Србија у Резолуцији 1244, или где све наш велики правник Вучић греши

Чули сте, ма како да сте се крили од лика и гласа председника Вучића, како је његова борба за суверенитет Србије додатно, додатно, додатно.... тешка и због тога што се у Резолуцији  1244 СБ УН наводи само СРЈ, а нигде нема Србије.

Ајде да видимо.

СРЈ  коју су чиниле само Србија и Црна Гора је 4.3.2003. године променила свој Устав из 1992. године када је основана и то тако што је СРЈ у складу са Уставном повељом државне заједнице Србије и Црне Горе, постала Србија и Црна Гора.

Међународно-правни континуитет од СРЈ  је преузела државна заједница Србије и Црне  Горе и то су све државе света признале.

Сама Уставна повеља је регулисала питање шта се догађа ако Црна Гора изађе из државне заједнице  и то на следећи начин:

Чл.60, ст. 4 Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора гласи:

„У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, односили би се и у целости важили за државу Србију, као следбеника.“

Тако је Србија постала следбеник СРЈ у целини, а  нарочито када је у питању резолуција 1244 СБ УН.

Да ствар буде по Вучића још гора, управо је Међународни суд правде у свом мишљењу из 2010.године, дакле четири године касније, у потпуности потврдио актуелно важење Резолуције 1244, а  питање суверенитета Србије на КиМ оставио отвореним. За суд нема дилеме да је Србија правни следбеник СРЈ. А то је исти онај суд за који сам Вучић каже да је својим мишљењем пресудно обликовао међународне односе по питању КиМ. Па како је онда за Вучића спорно да је Србија правни следбеник СРЈ, када уважва суд до те мере да прихвата и оно што он није уопште рекао (око суверенитета Србије на КиМ). Како онда не прихвата оно што суд јесте рекао исцрпно анализирајући све аспекте Резолуције 1244!

То што нашег  врлог правника г. Вучића  мучи, није предмет минуциозних правничких анализа чији смисао му је некако измакао, зато што све јасно пише.

Уопште, када су правна питања предмет  његових изјава Вучић личи на дечака који се игра „ћораве баке“, коме је повез преко очију и кога је запад  добрано завртео, тако да се једва тетура.

Са друге стране тај исти запад се прави како не види да Вучић мали „зрики“ испод повеза, таман колико му је довољно да се дохвати ПКБ-а, Телекома, Београда на води, медија, правосуђа и сличних омамљивача. Опет погрешно мислећи да ће корист од свега тога, осим док игра „ћораве баке“ траје, делимично припасти и њему. У тој игри на крају све припада западу.

Следећа тема ће бити референдум.