Просветни радници организовали штрајк у школама у Србији и протест у Београду испред Скупштине и Владе Србије: Ако нам се не испуне захтеви, обустављамо рад на „неодређено време“

Незадовољни понудом Владе, просветни радници организовали су штрајк у школама Србији и протест у Београду. Након окупљања и изношења захтева на платоу испред Скупштине Србије пошли су у протестну шетњу до зграде Владе Србије, где ће поновити своје захтеве.

Синдикати просвете одбили су јуче предлог Владе тражећи да се питање плата, као и других кључних проблема, системски реши и да се поштује претходно потписни протокол.

Незадовољни понудом Владе, просветни радници организовали су штрајк у школама Србији и протест у Београду.

"Незадовољни смо јер се наш глас не чује, јер на свим састанцима са Министарством просвете високо образовање није на дневном реду. Данас јесте, зашто, зато што смо годинама дискриминисани, ја нисам правник али Закон о раду каже да не могу они који имају исти степен образовања добијати мање зараде“, рекла је Марина Миленковић, председница Одбора за високо образовање.

Након окупљања и изношења захтева на платоу испред Скупштине Србије пошли су у протестну шетњу до зграде Владе Србије, где ће поновити своје захтеве.

Протест просветара у Београду: Уживате ли што нас читавог живота потуцате по улицама?

Због чега нон-стоп на улицама морају да подсећају власт у овој земљи да постоје и заслужују достојанство, једно је од питања које су просветни радници поставили испред Скупштине Србије на данашњем протесту просветних радника.

Професор доктор Марина Миленковић, председница одбора за високо образовање Синдиката образовања Србије, поставила је на протесту просветних радника питање зашто је високо образовање вредно мање у Србији?

„Зашто је основица за обрачун плата у високом образовању већ годинама 14 одсто нижа од колега који раде у основним и средњим школама? Желим да вам кажем да социјални дијалог са владајућим представницима ресорних министарстава по питању високог образовања није постојао. Никада на дневном реду није било високо образовање. Иако осам категорија запослених у универзитетском образовању има основну плату мању од минималца, лаборанти, техничко особље, студентска служба…“, рекла је она.

Каже како су незадовољни јер се њихов глас не чује и на свим састанцима са Министарством просвете високо образовање није на дневном реду.

„Данас јесте, јер смо годинама били дискриминисани. Ја нисам правник, али закон о раду и члан 104 каже да не могу они који имају исти степен образовања добијати мање зараде, а то се годинама дешава са високим образовањем. Факултети и сопствених прихода доплаћају до минималца, а највећи проблем је што нама одлазе млади и способни људи. Млади асистенти, млади доценти, ненаставно особље, правници, економисти“, казала је она.

Пита се, ко ће радити у тим новим зградама којима се надамо и радујемо.

„Ми немамо најсавременије лабораторије, али постижемо завидне резултате. Ја долазим са Фармацеутског факултета, где је седам професорки у два одсто најцитиранијих. Оне нису награђиване, нико није награђен, ми смо кажњени. Зашто смо кажњени? Зато што радимо поштено и савесно посао у настави, зато што образујемо и инспиришемо младе да се баве науком, да буду поштени и одговорни људи. Ми школујемо будуће наставнике, инжењере, будуће професоре. Годину и по дана радимо анекс посебног колективног уговора за високо образовање. Сва министарства су се сагласила, а Министарство финансија не прихвата, каже да смо велики издатак. Нисмо ми издатак, високо образовање је улагање у будућност“, истакла је професорка.

Подсетила је да универзитети никада нису затворили своја врата студентима, да у тешким временима нису дизали школарине, да су у време пандемије њене колеге ишле да раде дијагностику у Батајници.

„Реците ми, шта да кажем када ме пита техничарка са катедре за биохемију, професорка, зашто је њена плата мања од минималца? Ја немам одговор на то питање. Имај надлежни. Данас сам овде јер дугујем захвалност својим професорима, јер сам одговорна према генерацијама које долазе, генерацијама нових студената који ће водити ову државу и помоћи јој да буде још боља, успешнија, конкурентнија, јер ми имамо потенцијала за то. Људи су највећа вредност, наши млади кадрови нису издатак. У последње две године са мог факултета отишло је 20 доктора наука. Колико то кошта ову државу? Не дајте да изгубимо најталентованије. Ми се боримо не само за 15.000. Немојте нам дати 15.000. Размишљајте стратешки да не урушимо државни универзитет. Не смемо уништити високо образовање. Без високог образовања ова земља нема будућност“, казала је професорка.

Ми одавно живимо ‘Наше дане’, дане пропадања

Зашто морају „увек изнова и изнова и себи и другима да доказују да имају достојанство“, говорио је Милош Мрдак, професор српског језика из Ивањице, члан Уније синдиката просветних радника Србије.

Обраћајући се и даље представницима власти, рекао је:

„Упоредо са ђацима, држао сам часове и вама, лажовима, преварантима и упропаститељима просвете. Ја више не журим никуд. Никад вас нисам жалио, нећу вас и данас. А заслужили сте, дебело сте заслужили. Опет и овај час је превише ограничен да вам кажем све оно што ми данас лежи на души после оволико година. Ми одавно живимо ‘Наше дане’, дане пропадања. ‘Наши дани’ су наша свакидашња јадиковка, наш ламент над нама самима, од нас, а због вас. Уживате ли у томе да нас читавог живота потуцате по трговима и улицама? Је ли то начин да вам кажемо како нам је, шта нам је, шта нам треба, докле смо стигли и куда идемо?“

Он је људе на власти подсетио „да су их просветни радници створили, чак и такве какви јесу“.

„Обогатили сте се на нашој грбачи, а ви нам се данас подсмевате, инатите, претите и уцењујете. Ви сте једна од наших највећих грешака. Леп распоред сте направили, задатке поделили. Једни обећавају, други се извињавају, једни лажу, други се правдају. Чак је и премијерка, када је то била, кад нам је последњи пут нешто обећала, и њу је било срамота, иако то не личи на њу, да се извини за толику лаж, па је то морао да учини председник лично. И у своје, и у њено име, а њему то није тешко. Непрестано вежба и то је све“, рекао је Мрдак.

Министарство просвете: Половина школа ради редовно

Према подацима добијених од школских управа 49,58 одсто школа ради редовно, 32,79 одсто школа раде у измењеном режиму, док је у 17,63 одсто школа настава обустављена у потпуности, објавило је Министарство просвете.

Све предшколске установе данас раде у пуном капацитету.

Репрезентативни синдикати не прихватају 11 одсто повећања плата, јер им је влада, како су навели, на прошлогодишњим преговорима дала писмено обећање да ће од почетка ове школске године плате просветних радника бити изједначене са републичким просеком.

Најављено је и да ће сви, изузев запослених у високошколским установама, до 9. јануара 2025. добити једнократну новчану помоћ од по 15.000 динара и да ће накнада за разредно старешинство од 1. јануара бити додатно повећана за један одсто.

Вучевић позвао синдикате да прихвате понуду Владе

Председник Владе Милош Вучевић позвао је синдикате просвете да прихвате понуду владе и да се врате економском и социјалном дијалогу, јер их штрајк не води нигде.

Према његовим речима, Влада је прихватила аргумент синдиката да не долази до раздвајања у систему просвете тако да свима плате буду веће за 11 одсто и да им је понуђена једнократна помоћ од 15.000 динара до 9. јануара, и да је прихваћен и њихов предлог да разредне старешине добију још један одсто на обрачун.

Одговарајући на критике синдиката да није испуњено оно што је предвиђено потписаним споразумом са Владом Србије, Вучевић је за ТВ Њузмакс Балканс рекао да је урађено 90 одсто ствари и да је у том споразуму наведено да ће Влада и синдикати настојати да раде на реализацији онога што је у споразуму.

(РТС, Н1)