Санда Рашковић Ивић: Срби на КиМ препуштени сами себи, искоришћени и издани, како би Вучићев режим показао кооперативност. Курти и Вучић помажу један другом

 „Србији су се десили студенти. Страх се отопио, нестало је апатије, а нарцис који воли кад му се диве и кад га се плаше, изгубио је све. Уплашен за своју власт до коштане сржи, па више не може ни да контролише говор тела и речник, неприличан шефу државе. Зато очајнички покушава да врати „стари сјај“ завереничким причама“.

Овако за Данас Санда Рашковић Ивић, која је пре тачно годину дана поднела оставку на све функције у Народној странци због изборног пораза и одлучила да напусти политику, описује тренутну ситуацију у земљи. Напомиње да то што је престала да се активно бави политиком не значи да је постала аполитична.

** Највеће наследство које неко може да остави је властити интегритет

* Кајете ли се што сте напустили Народну странку или вам је живот, без политике, постао лагоднији?

Не кајем се што сам изашла из активне политике. Грађани су јасно показали шта мисле о мојој и политици странке којој сам припадала. Или им се политика није допадала, или им се није допадао начин на који смо је представљали. Као што сам већ раније рекла „окренули су ми(нам)огледало, па је повлачење из политике било једини могући одговор. Највеће наследство које неко може да остави је властити интегритет. Моја породица је то разумела и подржала.

*Својевремено сте тврдили да треба живети за политику, али не од ње. Шта сада кажете?

И даље мислим да треба живети за политику, а не од ње. То сам научила од свог оца који је у политику ушао као професионално остварен човек. И ја сам у политику ушла као професионално остварена жема и никада нисам у потпуности окренула леђа својој струци-психијатрији, која је била и остала суштина мог идентитета.

Такво становиште има велику предност, јер као интелектуалац стално се преслишавате о својим поступцима, а у политици то преслишавање мора да буде континуирано. За такав став потребна је слобода од партијске зависности која вас не условљава егзистенцијом. Онај ко живи од политике постаје заробљеник идеја и поступака партије, макар се и не слагао с њима. У свакој политичкој идеји треба да буде језгро борбе за слободу, али ако ви слободу немате, јер сте зависни од политике, од плате коју на функцији добијате, онда је то парадокс и неискреност. Мислим да се људи који живе искључиво од политике често у себи осећају бедно.

**Данас када режим прети грађани они одговарају – па шта

*Како бисте сада, гледајући са стране описали тренутну ситуацију у земљи?

Власт је веома уплашена и уздрмана. Режим нема одговор на студентски бунт коме су се прикључили средњошколци, пољопривредници, просветари, превозници…Најважнија је студентска побуна и њихова борба за нормално друштво, њихова истрајност и неподмитљивост.

Власт је веома уплашена и уздрмана. Режим нема одговор на студентски бунт коме су се прикључили средњошколци, пољопривредници, просветари, превозници…Најважнија је студентска побуна и њихова борба за нормално друштво, њихова истрајност и неподмитљивост

Само молим Бога да ту децу нико не „прода“ својом политичком трговином. Верујем да су мудри, и они су пример оних који не живе од политике, већ за идеју, политичку идеју правне државе, солидарног друштва, одговорности, поштења и некорумпираности.

Са друге стране режим шаље батинаше,“црнокапуљаше“ , који неодољиво подсећају на Мусолинијеве „сквадристе“ у двадесетим годинама прошлог века. Медији, писани и ови електронски с националном фреквенцијом звече од увреда које им упућује „председник свих грађана“, уплашен за своју власт до коштане сржи, па више не може ни да контролише говор тела и речник, неприличан шефу државе.

Види се да је бесан, а бес и страх имају јако танку линију разграничења, уливајући се често један у други. За председником следе проверене страначке „хаубице“ ,које попут еха, испаљују увреде. Сада видимо да и премијер прича о “обојеној револуцији” и тиме све те младе људе оптужује да су пиони и страни плаћеници. Суштина је да се власт уплашила од генералног штрајка који је изгледан, по мом мишљењу.

*Страх је у Србији донедавно био доминантно осећање. Шта се догодило, па је то осећање почело да се топи?

Апатија која је настала на брижљиво однегованој идеји од стране ове власти да су сви исти, анестезирала је људе. Примери јавног и храброг иступања „обичних грађана“ свирепо су кажњавани провлачењем кроз блато, губитком посла, полицијским и јавним малтретирањем. То је био наук за грађане да гледају своја посла и да се не мешају. Право отуђено друштво стасавало је у Србији. Власт је била недодирљива и самовољна, притајеност у страху и апатична празнина, помак целог друштва ка депресивном и параноидном, то би била наша дијагноза стања нације.

И још нешто, први пут после доласка на власт Вучић није главна звезда којој се сви обраћају. Студенти се обраћају институцијама, а њега игноришу. А за нарциса нема горег од игнорисања.

А онда, заљуљана серијским катастрофама, од којих је последња, пад надстрешнице у Новом Саду који је убио 15 људи довела до тога да се пренемо из магновења. Грађани су тражили одговорност, правду и солидарност, а режим је одговорио ниподаштавањем, батинашима, мрзитељски. Онда су се Србији десили студенти. И ништа се више није могло зауставити.

Страх се отопио, нестало је апатије.

Петнаестоминутно достојанствено стајање у ћутњи за 15 убијених у Новом Саду вратило је солидарност у српско друштво, отуђење је постало срамота. Вапај за одговорношћу и стидом за злочињење, корупцију и незнање проширио се Србијом. Страх се отопио! Ситуација се променила.

Недавно, кад би председник био ухваћен у лажи, његов одговор би био:“Да, па шта!“ Данас кад режим прети, ови млади људи, а и ми старији кажемо:“Да,па шта!“И још нешто, први пут после доласка на власт Вучић није главна звезда којој се сви обраћају. Студенти се обраћају институцијама, а њега игноришу. А за нарциса нема горег од игнорисања.

** Председникове објаве на Инстаграму говоре о количини његовог страха

*Сам председник све чешће, између понуда и претњи, тврди да се није уплашио и да не намерава да побегне из земље?

Онај пост на Инстаграму, ничим изазван, да се није уплашио и да неће да бежи јер није Асад, најбоље говори о количини његовог страха. Мрежама кружи одговор на његов пост „НИСИ АСАД ЗАСАД“. То најбоље говори о количини председниковог страха и о топљењу страха код грађана.

Дакле све је испробано, студенти се у режимским медијима, а из уста истакнутих фигура режима описују као страни плаћеници који се свађају око пара. А онда председник тим страним плаћеницима нуди јефтине станове. На сцени је вулгарно подмићивање ових младих људи. Додуше неки кажу да би тиме била покренута напредњачка грађевинска машинерија која би и ту могла да заради.

*Власт се нада да ће празници и продужетак распуста допринети да протести спласну. Колико ссу реална та њихова очекивања?

Сценарио развлачења и разводњавања протеста већ је неколико пута врло успешно прошао, па је одлука да се полугодиште раније заврши јасан маневар режима. Мислим да је овај пут другачије, и да ће се наде режима изјаловити

Сценарио развлачења и разводњавања протеста већ је неколико пута врло успешно прошао, па је одлука да се полугодиште раније заврши јасан маневар режима. Мислим да је овај пут другачије, и да ће се наде режима изјаловити.

* Оно што није пошло за руком опозицији успели су млади људи, студенти и ученици, иако се чинило да су незаинтересовани за политику?

Млади су пронашли свој пут. И то је борба за идеју, а не живот од политике. Неки их критикују говорећи да је њихов бунт анархија. Али када идете чистим срцем и јасном идејом, ту онда склад и процедуре слабо станују. Успут, ни у држави нема институција, нити процедура. Складни су изгледа само у корупцији.

**Слушамо о хибридном рату , а на сцени је хибридни режим

*Како бисте, као стручњак оценили власт која на своје грађане шаље своје хулигане и параполицијске снаге. Куда то води и колика је опасност од грађанског рата који се с времена на време спомиње ?

Слање параполицијских снага на студенте и грађане је одлика ауторитарног режима. Знамо који мрачни режими су слали батинаше на народ. Стално слушамо о хибридном рату, а код нас је на сцени хибридни режим, формално демократски, а у суштини аутократски.

Не верујем да је могућ сценарио Тјенанмена. Да има памети, уместо увреда и неискрених позива на разговор, од власти би уследио позив за формирање прелазне владе. Тако се показује брига за Србију и државотворност

Нико нормалан не жели грађански рат. Овај режим је на много шта спреман, али мислим да неће прећи границу која би земљу увела у крвопролиће. Истина је да је сила на страни режима, али постоји и нелагода да у сред Европе кидишете оружјем на омладину наоружану индексима. Ако дође до генералног штрајка, власт не сме да одговори ванредним стањем, или сличном репресијом. Не верујем да је могућ сценарио Тјенанмена. Да има памети, уместо увреда и неискрених позива на разговор, од власти би уследио позив за формирање прелазне владе. Тако се показује брига за Србију и државотворност.

*Како вам се чини предновогодишњи хит о постојању фракције лојалиста у СНС , који су мало екестремнији за председников укус?

Лансирање приче о лојалистима у овом тренутку за СНС има функцију хомогенизације и показивања слепе оданости која се очигледно топи у њиховим редовима. За јавност је то потврда вредности вође који има следбенике, спремне да за њега погину, али и функцију застрашивања сукобом који би завршио у крви, пошто се ови на крв заклињу.

Застрашивање је важно због тога што је страх од режима који је оличен у Вучићу потпуно ишчилео код омладине, али и старијих. Нарцис воли кад му се диве и кад га се плаше, а он је све то изгубио, па очајнички покушава да врати „стари сјај“ завереничким причама.

Режим Србе са КиМ доживљава као своје приватне Србе, а огроман број Срба који живи на КиМ је далеко од тога. Режим је увређен што има света на КиМ који мисли својом главом и није потопљен у страх, а не може им се пришити да су „Куртијеви Срби“

**Игроказ око учешћа СЛ на косовским изборима има за циљ пумпање патриотског имиџа

*Власт се највише потресла када је чула да тамо неки професори са универзитета у Косовској Митровици подржавају студенте у Србији. Због чега?

Режим Србе са КиМ доживљава као своје приватне Србе, а огроман број Срба који живи на КиМ је далеко од тога. Режим је увређен што има света на КиМ који мисли својом главом и није потопљен у страх, а не може им се пришити да су „Куртијеви Срби“.

*Шта би Срби са КиМ у овом тренутку могли да ураде, с обзиром да су препуштени сами себи?

Истина је да су Срби на КиМ препуштени сами себи, искоришћени и издани, како би Вучићев режим показао кооперативност. А он је заиста дуго времена био миљеник Берлина, Париза и Брисела. Наравно, не због његовог шарма и интегритета, већ због безобалне кооперативности у стварању државе косовских Албанаца за коју су се западне велике силе, на жалост, определиле. А све то зарад подршке опстајању на власти. Први корак би био да се Срби на КиМ освесте и да схвате да од Вучића и његових не могу да очекују заштиту.

*Тренутно се на Косову и Метохији гаси и оно мало преосталих српских институција. Мислите ли да је то заправо спровођење Француско-немачког споразума који је прихватио Александар Вучић?

Велика је штета и национална срамота нанесена Србима на КиМ и Србији, као држави, усвајањем Бриселског споразума којим су институције Републике Србије исељене са севера КиМ, чије су општине биле потпуно уклопљене у политички и правни систем Републике Србије

Велика је штета и национална срамота нанесена Србима на КиМ и Србији, као држави, усвајањем Бриселског споразума којим су институције Републике Србије исељене са севера КиМ, чије су општине биле потпуно уклопљене у политички и правни систем Републике Србије. После је све ишло као џемпер који почне да се пара. Ово што се тренутно дешава јесте спровођење „Француско-немачког плана“ који је Вучић у Бриселу, а касније и охридским анексом, усмено прихватио.

*Следе избори на Косову. Неколико српских странака и покрета, поред Срске листе, кандидовало се на њима. Да ли је било боље да су се ујединил, јер овако СЛ тврди да ће освојити свих десет мандата које припадају српској мањини?

Српска листа на КиМ као протеза СНС-а, владала је страхом и уценама. Садашњи проблем са одобравањем те листе од стране Куртијевог режима видим као игроказ да се напумпа патриотски имиџ Српске листе. Не заборавимо да док су полицајци и судије били присиљени да напусте своја радна места, сви су из Српске листе уредно добијали плату у косовској скупштини од Куртија.

Курти и Вучић помажу један другом, а за обичне људе непријатељски расположен албански фактор, оличен у Куртијевом режиму, битно компликује ситуацију Србима на КиМ. Било би боље да су остале листе ишле као уједињена опозиција српска, јер би то имало синергијски ефекат.

*И на крају чини ли вам се да се у Србији враћа вера у боље сутра. Вреди ли се надати?

Верујем у студенте, у ове младе људе који ће, надам се, успети у ономе што нашим генерацијама није пошло за руком. Мислим да овај режим пада. Готов је!

(Данас)