vlasti, rekao je:

„Uporedo sa đacima, držao sam časove i vama, lažovima, prevarantima i upropastiteljima prosvete. Ja više ne žurim nikud. Nikad vas nisam žalio, neću vas i danas. A zaslužili ste, debelo ste zaslužili. Opet i ovaj čas je previše ograničen da vam kažem sve ono što mi danas leži na duši posle ovoliko godina. Mi odavno živimo ‘Naše dane’, dane propadanja. ‘Naši dani’ su naša svakidašnja jadikovka, naš lament nad nama samima, od nas, a zbog vas. Uživate li u tome da nas čitavog života potucate po trgovima i ulicama? Je li to način da vam kažemo kako nam je, šta nam je, šta nam treba, dokle smo stigli i kuda idemo?“

On je ljude na vlasti podsetio „da su ih prosvetni radnici stvorili, čak i takve kakvi jesu“.

„Obogatili ste se na našoj grbači, a vi nam se danas podsmevate, inatite, pretite i ucenjujete. Vi ste jedna od naših najvećih grešaka. Lep raspored ste napravili, zadatke podelili. Jedni obećavaju, drugi se izvinjavaju, jedni lažu, drugi se pravdaju. Čak je i premijerka, kada je to bila, kad nam je poslednji put nešto obećala, i nju je bilo sramota, iako to ne liči na nju, da se izvini za toliku laž, pa je to morao da učini predsednik lično. I u svoje, i u njeno ime, a njemu to nije teško. Neprestano vežba i to je sve“, rekao je Mrdak.

Ministarstvo prosvete: Polovina škola radi redovno

Prema podacima dobijenih od školskih uprava 49,58 odsto škola radi redovno, 32,79 odsto škola rade u izmenjenom režimu, dok je u 17,63 odsto škola nastava obustavljena u potpunosti, objavilo je Ministarstvo prosvete.

Sve predškolske ustanove danas rade u punom kapacitetu.

Reprezentativni sindikati ne prihvataju 11 odsto povećanja plata, jer im je vlada, kako su naveli, na prošlogodišnjim pregovorima dala pismeno obećanje da će od početka ove školske godine plate prosvetnih radnika biti izjednačene sa republičkim prosekom.

Najavljeno je i da će svi, izuzev zaposlenih u visokoškolskim ustanovama, do 9. januara 2025. dobiti jednokratnu novčanu pomoć od po 15.000 dinara i da će naknada za razredno starešinstvo od 1. januara biti dodatno povećana za jedan odsto.

Vučević pozvao sindikate da prihvate ponudu Vlade

Predsednik Vlade Miloš Vučević pozvao je sindikate prosvete da prihvate ponudu vlade i da se vrate ekonomskom i socijalnom dijalogu, jer ih štrajk ne vodi nigde.

Prema njegovim rečima, Vlada je prihvatila argument sindikata da ne dolazi do razdvajanja u sistemu prosvete tako da svima plate budu veće za 11 odsto i da im je ponuđena jednokratna pomoć od 15.000 dinara do 9. januara, i da je prihvaćen i njihov predlog da razredne starešine dobiju još jedan odsto na obračun.

Odgovarajući na kritike sindikata da nije ispunjeno ono što je predviđeno potpisanim sporazumom sa Vladom Srbije, Vučević je za TV Njuzmaks Balkans rekao da je urađeno 90 odsto stvari i da je u tom sporazumu navedeno da će Vlada i sindikati nastojati da rade na realizaciji onoga što je u sporazumu.

(RTS, N1)