Политички живот | |||
ДС-ов "повратак у деведесете" |
понедељак, 30. април 2012. | |
Читаоци дневних новина запахнути су једном пасквилом ДС у којој се копа по политичким реченицама Томе Николића. Тај летак су активисти и поједини врховници ДС делили и на улицама. Ствар је, дакле, преозбиљна. Изгледа да се дословно реализују речи са недавног митинга Бориса Тадића на коме је, онако у пуном досовском демократском капацитету, рекао да СНС не сме да победи на мајским изборима. Ова кампања за државне органе власти тече у знаку грчевитог настојања ДС да победи. То се јасно закључује из средстава које користи против својих противника. Декламације о циљевима су празне и недовољне за оцену карактера политичке организације. О њој најупечатљивије говоре средства која користи у својој борби. Па да видимо каква средства користи ДС како би и даље остала на власти. Најпре треба поћи од начина на који је ова странка дошла на власт 2000. године. Постоји једна непролазна политичка истина: о природи и карактеру владајуће елите највише говори начин на који се попела на власт. Тај долазак је обезбеђен огромним досовским насиљем на улицама Београда 5. октобра и огромним финансијама из иностранства. У том колу ДС је била на челу. Од 2000. године, ДС не силази са власти на општинском нивоу а на републичком је био један мали прекид. У току 12 година владавине избијале су бројне афере владајуће странке чији је заједнички именитељ био опстанак и чување полуга државне власти. Да би обезбедила дугу владавину, свака странка па и ДС мора да задовољи интересе највећег дела свог чланства а то се постиже преко свих државних и парадржавних институција. Па није тек нечији хир да се од 2000. године број запослених у администрацији увећа петоструко. Контрола или закулисни утицај на медије важан је део савремене политичке партије. Она која влада има највећи простор у медијима. За остале странке колико се може. И док кампања тече, мерења присутности странака у електронским медијима, показују да ДС убедљиво води, толико да ниједна странка не може да јој се приближи у минутажи. Број рекламног материјала (плакати, билборди, спотови..) показују да је та странка богата, да има дубок буџет, а уз то и министре у владе која је у техничком мандату. Ово је део средстава која користи ДС у непомирљивој борби за дуго седење у фотељама државне власти. Други је пљување и блаћење противника, на првом месту СНС и Томе Николића. Шта ради пропагандни мозак ДС-а? Лепи плакате по зидовима кућа и тарабама, на којима исмејава лице супарника и фотомонтира друга политичка лица са циљем да изазове код посматрача одбојност. Он рачуна на компромитацију политичких противника до границе непријатељства. Објављују спотове у којима хоће да покажу како је Николић једини политичар у Србији који није доследан. Као да велики број политичара и странака није променило страну? Како би ДС био срећан да Николић није кренуо својим политичким путем! Сада деле и пасквиле са бруталним монтирањем реченица, у традицији чувеног Наполеновог шефа полиције Фушеа: дајте ми реченицу и осудићу га. И као крешендо борбе да се власт не преда другоме, говоре активисти ДС да је победа СНС повратак у 90-те године! Какво чудо од кампање! ДС репризира Милошевићев обрачун са опозицијом 90-их година. У стилу "држите лопова!", они практикују средства која су користили СПС-овци 90-их. Ко је био сведок политичке борбе после 1990. године, лако ће се присетити те харанге на државној телевизији против опозиције. Само је разлика у томе, што је онда текао процес разбијања СФРЈ а данас нема од тога ништа. Обнова Милошевићеве технологије владања и борбе против опозиције коју је пригрлио ДС не може да нашкоди листи "Покренимо Србију". Чак ни тешка подметања и лажи. Сва та монтажа са сликама и речима промашује. Шеф СНС био је у опозицији, није имао одговорност човека на власти. Међутим, већ виђена политичка техника власти, само је још један доказ да нешто ову данашњу власт дебело сврби када се упрегла из петних жила да остане дуговечно на власти. Они хоће да наставе са очајним резултатима своје владавине, да их продубе и зато треба свим средствима спречити опозицију да легитимно преузме одговорност за управљање државом. Зато хостилизују демократију. Да ли ће то бирачи на мајским изборима увидети? А Жарко Пуховски, загребачки филозоф, већ види. Соли нам памет, на следећи начин. Односи Хрватске и Србије су добри а Николићева победа би их "оштетила". Да ли да му верујемо? Шта је ту добро са хрватском тужбом за геноцид (геноцид!) и са триста хиљада протераних Срба из Хрватске. Да ли да му верујемо да би победа Николића отежала положај Срба у Хрватској? Па зар је тај положај, уопште положај? За Пуховског - да, зато што осим цркве, преостали Срби немају ниједну другу институцију којом би чували сопствени идентитет. Па, не говоре ни својим језиком. Да ли да му верујемо да ће Србија имати проблема са ЕУ? Да, верујемо. Србију ће ко пожели да уцењује, да је понижава а престаће када власт покаже своје државно достојанство. Да ли да му верујемо када навија за постојећу власт. Да, у то се не може сумњати. |