Јасеновачка политичка икебана

(Фокус, Бањалука, 19.4.2010. године)

У Јасеновцу је јуче обиљежена 65. годишњица пробоја јасеновачких логораша из једног од најстравичнијих нацистичких логора смрти у свијету, гдје је погубљено на стотине тисућа Срба, цјелокупна јеврејска популација из НДХ и неколико десетина тисућа Рома, уз доста хрватских антифашиста. На обиљежавање ове годишњице дошло је цјелокупно хрватско руководство као и некадашњи предсједник Стјепан Месић, а посјетилаца је било неколико стотина.

Да човјек није знао о чему се ради, мислио би да се налази на лијепо уређеном терену за голф. Фалио је једино прослављени голф играч Тајгер Вудс. Крајолик предиван, трава покошена на енглески начин, умјетно сређена језера, зазелењели брежуљци, милина за очи. Нигдје никаквог знака о усташком стратишту. Нема барака за заточенике, обиљежена мјеста гдје су усташе маљевима и ножевима убијали своје жртве, нигдје логорских жица, ничег што би служило на подсјећање на извршени геноцид. Све је урађено да се заборави, као да стратишта никада није ни било. Али ту није крај политичкој икебани. Цијело хрватско руководство се расплакало над жртвама: Србима, Јеврејима, Ромима и инима. Па приче о томе како је Хрватска израсла из антифашистичке борбе?! Ова повијесна неистина боде очи до крви, јер колико је познато, из антифашистичке борбе је настала Југославија, о којој није било ни ријечи на овој комеморацији.

И онда на сцену ступа бивша Српкиња, ХДЗ-овка, предсједница Владе, Јадранка Косор. Нешто патетичних ријечи о антифашистичкој борби из које је израстао, прије двадесет година, "демократски хрватски устав" (сиц)?! Тај устав је био толико "демократски" да је хрватске Србе из конститутивног народа претворио у мањину! Како би дјело одговарало ријечима, у хрватском домовинском рату број Срба је с 12 одсто сведен на отприлике четири одсто, на точно онолико колико је тадашње хрватско врховништво било планирало! Унутар политичке икебане важна је и прича о томе како су све жртве једнако вриједне. Злочин је, ето, злочин, а број жртава није важан. Пар тисућа је исто као и неколико стотина тисућа! Наравно, пошто се ту ради о неколико стотина тисућа Срба, који су као "геноцидан народ" очито "невриједне жртве". Добро је да су их хрватски дужносници уопће и споменули, на чему би им Срби требало да "буду захвални"! Уосталом, како се над "геноцидним народом" може вршити геноцид? Да су усташе, умјесто да су Србе и Јевреје неселективно убијали, одвајали жене, дјецу и стар(и)це и слали их кућама, онда би то, као и у Сребреници био "геноцид". Овако, то је тек злочин, а и једва да је злочин, пошто се ради о "србочетницима" и "чифутима". И тако, прољеће у потпуности уљепшава јасеновачки дјечји вртић. Политичка говоранција је завршена, "демокрација се показала на дјелу", што је за улазак у Еуропу више него потребно, геноцид над Јеврејима и Србима није ни споменут. "И то с правом". "Јер што је Јасеновац према Сребреници"?! А када се за пар година стиша ова бука око "чифутских" и "србочетничких" наводних жртава, упроцесуираће се голф терени, направити дјечја игралишта и мјеста за пикник, а спомен-музеј јасеновачким жртвама остаће и даље политичка икебана и ругло извршеном геноциду.