Истина и помирење на ex-YU просторима | |||
Зашто Вуковар а не Јадовно |
четвртак, 04. новембар 2010. | |
(Прес) Драги наш господине Предсједниче, Кажем наш, јер иако нисмо Срби Србијанци, Ви као предсједник Србије, предсједник сте свих Срба гдје год они живјели, јер ми за сада, српског предсједника немамо. За поздравити су Ваша настојања за нормализацијом односа у региону. Послије Сребренице ето и Ваше посјете Вуковару. Њоме ће "истина" о хрватском страдању бити још драматичнија од оне која је испродукована и коју Ви очито прихватате. У Вашем кабинету долазак у Вуковар процјењују логичним слиједом догађаја, с обзиром на чињеницу да сте били у Сребреници и "на оно што сте тамо изговорили", јер је Овчара, како кажу "још једно велико стратиште које није могло остати заобиђено". Хрватска предсједница Владе од вас очекује одавање почасти хрватским бранитељима и цивилима, бранитељима, прије свега Вуковара, јер почаст њима доживљава и као поклон жртвама Вуковара. Пошто нисте најавили било какав гест исприке, у ХСП-у сматрају како су тиме „преварени грађани Вуковара јер је Ваша толико најављивана посјета заправо само фарса. Наводе и да је у свјетлу тих чињеница, Ваш долазак у Вуковар „политички ирелевантан догађај“. Кратко речено, хрватски десничари сматрају да је у питању непотребна посјета која ништа неће промијенити и да тако замишљена није помирење, него понижење! Кажу и да треба знати да је злочин на Овчари дио великосрпског плана, а злочин у Паулин Двору је инцидент. Овчара за њих има дубоку симболику: не само као стратише на којем је почињен злочин који се по размјерима не може изједначити ни с једним мјестом страдања грађана српске националности у „домовинском рату“. Након тога требали би с хрватским предсједником посјетити и Паулин Двор гдје је 1991. побијено 19 становника тог српског села. У Паулин Двор одлазите, након Овчаре, гдје је са "агресорске" стране побијено више од двије стотине заробљених хрватских бранитеља. Ради се без сумње о ратном злочину над претходно разоружаним бранитељима. Уважавам све жртве, сваку жртву, али изабрано мјесто српског страдања, сматрам познатим начином минимизирања броја жртава које је побила хрватска страна. Зашто умјесто Паулин двора не идете у Пакрачку Пољану? Како је познато, тамо је под руководством, надзором и уз директно учешће Томислава Мерчепа, истурене руке Министарства за унутрашње послове и Владе тадашње Хрватске, на најбруталније и најперверзније начине (постоје живи свједоци) усмрћено преко двије стотине загребачких Срба, никад наоружаних и одведених из њихових станова, кревета. Можда вам на разговор са бранитељима и доведу Мерчепа, човјека (ако се тако може назвати) који зна шта се ту догађало од прољећа, па преко љета, док није почела, касније названа "вуковарска трагедија, хрватски стаљинград и синоним за србочетничку агресију". Мерчепа немојте пуно питати, само нека вам одговори на питање чији су лешеви први пливали Дунавом у прољеће-љето 1991. године и шта мисли да ли би вуковарске трагедије било да се није поновио исти "возни ред" као и 1941.године?!! У вези с тим предсједниче, не само Србија, него и Срби у цијелој тада још непризнатој Хрватској, а и касније, проглашени су агресорима. Дакле они у својим кућама и двориштима у којима су их хрватски бранитељи клали, убијали, многе протјеривали и редом пљачкали. Стављам Вам до знања да су те поступке звали: Ослобођење од агресора! Кажете да сте давно одлучили посјетити Вуковар. Долазак у Вуковар дио је Ваше људске и политичке философије да се треба поклонити невиним жртвама рата који је погодио подручје бивше Југославије, да треба затворити ту тешку страницу наших односа у 20. вијеку и окренути се 21. вијеку. По вама одлазак у Вуковар сам је по себи довољно значајан да тај дан треба бити посебан .... Зар за Вас, господине предсједниче, одлазак на Јадовно нема довољан значај? Зашто у Вуковар прије него на Јадовно? Ражалостили сте и изневјерили потомке и поштоваоце Јадовинских жртава када се нисте одазвали њихову позиву да заједнички обиљежите први дан сјећања на Јадовно. Прво обиљежавање у 69 година. Зашто, Борисе, нисте дошли на Јадовно. Кажем Борисе, јер своју браћу зовем именом. Браћа смо по јами Јадовинској јер доле у бездану Велебита још увијек леже кости вашег дједа Страхиње уз кости мојих дједова Луке и Милана и стрица Стеве. Иако их Борисе нисмо сахранили, и нисмо јаме замјенили гробовима, заслужују барем да их обилазимо, мјеста погубљења обиљежимо и парастосе служимо. Бојим се предсједниче да ви и не знате шта је то Јадовно, јер сте недавно изјавили да је Ваш дјед Страхиња бачен у јаму Јадовно. Такова јама не постоји! Брозова историографија на Велебиту биљежи само једну јаму, Шаранову бездану јаму, коју су прозвали јамом Јадовно да би прикрили истину о постојању читавог комплекса усташких логора Јадовно, претече Јасеновца. Да сте дошли на Јадовно, сазнали би да су овај комплекс логора Независне државе Хрватске, поред до сада евидентиране 32 крашке јаме, чинили и казнионица у Госпићу, логор на Велебиту, логор Овчара, логор Ступачиново, логор Слана на острву Пагу, и Метајна, логор за жене и дјецу на истом острву. Изјављујете да је Ваш посао учинити све да се људи помире и врате нормалном добросусједском животу. Па зар заиста мислите да може доћи до помирења и добросусједских односа ако се тек обновљена Спомен плоча на мјесту логора Слана поново разбија и не обнавља а починиоци тог недјела не успјевају се наћи ни након пет мјесеци? Кажете да 20. вијек треба остати иза нас, а 21. вијек испред нас мора бити вријеме за окретање новог листа. Због начина на који се односите према страдању нас Срба пречана у 20. вијеку, немате мандат да ту књигу затворите и оставите иза нас. Отворите ту књигу и крените редом, господине предсједниче, од оне стране гдје пише 1941. Наићи ћете на многе неисписане, празне стране. Срећом, још нас увијек има који ћемо вам радо помоћи да их испишемо заједно. Крените редом, господине предсједниче! (Аутор је председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941) |