Vedrana na prkosima

Hrvatska kontroverzna i veoma popularna spisateljica, a draga gošća beogradskih medija i alternativne književne scene, Vedrana Rudan, ovih se dana javno oglasila povodom poznate odluke haškog tribunala o kojoj u kulturološkom napisu zadržavam pravo da ne spominjem imena...

Vedrana Rudan je naime (kako je preneo B92) i dakako izrazila svoje osobno ushićenje o pomenutoj sudskoj odluci, povodom koje opet ne spominjem imena. Osim njenog. Rudan Vedrana se silno obradovala oslobađajućoj presudi olujnim generalima svoje domovine i nastupila je u svojoj vremešnoj dobi kao prava i izravna patriotkinja i domoljubnica. Na fenomenološkom nivou, šarm Vedrane Rudan upravo je zasnovan na marginali, alternativi i kritici svega postojećeg, te se njena potonja izjava može konotirati samo kao stav građanke i državljanke ali ne i kao pozicija umetničkog promišljanja.

Skandal koji je bitan u spisateljstvu i karijeri hrvatske spisateljice, došao je do izražaja u svojoj obrnutoj formi od one koja pripada umetniku. Vedrana Rudan, draga gošća Srbije i Beograda, prosto je izrazila svoj domoljubni stav i na to se ne može staviti nikakva primedba. Ali, treba se podsetiti velelepnog gostovanja popularne hrvatske spisateljice u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, gde je imala promociju grandiozniju nego bilo koji ovdašnji pisac i egzibicionist. Ovdašnjim medijima gospođa Rudan je sebi dozvoljavala čak i veće lične i autorske slobode od onih koje je promovisala u svojoj matičnoj sredini.

Naravno, da se ovom reakcijom potpisnika ne želi ni na koji način obezvrediti, već samo unaprediti, komšijska kulturna saradnja, ali se ipak nameće pitanje dobrog ukusa: kako bi reagovala susedna kulturna javnost kada bi neki srpski pisac ili umetnik u trendu a koji se ne skida sa hrvatskih medija, eksplicitno odobrio virtuelno oslobađanje i slavljenje nekih drugih (na primer srpskih) generala sa sopstvenog nacionalnog tla?! Vedrana Rudan, kao i svaki čovek i građanin ima sva ljudska i patriotska prava na izriku i opredeljenje, ali to što je izrečeno po definiciji dobrano krnji njen javni i umetnički samoprekor!

Rudan Vedrana i sa stanovišta poetičke kritike i fenomenološke prisutnosti u regionu, kao transparentna i nametljiva osoba, zavređuje osporavanje svoga lika i dela. Može biti zapamćena po egzibicionizmu, koji je uz sva čestitanja dovela do vrhunca, alternativne estetike i materijalnog probitka. No, takve navodno kosmoplitske ličnosti se moraju uzdržati od patriotskih izjava, jer je njihov credo, kao što je poznato kosmopolis, a ne samo mali polis u maloj sredini pod sloganom “Dobar dan čaršijo na sve četiri strane”.

Prilikom sledećeg gostovanja darovite spisateljice Rudan u Srbiji, valja se nadati nekom njenom najnovijem egzibicionističkom poduhvatu, koji će poništiti i njene žestoko iritantne reči kao i povod ovog zapisa. Najzad, a nije za poređenje, ono što još žešće piše Boris Dežulović u susednoj zemlji- estetički je i etički za svaku pohvalu. A Vedrana, uprkos optimizmu koje nosi u imenu, do ovih vrednosti ne može da dobaci, kao preveć nacionalna i čini se komercijalna.