Владета Јанковић: Криза у Србији улази у фазу расплета. Фер и слободни избори једини начин да се мирним путем ова несрећа склони с власти

 Испуњење студентских захтева значи фијаско овог режима, изјавио је универзитетски професор у пензији Владета Јанковић, уверен да криза у Србији улази у фазу расплета на крају трећег и почетка четвртог чина и да су фер и слободни избори „једини начин да се мирним путем ова несрећа склони с власти“.

Избори су под оваквим условима бесмислени и зато је неопходно све снаге усредсредити на борбу за поштене услове, објаснио је Јанковић у интервјуу за агенцију ФоНет и оценио да би, са или без прелазне владе, на томе требало да ради комисија компетентнтих стручњака.

Како је објаснио, у том радном телу не би седели политичари или би били минимално заступљени, али би језгро чинили стручњаци, математичари, статистичари и политиколози, који би радили само на фер условима за изборе.

Опозиција би само за ту прилику морала да се уједини у покрет, као што су били ДЕПОС, ДОС или ДЕМОС у Словенији, а после нека свако иде својим путем. Ко у то неће да уђе, није опозиција, нагласио је Јанковић, који слути да има и таквих, као и непробуђених спавача и колебљивих.

Напомињући да за окупљање опозиције питање не би смело да буде ко ће бити вођа, Јанковић је оценио да они могу да се договоре, да те људе већином познаје и да су у стању да се договоре, само ако им се пружи озбиљна прилика.

Да би се власт принудила на уступке, потребно је још притиска и „пумпања“, оценио је он и истакао да су студенти остварили историјски подвиг, али да не треба очекивати од њих много више и да сада долази време за грађане.

Сада морају да се ангажују сви они који држе до себе, будућности своје деце и будућности ове земље, нагласио је Јанковић, који сматра да, у том случају, све може да се заврши мирно и на демократски начин са последицама за оне који су проузроковали несрећу.

Он мисли да сила овде неће решити ништа и да властима слабо помажу игре исцрпљивања, насилне акције, хапшења и варања на најпримитивнији и најпростачкији начин.

То тако не може. Убеђен сам да ће то спречити ова поплава која је кренула по Србији, додао је Јанковић, који је то што раде студенти назвао изванредним.

Како је истакао, они су дорасли свему, они могу све, све што су урадили било је савршено, а њихови захтеви директно поткопавају режим.

„Студенти су пробудили Србију. Чак и они који су веровали у Вучића, а било је таквих који су били равнодушни, па из инерције га подржавали, са тим је готово“, оценио је Јанковић.

Остало само тврдо језгро

Како је указао, „сада му остаје само то неко тврдо језгро оних чији су интереси угрожени и једна маса, нажалост, очајника који никада неће видети истину“.

Искључено је да су стране службе иза студената, то је спонтани покрет. Студенти нису ни под каквим утицајем страних служби, зна се на кога стране службе утичу, поручио је Јанковић.

Он мисли да је у овој ситуацији један од Вучићевих проблема, а има их заиста много, „то што лаже и себе, а не само нас“.

Живи у илузији и више не може да се узда у своју убедљиву победу, објаснио је Јанковић и приметио да и међународна заједница почиње да преиспитује подршку Вучићу, који у спољној политици, не повлачи само непристојне потезе, већ и потезе ван дипломатске логике и здраве памети.

Вучић није кључни играч

Према његовом тумачењу, са становишта међународне перспективе, Вучић није никакав кључни играч, а што се унутрашњих околности тиче, „они сада раде ствари које раде очајници и у томе има нечега грчевитог и застрашујућег“.

„Они су као терминални болесник који није свестан да је то што јесте. Све је то читав један систем лажи које су провидне, али чије је време истекло“, рекао је Јанковић и оценио да људи, под утицајем студентске побуне, почињу да виде што се дешава.

„Није све у спремању пите и кувању чорбица и чајева, плакању и грљењу. Људи одједном схватају да постоје други начин мишљења, понашања и поимања живота. То Србија почиње да схвата и то значи крај Вучића“, предочио је Јанковић.

Он је убеђен да у Србији неће доћи до насиља и образлаже да постоји могућност за миран расплет, али напомиње да, после промене, мора да се постави питање одговорности и да неки људи „морају повући озбиљне последице, што значи и кривичну одговорност“.

Према његовим речима, „наравно да постоје и отворена врата да се побегне из земље, што ће многи и пробати, али све је боље од крвопролића и рата“.

„Једини прави пут, демократски пут, онај који би од Србије, после година боловања, учинио здраво државно биће, иако обогаљено и тешко повређено, јесу избори“, поновио је Јанковић.

Расплет кризе?

Упитан да ли ће расплет кризе бити ове године или ћемо ћекати да прође ЕXПО, он је одговорио „далеко било“ и указао да је ЕXПО велика несрећа и суманути подухват.

Позвао се, при томе, на пример националног стадиона и Вучићеву изјаву да ће тамо моћи да се једе шећерна вуна, а биће и библиотека.

Шта то значи, да ће „гробари“ и „делије“ на том стадиону моћи да читају и једу шећерну вуну? Да ли овом земљом управља нормалан човек“, упитао је Јанковић.

Он се нада да ће се расплет кризе догодити у току ове календарске године, можда и пре лета, ако буде памети, мада напомиње да се до коректних изборних услова не молази преко ноћи.

Ако на томе буду радили озбиљни људи и буде самоконтроле, ако режиму буде довољно горело под ногама, а на то пристану и опозиција и побуњени народ, све то може да се заврши за неколико недеља и да се иде на изборе. Значи, у неком срећном случају, све би то могло пре јесењих киша, закључио је Јанковић.

(Фонет)