Komentar dana | |||
Platforma za nemoguću BiH |
sreda, 22. decembar 2010. | |
U nedavnim izborima za nove organe vlasti u Bosni i hercegovini SDP BiH Zlatka Lagumdžije, bila je jedna od pobedničkih stranaka u bošnjačko - hrvatskom entitetu. U Srpskoj je apsolutnu superiornost pokazala Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, dok su Hrvati iz Federacije BiH, kao i obično, najviše poverenja poklonili HDZ-u BiH na čijem je čelu Dragan Čović. U ove postizborne dane, kada bi trebalo da se oblikuje nova vlast u opštinama, kantonima i zajedničkim državnim organima oba entiteta, glavna pažnja javnosti usmerena je na uspostavljanje koalicionih veza i odnosa među partijama, kao i na programske ciljeve na kojima bi trebalo da se temelji njihovo zajedničko delovanje.
Kada će biti uspostavljena i kako će personalno izgledati ta nova vlast u opštinama, kantonima, Federaciji BiH i na državnom nivou teško je predvideti, jer je Bosna i Hercegovina etnički, verski, a takođe i politički, oštro podeljena. To se prvenstveno odnosi na Federaciju BiH u kojoj dva konstitutivna naroda – Bošnjaci i Hrvati – sve teže dolaze do kompromisnih rešenja u raznim oblastima tekućeg života. Hrvati se, naime, žale da su kao malobrojniji narod često majorizovani i u podređenom položaju u odnosu na Bošnjake. Dosta primedbi imaju i na postojeći izborni zakon, koji ne obezbeđuje istinsku ravnopravnost konstitutivnim narodima. Svež primer za ovo je ponovni izbor Željka Komšića kao „predstavnika Hrvatskog naroda“ u Predsedništvu BiH. Komšić je kao član Lagumdžijine „multietničke“, a faktički probošnjačke SDP izabran na tu funkciju glasovima Bošnjaka, pa ga većina Hrvata ne smatra svojim validnim predstavnikom. Lagumdžijini socijaldemokrati smatraju da im kao pobedničkoj stranci u Federaciji BiH pripada pravo da po sopstvenim kriterijima formiraju vlast.A pošto to ne mogu samostalno, pogodne partnere i sagovornike našli su u bošnjačkoj Stranci demokratske akcije (SDA) Sulejmana Tihića, Hrvatskoj stranci prava (HSP) Zvonka Jurišića i NS „Radom za boljitak“ Mladena Ivankovića – Lijanovića iz Širokog Brijega. Oni su ovih dana potpisali zajednički dokument pod naslovom „Osnove za formiranje vlasti u Federaciji BiH i platformu zajedničkog nastupa u institucijama BiH u mandatnom periodu 2010-2014“. Na konferenciji za novinare, prilikom predstavljanja zajedničke platforme , Lagumdžija je naglasio da se radi isključivo o programskom dokumentu, a da će se personalna i druga pitanja oko uspostavljanja vlasti regulisati kasnije dogovorom ili posebnim dokumentom. Platforma o zajedničkom nastupu SDP BiH, SDA, HSP i NA „Radom za boljitak“ u institucijama BiH u mandatnom periodu 2010 – 2014. ne donosi suštinski ništa novo. Naprotiv, o većini trenutno aktuelnih pitanja za čitavu BiH (kao što su: tretman i knjiženje državne imovine, popis stanovništva, obim i karakter ustavnih promena, međuentitetsko razgraničenje, organizacija pravosuđa itd.) ove stranke ostaju na starim pozicijama. I dalje je vidljivo nastojanje da se što više ustavno pravnih, institucionalnih i drugih nadležnosti koncentriše u državnoj centrali u Sarajevu, što bi značilo dalje slabljenje entiteta i jačanje centralizacije. To je već davno „pročitano“ u Republici Srpskoj i u delu Federacije BiH koga nastanjuju Hrvati, pa takav koncept neće imati podršku. Zato se za ovaj dokument SDP i njegovih koalicionih partnera može reći da je platforma za nemoguću BiH.
Da vidimo u najkraćem šta ta platforma konkretno nudi. U dokumentu koji su prihvatili SDA, Narodna stranka ''Radom za boljitak'' i HSP BiH, predviđa se rešavanje pitanja državne imovine koja je predmet zakona o zabrani raspolaganja nametnutog od OHR-a - tako što će biti uknjižena na državu BiH. Nadalje, kaže se da je neophodno usvojiti zakon o popisu stanovništva, da popis treba obaviti 2011. godine, a da se podaci o etničkoj strukturi stanovništva prema popisu iz 1991. godine primenjuje do okončanja pregovora sa EU o sticanju statusa punopravnog člana ili do ulaska u NATO. "Izjašnjavanje o jeziku, etničkoj i vjerskoj pripadnosti, kao i kategoriji ostalih, je fakultativno", Ustavne promene trebalo bi provesti tri faze. Već na startu, u prvoj fazi, u Ustav BiH trebalo bi ugraditi evropsku klauzulu i uspostaviti vrhovni sud. To bi podrazumevalo usklađivanje Ustava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama radi izjednačavanja prava svih građana na teritoriji BiH, definisanje izvornih i podeljenih nadležnosti, kao i prenos ovlaštenja sa OHR-a na institucije BiH. U ovoj fazi trebalo bi obezbediti ugrađivanje i primenu instrumenta deblokade u sistemu odlučivanja (odnosno, kako to centralisti najradije kažu, „sprečavanja zloupotrebe entitetskog glasanja“. Zagovornici ove teze ne kažu ono najbitnije – da bi time bio otvoren put preglasavanju i majorizaciji naroda u institucijama države.
U drugoj fazi - po zamisli SDP – a i njenih koalicionih partnera - provodile bi se ustavne reforme koje proizilaze iz obaveza u procesu pristupanja BiH Evropskoj uniji, dok bi se u trećoj fazi provela teritorijalna reorganizacija „u mjeri u kojoj se ukaže potreba kroz prethodne faze ,ili po ostvarivanju potrebnih političkih uslova.“ Ovakvih nebuloza ima još, ali im ne bih pridavao osobitu važnost. |