Хроника | |||
Радар: Укидање болничких кухиња - посао преузела приватна фирма специјализована за обезбеђење и крађу гласова. Цена оброка по дану са 830 скаче на чак 2.516 динара |
субота, 09. новембар 2024. | |
Да ли је РФЗО покренуо прву централизовану набавку за спремање оброка пацијентима само да се државни новац прелије приватним фирмама блиским власти? На то указује чињеница да у конзорцијуму од пет фирми које су добиле посао, једина која се озбиљно бави припремом хране – Мyви Кичн – има четири пута мањи удео од Т&М Груп, фирме за обезбеђење која се прославила на пословима крађе гласова од Београдске арене до Никшића. Недавно се дискретно појавила вест да се храна за пацијенте у Клиничком центру Србије (КЦС) више неће правити у централној кухињи већ ће је допремати приватник из Добановаца по знатно вишој цени. У малом броју независних медија отворено је питање који је интерес Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) да одбаци услуге Техничко-економског центра Клиничког центра (ТЕЦ), који је у самом кругу болница пружао услуге исхране, прања и пеглања веша, као и одржавања зеленила, и тиме остави без посла више од 100 запослених, осим ако је поента да се буџетски новац угура у џепове приватника. Грађани су у коментарима излицитирали још један могући разлог и подсетили на изузетно лошу исхрану, што стоји, али нису узели у обзир чињеницу да је досадашња цена оброка по дану износила 830 динара, а да ће убудуће она бити 2.516 динара (за тај новац је и Глово могао да доноси оброке сваком пацијенту по жељи). РТС и државни медији се нису ни осврнули на проблем јер им свакако није у интересу да се баве темом која подразумева отпуштање људи и то, како је најављено, без отпремнине јер „новца нема“ – иако је закон изричит да мора да је добије сваки запосленик који је проглашен технолошким вишком. Уместо отпремнине, директор ТЕЦ-а Раде Богдановић је радницима понудио да пређу у Про Цхеф из Добановаца, предузеће коме је у септембру РФЗО поверио задатак исхране пацијената за 18 здравствених установа широм Србије. Иако су посао добили у партнерству са још четири фирме, Про Цхеф је као предводник конзорцијума убрзо постао свестан да са својих 35 запослених то никако не може да постигне и расписао конкурс за запошљавање још 15 кувара, 20 помоћника кувара, 40 радника на паковању оброка, 10 перача суђа, пет месара и шефа месаре. А да би дошао до толике радне снаге, што не расформирати успешно државно предузеће и дозволити му да међу одбаченима пробере ко му је по вољи? Уосталом, РФЗО је био више него увиђаван према скромним кадровским капацитетима Про Цхеф-а када је кројио тендерску документацију, па је тако прописао да је неопходно да понуђач запошљава барем десет кувара и пет возача. Са десет кувара и процењеном потребном количином оброка, сваки би морао да спреми преко две хиљаде на дан – али ваљда се све може са довољно великим казаном. Но возило које би омогућило да пет возача обиђе болнице у седам градова, па још три пута дневно (пред доручак, ручак и вечеру), није виђено ни у предизборним спотовима СНС-а.
Корен ове парадоксалне ситуације лежи у владиној уредби, донетој у априлу 2022, којом је на списак услуга за које се спроводе централизоване набавке у здравству додата исхрана, физичко-техничко обезбеђење и одржавање хигијене. Прву такву централизовану набавку спремљених оброка, РФЗО је покренуо у августу, за потребе 18 болница и института, али је прописао такве услове да ТЕЦ није могао ни да конкурише уколико се не удружи са фирмама блиским власти које је требало збринути. Или нису хтели, или их нису позвали, иако су једна од само три фирме које су до сада добијале веће послове кувања за болнице. Друге две, Про Цхеф и Мовие Китцхен Цетеринг, удружиле су са ким треба и добиле посао у петочланој групи која се једина пријавила на тендер. Уз Илли Гроуп из Новог Сада која тргује намирницама, у посао су ушли и Тиме Партнер која се примарно бави одржавањем хигијене, али и једно потпуно изненађење: Т&М Гроуп Солутион, београдско предузеће регистровано за пружање услуга система обезбеђења. Шта ће у кувању и испоруци хране фирма која се бави обезбеђењем, па још са 20 одсто учешћа у послу? Мовие Китцхен је годинама бројним болницама достављала храну, која никада није украдена у транспорту, а међу њима и Општој болници Пожаревац. За ту услугу је ове године уговорена цена од 145 милиона динара, која је у октобру подигнута на 158 милиона. Међутим, у тренутку када се умешао РФЗО са обједињеном набавком, у финансијском плану се појавила нова ставка „услуга исхране“ у процењеном износу од 217 милиона динара. Чак и уз (можда превише оптимистичну) претпоставку да ће постојећи уговор бити поништен, а не да ће иста услуга бити плаћена два пута, остаје питање 59 милиона разлике. Вероватан одговор јесте да она представља харач фирми Т&М Гроуп Солутион, прослављеној у целом региону на пословима крађе гласова. Њена возила су виђена испред Београдске арене, која је била зборно место за фантомске гласаче из РС, а директор и сувласник компаније је Дане Шијан који је у више наврата давао потписе подршке СНС-у. Такође је у време локалних избора у Никшићу ухапшен под оптужбом да је уз Владу Мандића, такође бившег рукометаша и члана СНС-а, у Црну Гору нелегално унео велику количину новца за поткупљивање гласача у корист странака блиских српским властима. Наравно, није занемарљиво ни удомљавање фирме Тиме Партнер, којој је поверено послуживање оброка. Она има све карактеристике прихватљиве за власт – против њеног власника Манојла Мандрапе је Тужилаштво за организовани криминал покренуло истрагу, а касније и подигло оптужницу због сумње да је Тиме Партнер била фирма преко које се прао новац. Намештање тендера Фонд је играо на сигурно – условима које је наметнуо предупредио је да још неко конкурише за овај посао. Пре свега веома спорним захтевом да је понуђач у претходне три године испоручио најмање милион оброка „здравственим установама секундарног или терцијалног нивоа“ у вредности од минимално 800 милиона динара. На страну што је минимална дозвољена скупоћа доста необичан захтев када се тобоже тражи најповољнији понуђач, слична одредба (350 милиона за две године) омогућила је 2021. године да Про Цхеф и Тиме Партнер добију два тендера које је расписао КЦС, за оброке у ковид-болници Батајница и новој згради Клиничког центра. Иако је њихов тадашњи конкурент Мовие Китцхен дао два и по пута јефтинију понуду, управа КЦС се није поколебала – одбацила је критику да су тендер скројили према једном једином понуђачу у Србији, тврдећи да је све по закону, оправдано и логично, и дисквалификовала понуде чијим би прихватањем држави уштедела 622 милиона динара.
Иста формулација нашла се и у овогодишњој набавци Института за ментално здравље, што је изазвало оштру реакцију заинтересованог Раизинг Солутионс д.о.о. „Молимо вас да нам децидирано објасните каква је разлика припреме оброка између установа терцијалног нивоа здравствене заштите са установом примарне здравствене заштите, припреме оброка за децу у школама и вртићима и другим установама социјалне заштите“, упитали су Институт и подсетили да је надлежна Републичка комисија утврдила да је ограничавање избора понуђача на некога ко је пословао искључиво, на пример, са здравственом установом – противзаконито. За разлику од КЦС, Институт је заиста избацио дискриминаторну одредбу из документације. Али 2021, вероватно руководећи се принципом „ако не можеш да их победиш, придружи им се“, Мовие Китцхен није покушао да тражи заштиту од надлежне Републичке комисије, суздржао се од даљег конкурисања на тендере које расписује КЦС и тиме утабао терен да данас подели део колача централизоване набавке болничке хране. Додуше доста мали, пошто је њихов удео у послу само пет процената (очигледно су се превише бавили својим послом за државни укус), односно четири пута мањи од удела Т&М Гроуп која је задужена за мистичну „логистичку подршку“.
Колико је истрајавање Фонда на спорним условима набавке помогло наводном циљу да се трошкови учине што мањим, најбоље се види из чињенице да је прихваћена понуда 40 одсто скупља од процењене вредности набавке (4,8 милијарди динара). А када на то додамо да је унапред одређено да ће се споразум склопити у висини процењене вредности, без обзира на то каква понуда стигне, право је чудо да није била још скупља, пошто није било могуће да се одбаци само на основу цене. Три пута у блокади „РФЗО је, суочен са једном понудом и то знатно скупљом од процењене, требало да поступак обустави и да покуша у преговарачком поступку да дође до прихватљиве цене или да покрене нови поступак у којем би покушао да обезбеди конкуренцију. Закључивање овог уговора је крајње неодговорно према јавним средствима. Уместо да је пронашао добављача оброка за наредних годину дана, РФЗО је ушао у посао свестан да ће сав издвојен новац потрошити већ за осам или девет месеци. Након тога ће морати да расписује нову набавку, а пре тога да обезбеди додатни новац. При томе, такво поступање уопште није изнуђено. Реч је о јасној и свесној намери да се по сваку цену уговори централизована набавка и, последично, плати више него што је морало“, каже Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија. И то толико да се преко неких услова изгледа и прешло. Рецимо, од понуђача је захтевано да у претходне три године, у области која је обухваћена предметом набавке, има пословни приход од 3,5 милијарди динара. Међутим када погледамо трогодишње пословне резултате једине три обухваћене фирме које се заправо баве припремањем хране (Про Цхеф, Мовие Китцхен и Илли Гроуп), њихов укупни приход је мањи од 2,7 милијарди. Али док су потребан износ можда и могли да намакну уз помоћ фирме Тиме Партнер, која јесте учествовала у неким пословима сервирања хране, не постоји креативно рачуноводство којим је било могуће испунити услов да понуђач у последњих годину дана није имао блокаду на својим текућим рачунима. Пошто је Т&М Гроуп била у том периоду у блокади чак три пута: 11. јануара, 15. јануара и 3. јула. Приметно је још нешто. Иако је по европским стандардима уобичајено да се у случају овако вредних набавки размотри њихово обликовање у више партија, домаћи закон је прописао да уколико наручилац то не учини мора да понуди изговор – али не и да он мора да буде посебно добар. Тако је Фонд одсуство географске поделе (због чега би иста кухиња снабдевала и Нови Сад и Ниш?) објаснила разлозима „економичности и ефикасности“, уз додатно уверавање да је спровео испитивање тржишта и да је конкуренција омогућена јер постоји довољан број потенцијалних понуђача. Што би звучало бар мало уверљивије, да се таква тврдња не налази у документу из кога се види да је посао додељен једином понуђачу који се јавио на тендер.
„Образложење за то да се набавка не подели на партије је комично. Наравно да је сваком наручиоцу лакше да има један оквирни споразум, а не, на пример, седам, за испоруку хране по разним регионима. Међутим, трошак додатног рада службеника РФЗО, који се мери сатима или можда данима, занемарљив је у односу на милионе евра могућих уштеда да су и локалне фирме добиле могућност да се надмећу. А да не говоримо о томе да би болесници добијали храну која не мора да се превози пар стотина километара сваки дан. Јасно је да конкуренције није било, али је РФЗО дужан одговор да ли је уопште могло да је буде, то јест да ли је ико испуњавао услове. Ако чак ни фирма која је до сада спремала оброке за КЦС није могла да конкурише, како смо могли да чујемо, очигледно је да РФЗО није обезбедио поштовање основних начела јавних набавки“, каже Ненадић. Без одговора То што су радници Техничко-економског центра КЦС остали без посла да би се подобни приватници уградили, није први случај у коме је Клинички центар злоупотребљен да би се форсирали фаворити власти. Када је 2021. године, након грађевинских радова на новој згради на ред дошло опремање, Министарство је расписало отворени јавни поступак. Али да не би било изненађења, истовремено је прописало такве услове да је посао вредан 100 милиона евра могла да добије једино Магна фармација, фирма која је као тотални аутсајдер добила опремање све три ковид-болнице и током пандемије остварила профит који износи до 300.000 евра по запосленом. Иако се тиме никада није бавила, запало јој је да опреми и кухињу КЦС, па је набавила 89 шпорета са рерном, 111 микроталасних рерни и исто толико тостера, више од 200 комбинованих фрижидера са замрзивачима, хладну комору и још много уређаја који губе сваки смисао након одлуке да се кухиња угаси. А још мање је логично то што је КЦС током 2022. и 2023. године спроводио јавне набавке за услуге припремања, достављања хране и послуживање оброка за нову зграду Клиничког центра иако је, бар како стоји у документацији, набављена најсавременија опрема за спремање оброка. На питање зашто је наручивана већ припремљена храна, Радар није добио одговор, као ни на друго питање постављено КЦС: Да ли се ради о наређењу РФЗО да се угаси кухиња или је руководство КЦС самостално одлучило да то уради и пређе на кетеринг услугу?
А кухиња КЦС није једина којој прети гашење, пошто је од 18 здравствених установа из централизоване набавке, барем још седам до сада самостално припремало оброке. Поред редовних набавки намирница, о томе сведоче и улагања, па је тако 2017. године реконструисана кухиња клинике „Лаза Лазаревић“ у Падинској Скели, а наредне године (у тренутку када су запошљавали више кувара него што је захтевано за целу набавку РФЗО) и кухиња Клиничког центра Војводине у циљу олакшавања њеног одржавања. Да се на томе стало, могли бисмо да поверујемо да је прелазак на достављање оброка био дугорочни план за који се систем полако припремао. Али није – Институт за онкологију и радиологију је прошле године за одржавање кухињске опреме издвојио 4,8 милиона динара, а Општа болница у Смедеревској Паланци је у мају потрошила 1,4 милиона на санирање своје кухиње. У Ваљеву, где је покренут процес великог проширења капацитета Здравственог центра, лекари су се изборили да се Урбанистички пројекат комплекса Опште болнице прилагоди њиховим потребама – а то укључује и засебан објекат са вешерајом и кухињом. Ипак, у одсуству званичног одговора РФЗО (Радар је послао питања Фонду на који начин су одабране установе којима ће бити достављани оброци и колико се на тај начин уштедело новца здравственом систему, али одговор није стигао да закључења броја), пример Института за ортопедију Бањица представља крунски доказ да је промена болницама просто наметнута. Наиме, две недеље након што је РФЗО покренуо централизовану набавку, Бањица расписује велику набавку намирница потребних за исхрану болесника и док су испрва на питања заинтересованих понуђача нормално одговарали, остали су добили копирано обавештење да је РФЗО спровео централизовану набавку исхране о чему их је обавестио 20. септембра и да због тога обустављају поступак. Наравно, од менаџмента болница Радар није могао да добије одговор да ли су централизоване набавке нешто на шта су пристали (у формално-правном смислу су могли да одбију) јер је министар здравља најстроже забранио комуникацију са медијима, али незванично сазнајемо да у стварном животу баш и нису имали понуђен избор. Пишу: Лука Петрушић, Сандра Петрушић (Радар) |