Танасије Маринковић: У кризи су и власт и универзитет. Онлајн настава није у складу са Законом о високом образовању. Потребно формулисати нове видове демократске борбе

 "Јасно је да су у кризи и власт и универзитет - Вучић не посеже за изборима када жели да изађе из ситуације која је за њена непријатна, што је његов уобичајени трик - а универзитет, јер постоји пад ентузијазма и нервоза међу члановима академске заједнице", каже за Н1 професор Правног факултета Универзитета у Београду Танасије Маринковић. Он наглашава да онлајн настава није у складу са Законом о високом образовању, као и да је потребно формулисати нове видове демократске борбе.

Да ли постоји корелација између блокада факултета и расписивања избора и да ли, у том контексту, блокаде представљају ефикасан притисак на председника Вучића да избора буде што пре, а не, како се може чути из врха СНС, вероватно крајем 2026. године? Да ли су делотворније средство убеђивања власти блокаде факултета или улица? Ко је у већој кризи - власт или универзитети?

"Власт јесте у кризи јер не посеже за оним механизмима за којима иначе посеже када жели да изађе из ситуације која је за њу непријатна, а она посеже за изборима. Сада власт одбија да распише ванредне парламентарне изборе, који су за Александра Вучића уобичајени трик и услови у којима се он најбоље сналази, јер контролише медије и наратив уз сву мобилизацију својих чланова, злоупотреба јавних ресурса, што видимо у Зајечару и Косјерићу", казао је Маринковић.

Он каже и да је "јасно да студентске блокаде нису на оном нивоу на којима су биле".

"На протесту 15. марта остварено је окупљање које је незапамћено у нашој историји, које је показало колико је јача грађанска свет, колико студенти размишљају о својој заједници. Сама чињеница да студенти нису 15. марта нису јасно артикулисали свој политички захтев и да им је требало два месеца да сазру и схвате да постоји један услов, а то су избори, да само тако можемо да дођемо до владавине права - то је имало своју цену, а то је својеврстан пад ентузијазма и нервоза међу члановима академске заједнице", оценио је Маринковић.

И то, додаје, јесте криза.

"Видимо да неки факултети доносе одлуке о некој онлајн настави, противзаконито. Сама чињеница да власт користи то као аргумент, говори о томе да су неке колеге на факултету поклекле и то није добар знак", сматра.

На питање да ли је у питању дефанзива, каже:

"На мезопленуму Правног факултета било је 800 или 900 људи, није имало где да се уђе. Дакле, универзитет је и даље борбен, али власт покушава да буши".

Професор каже да се уноси страх међу чланове академске заједнице да ће "Београдски универзитет бити угашен".

"Што је лаж. Неко са универзитета може да помисли да ће нестати Београдски универзитет, али власт покушава да усади страх међу чланове академске заједнице и да рацио буде потиснут оним ирационалним - спасавамо се ко стигне. И ја то осећам код неких колега. Проблем је што студенти од 15. марта нису организовали ниједну озбиљну акцију и то код оних који нису нашли своје место ствара нервозу, утиче и на материјално стање грађана", каже.

Маринковић сматра да смо из једне фазе "инфантилизације друштва" прешли у озбиљнију, када је потребно озбиљније и деловати.

"Инфантилизација друштва због тога што смо били дошли у фазу да нас студенти воде. Њихова борба је била једноставнија у односу на ове даље видове борбе, јер је борба за изборе мало другачија. Студенти, ипак, у том процесу и сазревају, и та њихова борба имала је велику вредност, можемо бити задовољни, самом чињеницом да власт покушава да симулира неке деблокаде неким измишљеним онлајн програмима", оценио је гост "Иза вести".

Према његовим речима, власт је такође признала пораз, рекавши - пријавите се за нешто што не постоји.

Судбине студената и професора испреплетене

Маринковић одбија да тренутну ситуацију назове дефанзивом.

"Ми се тражимо у овој ситуацији, не бих је назвао дефанзивом. Мораћемо нове видове одлучивања да установимо, јер су сада судбине студента и професора много више испреплетане", казао је.

И због тога, додаје, пленуми више нису довољни.

"Они имају своју вредност, студенти су се тога држали. Али, показало се да мора да се убрза без те базе непосредне демократије, а с друге стране, професори морају да се више укључе, јер је удар на универзитет све већи", рекао је.

Предлог ректорског колегијума је за Маринковића "апсолутно неприхватљив".

"Онлајн настава није само њихов предлог, то жели и власт, то је супротно Закону о високом образовању. Све се то спроводи на основу некаквог тумачења Савета за високо образовање... Ко је тражио ту асинхрону наставу - то су тражили декани", изјавио је гост Н1.

А, како каже, неки су "насели на тај наратив".

"Шта ћемо са законитошћу, ако су незаконите блокаде колико је ово незаконито. Ја кажем да се и на овај начин држи час", додао је.

Говорећи о студентском захтеву за расписивање ванредних парламентарних избора и студентске листе која се наводно већ прави, Маринковић каже да је то тема о којој се не може говорити на факултету, али и да, колико он зна, о томе се и говори ван факултета.

"То ми је најпроблематичнији део, да се у иницијативи ректорског колегијума не наводи основни захтев, а то је да се распишу фер и слободни избори. То Универзитет може да тражи, тај захтев може да се чује на универзитету. О студентским листама, како ће се та борба водити, то је тема о којој се не може говорити на универзитету. И колико ја знам, те одлуке се не доносе на факултетима, то треба да се истакне, и сада, колико је мени познато", нагласио је професор.

Мењати начин борбе

"Вучић се прилагодио новонасталој ситуацији и о томе и ми треба да водимо рачуна. Али, док је не променимо, блокаде су наше стратегија. Треба да се размишља и о другом... А ако се иде на онлајн наставу, не знам како људи замишљају да студенти могу да студирају и да се боре за услове за слободне изборе", упитао је.

Отуда, каже, и та врста представе о дефанзиви, јер није било никаквих акција. "И то ствара нервозу", додаје.

Према речима Маринковића, добро је да се десио и такозвани "ћациленд".

"Јер је он самом својом појавом још једном оголио ову власт. Говорили смо да је једини начин борбе улица, а ми видимо да они нама и ту улицу хоће да отму. Симилирају се институције, а сада и јавни скупови", каже.

"Ћациленд" је, додаје, настао као врста контрадемонстрација. "Постоје и тезе да се звучно оружје крило у 'Ћациленду', али он је сушински само провокација која тражи реакцију са наше стране. Они једва чекају да наступимо насиљем према њима и да себе тобоже оголимо", сматра.

Ипак, Маринковић наводи да је по њему и захтев да се врати на наставу такође легитиман.

"Само бих да се одмери шта је вредније - право на образовање или борба за владавину права, која подразумева и образовање не неком свом нивоу", рекао је Маринковић.

Професор такође каже и да, у случају да се избори распишу, и формира студентска листа, да ректор Ђокић, који се помињао као кандидат за ту листу, не мора да поднесе оставку.

"Нема никаквих правних препрека да буду кандидати на изборима. Избори нису ни расписани, грађани имају право, као и професори на политички став, они га изражавају и правом да се кандидују", каже.

А на тим будућим изборима, студенти би требало да сарађују са опозицијом, сматра.

"Морамо разговарати о стратегији борбе, и опозиција се мора укључити у ту борбу. Цело друштво апелује да наступе јединствено. Ми знамо да нас међународна заједница неће чути, они реагују на студенте, али за Европски парламент морате да имате неког конкретног саговорника... Опозиција има своје канале борбе, рецимо, борбу пред међународним институцијама. Не видим да то раде, та борба није довољно видљива. А биће боље, боље ће их чути та међународна заједница ако они наступају јединствено", закључио је Маринковић.

(Н1)