Вукадиновић: Вучићев говор у УН као бледи покушај компензације за све поразе, повлачења и предаје између два заседања Генералне скупштине. Реалност те његове лажне "грмљавине" у Њујорку најбоље се види у данашњем положају Срба на КиМ

Да ли је председник Србије Александар Вучић заиста „загрмео“ у говору 24. септембра у Уједињеним нацијама по питању непоштовања Резолиције 1244, како то Вечерње новости слугерански наводе, саговорници „Времена“ или негирају или не желе да коментаришу, а подељеног су мишљења када је у питању то да ли је Вучићев говор био искључиво за домаћу употребу или је био намењен и међународној јавности.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је за „Време“ да Вучићев говор „уопште није био лош“, да је чак био коректан у смислу онога што може да се очекује од шефа државе каква је Србија и у ситуацију у којој је Србија, али је био „далеко од било какве грмљавине“.

Патетичне фразе и снисходљивост

Вучић је говорио прилично снисходљиво, најмање пет пута помињући како је Србија мала земља

„Прича о некаквој грмљавини и сличне патетичне фразе приличе Вучићевим страначким колегама, односно страначким поданицима, да будемо прецизнији, и уобичајена су ствар за много мање поводе. Најмање неколико десетина говорника у Генералној скупштини Уједињених нација јесте рекло или ће рећи сличне ствари, а многи и веома оштрије од Александра Вучића када је реч о двоструким стандардима и лицемерју великих сила, а посебно Запада“, рекао је Вукадиновић.

Он је оценио да ће читав низ говорника, нарочито из Африке и Јужне Америке то рећи „чвршће, мушкије и одлучније“ него што је то рекао Вучић.

„Вучић је говорио прилично снисходљиво, најмање пет пута помињући како је Србија мала земља, тако да је његов говор више био снисходљив, него што је био грмљавина, али је у говору речено мање-више све што треба. Међутим, реалност те његове грмљавине се могла видети колико јуче (24. септембра) и свих претходних месеци на Косову и Метохији“, рекао је Вукадиновић.

Вучићева „грмљавина“ најбоље се очитује на Косову

Он је указао да је Вучиће и прошле године у Њујорку одржао „релативно коректан и пристојан говор“.

„Одмах након тога се догодила Бањска и урушавање последњих елемената нечега што се може назвати државном политиком према Косову и Метохији. Тако да се реалност његове грмљавине најбоље очитује на терену Косова и Метохије“, рекао је Вукадиновић.

Количина полтронства, еуфорије и егзалтације председниковим говором реално је најближа нечему што се можда може видети у Северној Кореји, или ономе чему смо били сведоци у Титовој Југославији

Он је оценио да такве реакције и аплаузи одушевљења веома добро илуструју српску политичку реалност када је реч о демократским стандардима и укупној атмосфери и клими у друштву.

„Та количина полтронства, еуфорије и егзалтације председниковим говором реално је најближа нечему што се можда може видети у Северној Кореји, или ономе чему смо били сведоци у Титовој Југославији и неким сличним једнопартијским и ауторитативним творевинама из прошлог века. Таква врста одушевљења председниковим говором се у 21. веку може видети још само у Северној Кореји, и то такође добро осликава политичку климу у којој се Србија налази“, рекао је Вукадиновић.

Тренутак искрености

Он је истакао да је тренутак највеће искрености, а можда и једини тренутак Вучићеве искрености био када је рекао да сви говорници своје говоре користе за обраћање својим грађанима и када је навео да ће и он то донекле чинити.

„Вучић је то чинио искључиво и апсолутно, као и у претходним случајевима, а и оно што је било тачно и начелно исправно речено, а тога је било доста – било је домаћу политичку употребу, намењено домаћој публици, као врста благе компензације за сва понижења, поразе и повлачења, која су између два заседања Генералне скупштине Уједињених нација Србија и Вучић лично претрпели по питању Косова, а и шире“, закључио је Вукадиновић.

(Време)