Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију о геноциду у Јасеновцу. За резолуцију гласала су 42 посланика, уз један глас против

Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Матхаузен. Црногорски парламент ће сваке године слати делегацију која ће учествовати у програмима комеморације 22. априла у Јасеновцу.

У Скупштини Црне Горе за резолуцију су гласала 42 посланика, 41 је био "за", а један против. Као предлагач, председник парламента Андрија Мандић рекао је да са поносом може да каже да је Црна Гора прва држава на планети која се на овакав начин односи према Јасеновцу. 

Мандић је рекао да је поносан што је резолуција усвијена и да је митрополит Гаврило Дожић био у логору Дахау.

"Ово је резултат нашег договора и наше идеје. Нико се у ово није мешао са стране. Волио бих да моје сународнике из Београда и Бањалуке на Петровдан дочекамо у Црној Гори, да се братски поздравимо и да кажемо да смо ми један озбиљан народ да овај регион има будућност", истакао је Мандић.

Приликом гласања, посланици ДПС-а, СД-а, ХГИ, Бошњачке странке, ГП УРА су напустили салу.

Иначе, резолуција о геноциду у Јасеновцу, је у међувремену, амандманима ЗБЦГ преименована у "Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен".

Дан сећања - 22. април

Према резолуцији, Скупштина Црне Горе одлучила је да 22. април буде званично признат као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обележавати сваке године. 

Текст резолуције о геноциду у Јасеновцу почиње констатацијом да се она покреће "полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права”.

"Уверени да су знање и свест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског света против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или верској основи, као и кршења људских права”, резолуција је неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи”, додаје се.

Наводи се да Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спријечити било какав облик ревизионизма.

Расправа у парламенту

Претходно, коментаришући нападе на посланике Покрета Европа сад (ПЕС), Мандић је рекао да не верује да они којима су главни актери били хероји Скај комуникације, Радоје Звицер и Нено Калуђеровић, данас нападају групу честитих посланика.

"Данас радимо велику ствар гласајући за ову резолуцију. Померићемо Црну Гору корак напред од оног дна, где су нас довели ови који су заробили државу везама са организованим криминалом. Видели сте где су завршили бивши челници правосуђа", рекао је Мандић.

Навео да су се и пре 1918. године у Црној Гори на Видовдан доношене важне одлуке.

Истакао је да њиховој генерацији, која се не бави шверцом, припала част да помери Црну Гору корак напред.

Посланик ПЕС-а Миодраг Лаковић рекао је да неће гласати за Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, те да ће тада напустити салу.

Мандић: Резолуција није уперена ни против једног народа

Претходно је Одбор за људска права и слободе подржао је предлог Резолуције о геноциду у Јасеновцу, који је Скупштини Црне Горе поднела група од 43 посланика.

Седам посланика је било за предлог Резолуције. 

Мандић каже да Резолуција о Јасеновцу није упрена ни против којег народа.

Председник црногорске Скупштине је на седници Одбора поручио да треба подићи свест о трагичним догађајима, како се они никада не би поновили.

"Стварамо темељ за изградњу истински помиреног друштва. Апсолутна већина је подржала овај предлог", истакао је Мандић.

(РТС, РТЦГ, Вијести)