Зорана Михајловић: Литијум централни минерал за трансформацију привреде. Пројекат "Јадар" најважнији пројекат за генерације које тек долазе. Опозиција покушава да сруши власт преко јадарита

 Бивша министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да је литијум централни минерал за трансформацију привреде и истакла да је пројекат "Јадар" за експлоатацију  литијума најважнији пројекат за генерације које тек долазе.

Ја сам две године била министарка рударства, и то су биле те две године када сам потписала елаборат о овереним резервама литијума у јадариту. У јануару 2021. године дефинитвно смо оверили резерве и рекли да Србија има 158 милиона тона јадарита, што је од непроцењиве важности не само за нас него глобално. И тада је кренула можда та интензивнија прича о јадариту. Десили су се избори и то је успорило тај пројекат, зауставило га што је била велика штета", рекла је Михајловић за К1 телевизију.

Каже да су дезинформације које су раније могле да се чују о еколошким проблемима у вези са експлоатацијом јадарита на некин начин биле прихватљиве, док нису урађене званичне студије или нацрти студија о процени утицаја на животну средину.

Оног тренутка када су изашле студије о процени утицаја на животну средину, како је рекла, свака прича о негативним утицајима је дезинформација и лаж.

Истакла је да су студије рађене шест и по година и да је коришћено 28.000 параметара.

Михајловић сматра да су 2021. године опозиционе партије само искористиле тему јадарита како би ушли у парламент, а да их у ствари није интересовала екологија и заштита животне средине.

Радили или не радили јадарит, неопходно је да се зна шта Србија има и колико, којим технологијама може да се експлоатише и како то утиче на животну средину.

 "Ово је пројекат који траје већ дуго, ми смо себи дозволили да нам политика буде много јача од свега што се зове струка и знање. Неко би рекао да сваки велики пројекат тражи одређену политичку сагласност, то је тачно. Ми имамо државу, институције без обзира да ли ће неко у њих да верује или не, али оне постоје и имамо све оно што је у складу са законом потребно да се уради да бисмо ми веровали", истакла је она.

Према њеним речима, три студије о процени утицаја на животну средину које су урађене побијају сваку реченицу која може да се чује од стране опозиције да ће падати сумпорне кише и да ће бити сумпорних испарења.

  "Овде је у позадини политичка прича, хајде да скинемо власт тако што ћемо да причамо причу о јадариту на начин на који се она прича, и да покушамо да дођемо на власт преко јадарита. Опозиција је ушла у парламент на конту тога, након тога по питању екологије није било ни једног предлога закона, ничега", додала је она.

Сматра да је грађанима, иако опозиција поново покушава да сруши власт преко јадарита, сада све јасније без обзира на све расправе и таборе ко је за, а ко против.

Истиче да Рио Тинто није неозбиљна компанија као што многи причају с обзиром да има 57.000 запослених.

Нагласила је да Србија као држава може да направи додатне оквире и тражи додатну заштиту за животну средину, што Закон о рударству и предвиђа као могућност, као и да има и литијум и пољопривреду.

Закони у Србији о заштити животне средине су потпуно усклађени са европским законима, рекла је Михајловић и додала да је свим законима у Србији предвиђено да онај ко треба да реализује одређени пројекат финансира студију о процени утицаја на животну средину.

 "Запањујуће је да ми кажемо 'урадили су те три студије, имају 3.500 страна, па то су они нешто наместили'. Студије се не раде због тога да би уверили вас и мене, него компанија ради студије да би се видело какво је стање, шта је проблематично, шта може и на који начин да се реши, и да се то представи на јавном увиду", објаснила је она.

Михајловић је поручила да од државе и тога како ће држава да постави своје оквире зависи како ће се компанија понашати у будућности, и додала да постоји инвестициони споразум који може да се потпише са компанијом у складу са законом који омогућава држави да тражи још једну еколошку студију или наднадзор.

Она сматра да не постоји ни једна држава у свету која би себи дозволила да не експлоатише литијум, поготово ако постоје технологије за то, као и могућност да се нормално и одрживо прође кроз тај процес да би се добио литијум.

"Када би га ескплоатисали ми би задовољили негде пет посто светске тражње. Новац би био подељен између државе и компаније. Ако дођемо до те фазе, дугорочни уговори о испоруци литијума били би од изузетног значаја. Већ сада постоји глобални дефицит литијума, а наредних пет до седам година потражња ће расти 4,5 пута брже од понуде", навела је она.

Михајловић каже да је за државу кључно да постоји комплетан ланац, односно фабрика за прераду, производњу батерија и електричних возила, и додала да је немогуће да лоше и неквалитетне компаније буду део тог ланца.

 Како је навела, експлоатација електричних возила могла би да донесе 10 до 12 одсто бруто друштвеног производа, што би значило огроман приход за државу.

"Причамо и о отварању 25 хиљада нових радних места, инвестицији од око 25 милијарди евра, као и о новим технологијама које би Србија довела на потпуно другачију геополитичку позицију. Критичне минералне сировине, попут литијума, су данас као нафта и гас", додала је она.

Како је објаснила, критичне минералне сировине су кључне за сваку енергетску трансформацију, економску промену и одрживи зелени развој, с обзиром на то да тренутно свет прелази са јефтиних извора енергије на скупље супституте.

"Ове сировине су критичне јер су изузетно ретке и тешко их је пронаћи, објаснила је Михајловић и додала да се литијум налази у само шест или седам земаља, док су глобалне потребе за њим огромне.

"Србија располаже минералним сировинама чија се вредност процењује на око 250 милијарди евра. Имамо кобалт, антимон, злато, сребро, никл и литијум, који су међу најважнијим минералним сировинама. Такође поседујемо магнезит и неколико других важних ресурса. Све оно што је ЕУ уврстила у своју стратегију критичних минералних сировина, ми у Србији поседујемо у 80 посто случајева. Нажалост, искористили смо тек 15 посто тих ресурса, а највише се експлоатисао бакар", рекла је она, преноси Танјуг.

(Политика)