Latentni separatizam Bojana Pajtića

Ko misli o političkoj Srbiji i Srbima, ne bi smeo da previdi jednu boljku zvanu separatizam kao oblik nacionalne i državne dezintegracije. Kao i svaka druga bolest, i ova politička ima dva oblika – jedan, koji se ne vidi ali postupno nastupa, širi se i jača; i drugi, koji se jasno pokazuje na svetlu dana, ne skriva se, svi ga vide i čuju.

U srpskoj nacionalnoj istoriji, rvale su se dve sile – integrativna i samorasturačka. Naše vreme daje maha ovoj drugoj a u srpskom nacionu je našla plodnije tlo nego u drugima, na primer, bivšim jugoslovenskim. A ovde i danas, ova pošast po celinu nacionalnih interesa je najprisutnija u Vojvodini. U ovoj višenacionalnoj srpskoj autonomiji, otvoreno i sa neskrivenom netrpeljivošću prema Srbiji, nastupaju grupacije Srba sa strategijom separatizma koju možemo imenovati «korak po korak». To nisu brojne grupacije srpskih anti-Srba (sa bivšim komunistima na čelu), ali za svaku biljku, pa i korov, potrebno je seme. Da li će ovo seme korova imati više baštovana nego danas, zavisi i od onih Srba koji drže do vrednosti nacionalne celine. Da li će im se suprotstaviti ili će budistički gledati u svoj pupak? Ali, nije tu reč samo o političkoj borbi već i o političkom delovanju u okviru ili protiv zakona. Ako neko razapne transparent sa porukom da je Novi Sad glavni grad, da li čuvari zakona treba da reaguju. A delovanje u cilju odbrane nacionalnih vrednosti, znali su ovi isti čuvari da hitro sankcionišu.

Međutim, to su separatisti koji se ne prikrivaju. Za našu nacionalnu i političku budućnost, daleko su značajniji oni «Vojvođani» koji pripadaju latentnim separatistima. Oni govore sa pozicija vlasti ali deluju u pracu rastakanja nacionalne i državne celine. Primera je više, a poslednji je svakako odluka Ustavnog suda Srbije da proglasi neustavnim dvadesetak delova Zakona o nadležnosti AP Vojvodina. Evo kako je hajku protiv odluka Ustavnog suda, koji je podsetimo, čuvar ustavnosti države Srbije, poveo niko drugi do predsednik Vlade AP Vojvodine, Bojan Pajtić. U razgovoru za Politiku 14. jula 2012. on je, pored otvorenog nepoštovanja autoriteta Ustavnog suda, izneo dva «argumenta» u prilog vojvođanskoj stvari.

Prvi: «Vojvođani nisu glasali ni za Ustav, ni za Nikolića kao predsednika, ni za vladu, ali će poštovati i taj ustav, i tog predsednika i tu vladu, jer znaju red. Međutim, oni koji vrše vlast u ovoj zemlji moraju poštovati građane Vojvodine uprkos tome što imaju politički drugačije opredeljenje».

Drugi: «Kao pravnik, mogu da kažem da nas USS bruka u međunarodnoj zajednici».

Prvi iskaz je odličan primer latentnog separatizma. Najpre, Pajtić koristi izraz Vojvođani a ne građani Vojvodine. Prvo značenje je teritorijalno etničko a drugo je neutralno u tom pogledu, jer računa sa građanima koji pripadaju različitim nacionalnim zajednicama. Drugo, tvrdnja da ti Vojvođani nisu glasali ni za ustav ni za Nikolića ni za vladu je obmana najnižeg nivoa. Ni za ustav ni za Nikolića ni za vladu nisu glasali SVI građani Vojvodine. Neki su glasali, a da li je bila većina ili manjina jednako je važno koliko i odnos glasova u nekoj opštini. Kada bi doveli do apsurda ovu Pajtićevu genijalnost, onda bi svaka opština u Srbiji mogla da se rukovodi brojem glasova u jednom izbornom ciklusu u odnosu na Ustav, Nikolića, Vladu. Pa ni za Pajtićevu Vladu u administrativnom Novom Sadu nisu svi građani Vojvodine glasali! Šta na to kaže «premijer» AP Vojvodine? Treće, ne poštuju se Ustav, predesednik države i vlada zato što je to «red» kao što je red da se pozdravi na ulici poznanik. To je politička i zakonska dužnost a ne dobra volja Pajtića i njegovih saboraca. Države bez tih dužnosti ne funkcionišu.

Drugi «argument» pravnika treba da baci prašinu u oči. Reći za sebe da si pravnik niše ne znači u nastupu blaćenja Ustavnog suda Srbije. I da je pravnik koji se bavi ustavnim pravom ne bi nas ubedio da je istina u njegovim rukama. Ako u donošenju sudskih odluka, sudije glasaju pa se preglasavaju, onda to znači da se pravnici razlikuju u svim elementima donošenja odluke. Suštinska stvar nije u tome da li je neko pravnik ili nije, već da li ima pravnu kulturu koja nalaže da se Ustav poštuje, da se zakoni poštuju sve dok su na snazi. Ne treba podvlačiti očekivanje da u tome treba da prednjače funkcioneri na svim nivoima vlasti. Jer, ako se oni destruktivno odnose prema odlukama suda, kako će tek obični građani!?

Ovaj poslednji, kao i niz prethodnih javnih nastupa Bojana Pajtića, uveravaju nas da je to politički funkcioner DS koji na zaobilazan način gura vojvođanski interes na štetu republičkog. On nastupa kao da je Vojvodina njegova svojina. Kao da nema ideološku i pravno-političku opoziciju. Sve što se događalo oko Statuta zlokobna je najava unutarsrpskih sukoba. Da se to ne bi dogodilo, politička javnost koja drži do vrednosti nacionalne celine treba da pravno, politički i nacionalno osporava svaki separatistički scenario, svaki njen korak, bilo da se javlja na manifestnom ili latentnom nivou.