Коментар дана | |||
Шарене рекламе, веселе игре и суморне вести |
четвртак, 30. април 2009. | |
(Реч-две о телевизијској и друштвеној стварности Србије)
Синоћ сам драги моји гледао, као и многи од вас, пренос Лиге шампиона: меч Манчестер-Арсенал. И био сам задовољан квалитетом игре. Али, у паузи преноса кренуше неке рекламе. Таман кренуле очи да се склапају, хипнотизиране сликама са екрана, кад крену вриска. Прво, женска циктава и висока, а онда мушка дубока и брундава. Погађате, то је била реклама за оно пиво са провидном налепницом. Брундање зрелих мушкараца из рекламе није изазвала свежина ни јачина, ни укус пива, већ његова налепница провидна која сија из ледених комора. Онда сам се разбудио и погледао још једну рекламу која је пре свега намењена очима. Иако постоји нека порука, банка нуди неке повољне ауто кредите, те се гледаоцу на помен ауто кредита јавља слика из рекламе. А то је једна девојка, ваљда манекенка, у белом шорцу, а ла Снеки Бабић, али још краћи, који безобразно открива танушне ноге, са црним великим сунчаним наочарима која ускаче у љубичаста луксузна страна кола. А онда ми скроз будном прођоше главом двоје водитеља једне параде како рекламирају стан у Београду са свим кућним помагалима и још приде, рећи ће мушки део тог водитељског двојца, „са аутомобилом испред стана». А све то можемо добити ако лицитирамо, то јест пошаљемо своју најнижу цену тог стана путем SMS-а. Чему оволики увод? Какве везе све ово има са српском стварношћу. Има, има, изгледа невероватно, али има. ТВ емисије и рекламе праве нашу стварност, ако ми то желимо. Ако узмемо да је тв стварност новчић, онда он има своју предњу и задњу страну, знате – главу и писмо. Ово горепоменуто је наличје новчића. Ради његовог колорита, или да му додамо још мало боје, поменућемо и телефонске квизове у којима машу новчаницама испред камере, весела извлачења добитака томболе и стална рекламна подсећања да лото износи 1.800.000 евра (а о седативном дејству размене жена или срцепаратељском ефекту емисије за љубав све, неком другом приликом). Ово наличје нас диже у небо. Ствара нам еуфорију. Убацује нам у мозак амбициозне помисли: постаћу власник стана у Београду, добићу 1.800.000 евра, за један одговор на телефонском квизу имаћу хиљаде динара. Нити орао, нити копао, нити жуљао клупу, нити годинама тешко радио и штедео одвајајући од уста, а све добио. И тако, ко се навуче на ову нову зависност, оне последње вишкове новца даваће за наградне игре. Везаће се за ТВ екран, уместо да се шета, излази у биоскоп, дружи са пријатељима у кафани. И гледаће те лепе шарене рекламе: тете у белим или жутим бестидно кратким шорцевима у паузама извлачења. И тражиће нову дозу свог опијата, свакодневно. И можда он врисне заједно са оним мушкарцима када види пиво из рекламе са провидном налепницом. Шта је глава новчића? И ту је богата понуда са ТВ екрана. Сваким даном све више утучених, безвољних вести. Све више депресије се шири екранима. Ево узорака: Индустрија на колапсу – текстилна и метална индустрија за 20 одсто смањиле производњу. Синдикати прете штрајковима. Незадовољни текстилни радници у Крагујевцу штрајкују глађу данима. Чувајте се свињског грипа, само што није дошао и код нас! Србе који протествују Кфор на Космету засуо шок бомбама и сузавцем. Тако неопрезни гледалац пада у чамотињу, мрзовољу. Још ако ради у неком полупропалом предузећу, ако нема своје земље и ако има преко 35 година, она у њему све више расте. И почиње да негује своје црне мисли типа “ништа не ваља, за све су криви ови горе, на власти”. И оне расту као коров у запуштеној башти његовог ума. И гледа свако емитовање вести, сваку тв политичку емисију. Ставља жалузине на прозоре, излази напоље само да одради своје у фирми, да купи пиво и хлеб. Сећа се старих добрих времена у којима је била добра плата са мало рада, у којима се човек није штрецао да ли ће остати без посла, без отпремнине и са неуплаћеним вишегодишњим стажом. Сажаљева себе, не проветрава кућу, налива се вестима и пивом, додуше без провидне налепнице, а црне мисли расту и расту... И тако пазите, драги моји, да не постанете овисници о наградним играма и суморним вестима. Да вам глава не буде у облацима занесена слатким надањима или дубоко под земљом, јер не трпи саму себе, не воли свој лик. Не дајте се еуфорији, не дајте се лажним маштањима о великом благу без рада. Не дајте се мрачним мислима да је све пропало, да нема бољитка, да је сувишно живети у оваквом свету. Имајте дистанцу према ТВ чаробњацима. Они ни сами не верују у оно шта причају. Али, и даље зачаравају по инерцији, да зараде себи плату. А после ТВ емитовања, ТВ извлачења добитака, кад би их упитали да ли је све тако мрачно, да ли је све тако светло, рекли би вам: «Ми само радимо свој посао, нико вас, гледаоци драги, не тера да нам верујете и да нас гледате.» Зато, кад видите да почињу да плету своје мреже око вас, мреже еуфорије или депресије, гасите, гасите телевизор! Окрените се око себе, попричајте са онима које волите. И видећете: чаролија престаје, мреже пуцају. А ви стојите на земљи, спремни за животну борбу. |