Protest u Briselu zbog Projekta Jadar: „Hoće da unište prirodu Srbije, uz pomoć evropskog novca“

 U Evropskom parlamentu u Briselu danas će biti održana debata na kojoj će biti predstavljen dokumentarni film „Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“ (Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma). Istovremeno, ispred zgrade Parlamenta se održava protest.

Na protestu je govorio Zlatko Kokanović iz Ne damo Jadar, Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, kao i još pet evroparlamentaraca.

Protest je organizovala grupa srpske dijaspore „Palac gore“.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Palac Gore (@palac_gore_brisel__)

„Naša vlada, naša trenutna vlast upodobljavaju zakone za potrebe kompanija. Tako da čak su na javnom servisu svi ministri, predsednik, premijer i predsednica skušnine tri, četiri meseca lobirali i hvalili kompaniju Rio Tinto. Čak imamo saznanja i javno je potvrđeno da su vršili zloupotrebu“, rekao je Zlatko Kokanović.

Kokanović je naveo da se aktivisti bore za vodu, vazduh, zemlju, za zdravu životnu sredinu, a ne da dovedu neke druge kompanije posle Rio Tinta.

„Mi smo više vekova na svojim ognjištima i tu hoćemo da ostanemo. Moja porodica je tu već osam generacija, za razliku od njih, mi postojimo u Nedeljicama duže nego što oni postoje u svetu. Očekujemo danas da Evropski parlament ne naseda na provokacije ovog režima i da ne uzme jedan film u trajanju od 55 minuta kao argument za otvaranje rudnika u dolini Jadra. Iza nas stoje eminentni srpski stručnjaci, Srpska akademija nauka, rektori, dekani, profesori, akademici koji svojim imenom i prezimenom stoje protiv ozloglašene kompanije i garantuju za svaku svoju izrečenu reč, za razliku od stručnjaka koji su učestvovali u izradi studije ove kompanije i koji ne smeju da se potpišu“, rekao je Kokanović.

Aleksandar Matković našalio se sa okupljenima, rekavši da nikada nije video toliko Rusa i ruskih agenata u Briselu na istom mestu.

„Film koji će biti prikazan u Evropskom parlamentu nas prikazuje kao nazadne ljude, a onda i ruske agente. Ali mi zapravo znamo o čemu se sve ovo radi. Žele da ućutkaju otpor. Žele da ućutkaju otpor koji govori o neokolonijalizmu učinjenom u ime Evropske unije. Ali Peter Tom DŽons (autor filma) nije sam u tome. Prethodno, pre mesec dana, bili smo na meti Vol Strit DŽurnala, koji nas je takođe prikazao kao ruske agente. Pisali smo časopisu, ali su odbili da objave naše demante. Napala nas je Zaharova iz Rusije, govoreći da vodimo obojene revolucije. A nas je napao naš predsednik Aleksandar Vučić, rekavši da smo agenti Evropske unije. Ne možemo biti agenti tri različite supersile“, istakao je on.

Matković je rekao da su oni agenti naroda i tu da zaštite životnu sredinu u kojoj ljudi žive.

„To nije slučajnost. Ove tri različite supersile su nas označile kao agente, jer žele da uguše srpski otpor. Oni žele da nas zaustave, jer govorimo istinu o neokolonijalnoj prirodi ovih supersila. Nismo ničiji agenti. Bili smo napadnuti, u poslednja tri do četiri meseca u Srbiji, od avgusta, nakon što smo javno protestovali sa desetinama hiljada i stotinama hiljada ljudi, bili smo napadnuti. Neki od nas su kidnapovani na ulici. Službe bezbednosti su upadale u domove ljudi. U filmu koji je snimio Piter Tom DŽons, to je samo dolivanje ulja na vatru“, istakao je on.

Napomenuto je da je profesorka Hemijskog fakulteta dr Dragana Đorđević uvrštena u film bez pristanka, dok se antropološkinja Jelena Vasiljević javno distancirala od dokumentarca i zatražila da se njezine izjave iz filma izbace.

Pročitano je pismo koje je potpisala Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koja je gledala dokumentarac i našla da je problematičan na mnogo nivoa.

U pismu je navedeno da su sagovornici probrani, da narativ nije bio izbalansiran i da je dokumentarac snimljen „bez istinske želje da uhvati dubinu političkih problema oko dogovora između srpske vlade i Rio Tinta.

„Na primer, govorite o zastrašivanju ljudi koji rade za Rio Tinto, ali ne čujete ništa o tome da su ljudi koji su protestovali bukvalno zatvarani i da im je prećeno. Naglašena je izjava nasumično odabrane starice o stranom novcu koji se sliva u džepove demonstranata i to je nesumnjivo najniža tačka filma. Isto tako je i insistiranje na narativu da iza svih neslaganja stoje Rusi. Postoji mnoštvo prosindikalnih organizacija civilnog društva koje protestuju protiv projekta Jadar, što ne znači da su nužno protiv rudarstva kao takvog, što je veoma važna činjenica koju ste potpuno ignorisali. I nijedan njihov glas se ne čuje. Izabrali ste aktiviste koji su iznosili polovične argumente, povezujući Nemačku i Rio Tinto, samo da biste prikazali navodno neznanje onih koji su se protivili projektu“, navodi se u pismu.

Ovi glasovi jednostavno nisu reprezentativni za sve aktere koji protestuju, ali film implicira drugačije, dodaje se.

„Da ne govorimo, osim dr Đorđević, ne čujemo nijedan glas iz akademske zajednice koji iznosi nijansirane argumente protiv ovog projekta. Opet, ne uprošćene argumenti protiv rudarstva kao takvog, već sofisticirane kritike različitih aspekata ovog specifičnog projekta, a kojih u srpskoj javnosti ima toliko. Sve ste ih prikazali kao neuke, antimodernizatorske, proruske monarhiste, a ja sam to smatrao nedopustivim. Vaš dokumentarac jednostavno nije uspeo da uhvati i prikaže narative koji ujedinjuju različite segmente društva koji protestuju protiv projekta Jadar. Iz tog razloga bih želela da izbrišete deo koji sadrži intervju sa mnom. Ono je znatno skraćeno, a moj utisak je da moje uključivanje ovde služi kao legitimacija. Odnosno, razgovarali smo i sa nekim ko je kritičan prema vlasti. Nadam se da razumete moje argumente i duboku frustraciju“, navodi se u pismu koje je pročitano.

(N1)