Протест у Бриселу због Пројекта Јадар: „Хоће да униште природу Србије, уз помоћ европског новца“

 У Европском парламенту у Бриселу данас ће бити одржана дебата на којој ће бити представљен документарни филм „Не у мојој земљи: Литијумска дилема Србије“ (Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma). Истовремено, испред зграде Парламента се одржава протест.

На протесту је говорио Златко Кокановић из Не дамо Јадар, Александар Матковић са Института економских наука у Београду, као и још пет европарламентараца.

Протест је организовала група српске дијаспоре „Палац горе“.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Palac Gore (@palac_gore_brisel__)

„Наша влада, наша тренутна власт уподобљавају законе за потребе компанија. Тако да чак су на јавном сервису сви министри, председник, премијер и председница скушнине три, четири месеца лобирали и хвалили компанију Рио Тинто. Чак имамо сазнања и јавно је потврђено да су вршили злоупотребу“, рекао је Златко Кокановић.

Кокановић је навео да се активисти боре за воду, ваздух, земљу, за здраву животну средину, а не да доведу неке друге компаније после Рио Тинта.

„Ми смо више векова на својим огњиштима и ту хоћемо да останемо. Моја породица је ту већ осам генерација, за разлику од њих, ми постојимо у Недељицама дуже него што они постоје у свету. Очекујемо данас да Европски парламент не наседа на провокације овог режима и да не узме један филм у трајању од 55 минута као аргумент за отварање рудника у долини Јадра. Иза нас стоје еминентни српски стручњаци, Српска академија наука, ректори, декани, професори, академици који својим именом и презименом стоје против озлоглашене компаније и гарантују за сваку своју изречену реч, за разлику од стручњака који су учествовали у изради студије ове компаније и који не смеју да се потпишу“, рекао је Кокановић.

Александар Матковић нашалио се са окупљенима, рекавши да никада није видео толико Руса и руских агената у Бриселу на истом месту.

„Филм који ће бити приказан у Европском парламенту нас приказује као назадне људе, а онда и руске агенте. Али ми заправо знамо о чему се све ово ради. Желе да ућуткају отпор. Желе да ућуткају отпор који говори о неоколонијализму учињеном у име Европске уније. Али Петер Том Џонс (аутор филма) није сам у томе. Претходно, пре месец дана, били смо на мети Вол Стрит Џурнала, који нас је такође приказао као руске агенте. Писали смо часопису, али су одбили да објаве наше деманте. Напала нас је Захарова из Русије, говорећи да водимо обојене револуције. А нас је напао наш председник Александар Вучић, рекавши да смо агенти Европске уније. Не можемо бити агенти три различите суперсиле“, истакао је он.

Матковић је рекао да су они агенти народа и ту да заштите животну средину у којој људи живе.

„То није случајност. Ове три различите суперсиле су нас означиле као агенте, јер желе да угуше српски отпор. Они желе да нас зауставе, јер говоримо истину о неоколонијалној природи ових суперсила. Нисмо ничији агенти. Били смо нападнути, у последња три до четири месеца у Србији, од августа, након што смо јавно протестовали са десетинама хиљада и стотинама хиљада људи, били смо нападнути. Неки од нас су киднаповани на улици. Службе безбедности су упадале у домове људи. У филму који је снимио Питер Том Џонс, то је само доливање уља на ватру“, истакао је он.

Напоменуто је да је професорка Хемијског факултета др Драгана Ђорђевић уврштена у филм без пристанка, док се антрополошкиња Јелена Васиљевић јавно дистанцирала од документарца и затражила да се њезине изјаве из филма избаце.

Прочитано је писмо које је потписала Јелена Васиљевић, виша научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију, која је гледала документарац и нашла да је проблематичан на много нивоа.

У писму је наведено да су саговорници пробрани, да наратив није био избалансиран и да је документарац снимљен „без истинске жеље да ухвати дубину политичких проблема око договора између српске владе и Рио Тинта.

„На пример, говорите о застрашивању људи који раде за Рио Тинто, али не чујете ништа о томе да су људи који су протестовали буквално затварани и да им је прећено. Наглашена је изјава насумично одабране старице о страном новцу који се слива у џепове демонстраната и то је несумњиво најнижа тачка филма. Исто тако је и инсистирање на наративу да иза свих неслагања стоје Руси. Постоји мноштво просиндикалних организација цивилног друштва које протестују против пројекта Јадар, што не значи да су нужно против рударства као таквог, што је веома важна чињеница коју сте потпуно игнорисали. И ниједан њихов глас се не чује. Изабрали сте активисте који су износили половичне аргументе, повезујући Немачку и Рио Тинто, само да бисте приказали наводно незнање оних који су се противили пројекту“, наводи се у писму.

Ови гласови једноставно нису репрезентативни за све актере који протестују, али филм имплицира другачије, додаје се.

„Да не говоримо, осим др Ђорђевић, не чујемо ниједан глас из академске заједнице који износи нијансиране аргументе против овог пројекта. Опет, не упрошћене аргументи против рударства као таквог, већ софистициране критике различитих аспеката овог специфичног пројекта, а којих у српској јавности има толико. Све сте их приказали као неуке, антимодернизаторске, проруске монархисте, а ја сам то сматрао недопустивим. Ваш документарац једноставно није успео да ухвати и прикаже наративе који уједињују различите сегменте друштва који протестују против пројекта Јадар. Из тог разлога бих желела да избришете део који садржи интервју са мном. Оно је знатно скраћено, а мој утисак је да моје укључивање овде служи као легитимација. Односно, разговарали смо и са неким ко је критичан према власти. Надам се да разумете моје аргументе и дубоку фрустрацију“, наводи се у писму које је прочитано.

(Н1)