Наставак економске колонијализације – рудници на дневном реду

Ресурси борског и мајданпечког рударства су неисцрпни јер досад није искори­шћена ни њихова половина. Оверене геолошке рудне резерве износе око 1,38 милијарди тона руде и садрже око 5,1 милион тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра. Потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних 50 година.

Најзначајнији наши рудници су рудници бакра у Борском региону, који се на­лазе – са топионицом и призводњом бакра и племенитих метала – у саставу Комбината РТБ Бор. Овај Комбинат је економски и стратешки много зна­чајнији за земљу од пажње која му се придаје. Уместо да постоји државна стратегија за развој индустрије на бази овога вредног метала и да се извозе производи са вишим фазама прераде – на нашу жалост – извозе се полуфабрикати путем којих се развијају туђе економије. Дакле, наше национално богатство је у функцији развоја туђих економија. Ово је доказ да немамо стратегију планирања развоја, а нити континуитет било какве, а камоли одговорне, еко­номске политике. Можемо само констатовати, да нема успешне економије без знања и стручних људи, нити без патриотске политике и одговорне власти.

Остали рудници, иако нису по значају на нивоу Борских рудника, ипак су ве­ома битни како са економског, тако и са стратешког аспекта. Тешко би било све руднике набројати и понаособ описати њихов значај и карактеристике руд­них минерала и њихову производњу, па их зато нећу ни помињати. Али, важно је истаћи оно што је заједничко за целокупно рударство, односно данашњи положај рударства и политику која се води према овој грани привреде.

Општа је оцена, да је велика државна небрига према овој делатности, а по­себно је небрига изражена после глобалистичке окупације наше земље. Наи­ме, неодговорне власти су после 2000. године, проводећи неолибералну економску политику, настојале да тотално уруше ову делатност и да руднике – као највеће национално богатство – препусте разним мултинационалним компанијама из неоколонијалних земаља. Тако су отуђене цементаре, а само стицајем околности, РТБ Бор и многи други рудници су остали под на­ционалним окриљем.

Само економски злочинци могу давати националне ресурсе туђим експлоататорима

Као прво, природно богатсво – које има како економски, тако и стратешки значај – експлоатисале би компаније из неоколонијалних земаља, чиме би по­већавале свој утицај на нашу економију.

Друго, страни власници би смањили број радника и истовремено повећали ек­сплоатацију – најамних радника – оних који би остали да раде. На самом по­четку не би им смањивали плате, али их зато не би ни усклађивали са растом трошкова живота.

Треће, смањили би сва социјална издвајања, као и издвајања за остале друштве­не потребе.

Четврто, екстракција у рудницима не би се модернизовала нити би се побољша­вали услови рада рудара.

Пето, у руднике би се улагало само онолико колико је потребно за веће оства­рење профита, без сагледавања будућности и развоја.

Шесто, профит од националног богатства извозио би се у туђе економије!

Након свега реченог, може се констатовати да економски злочинци могу давати националне ресурсе туђим експлоататорима.

Наша земља је геолошки недовољно истражена, а досадашња истраживања ука­зују на богатство разних рудних минерала. Због тога треба у наредном пе­риоду повећати истраживачке радове у рударству.

Енергетика и рударство су стратешке, перспективне и иницијалне гране привре­де. Наиме, енергетика је основ развоја целокупне привреде, док је рудар­ство стратешка и иницијална грана привредног развоја.

Од минералних сировина почиње репродукциони ланац виших облика производ­ње. Зато у земљама које имају одговорну и патриотску власт – путем ру­дарства – се мултипликују привредни ефекти, јер се на прерађеним сировинама развијају виши техничко-технолошки облици производње. Неодговорне власти дају руднике туђим субјектима који извозе сировине са најнижим степеном обраде.

У следећем тексту биће урађена анализа финансијског и имовинског по­ложаја комбината РТБ Бор, као и анализа оправданости најављене приватизације РТБ Бор-а.